Бизмут — разлика између измена

|electron configuration=[[[xenon|-{Xe}-]]] -{4f¹⁴ 5d¹⁰ 6s² 6p³}-

|electrons per shell=2, 8, 18, 32, 18, 5

|phase comment=

|density gplstp=

|boiling point K=1837

|boiling point C=1564

|critical point K=

|critical point MPa=

|heat vaporization=179<ref name="zhang" />

|vapor pressure 1=941

|vapor pressure 10=1041

|electrical resistivity=

|electrical resistivity at 0=

|thermal conductivity 2=

|thermal diffusivity=

|thermal expansion=

|speed of sound=

|speed of sound rod at 20=1790

|speed of sound rod at r.t.=

|magnetic susceptibility ref= <ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>

|Young's modulus=32

|Shear modulus=12

|Bulk modulus=31

|Vickers hardness=

|Brinell hardness=70–95

|isotopes=

{{infobox element/isotopes decay | mn=207 | sym=Bi

{{infobox element/isotopes decay | mn=208 | sym=Bi

{{infobox element/isotopes decay | mn=209 | sym=Bi

{{infobox element/isotopes decay2 | mn=210 | sym=Bi

{{infobox element/isotopes decay2 | mn=210m | sym=Bi

|isotopes comment=

|discovered by=[[Claude François Geoffroy|Клод Франсоа Жофроа]]

}}

 

 

Метал бизмут је познат човеку од античких времена, али се све до 18. века често замењивао са оловом и [[калај]]ем, с којима дели неке физичке особине. Етимологија његовог имена није потпуно сигурна, али се сматра да потиче од [[арапски језик|арапске речи]] -{''bi ismid''}-, што значи ''да има особине сличне [[антимон]]у''<ref name="webmin" /> или да потиче од [[немачки језик|немачке речи]] -{''weisse Masse''}- или -{''Wismuth''}- („бела маса”), што се средином 16. века превело на новолатински -{''bisemutum''}-.<ref name="oet" /> Дуго се сматрало да је бизмут хемијски елемент са највишом атомским масом који је стабилан. Међутим, 2003. године научници су открили да је незнатно радиоактиван: његов једини [[примордијални изотоп]] [[бизмут-209]] се распада [[алфа-зраци|алфа-распадом]] са [[време полураспада|временом полураспада]] милијарду пута дужим од процењене старости свемира.<ref name="breaks" /> Бизмут има 35 [[изотоп]]а чије се [[релативна атомска маса|атомске масе]] налазе између 190—215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 (око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.

 

 

== Историја ==

[[Датотека:Bismuth symbol by Torbern Bergman.png|thumb|210px|лево|[[Алхемија|Алхемијски]] симбол који је користио Торберн Бергман 1775.]]

Назив ''бизмут'' потиче отприлике из 1660-тих година, али је непознате и нејасне [[етимологија|етимологије]]. Сматра се да је он један од првих 10 метала које је човек открио и користио. Име ''бизмут'' појављује се 1660-тих из застаријелих речи {{јез-нем|Bismuth}}, {{јез-нем|Wismut}}, {{јез-нем|Wissmuth}} (почетак 16. века), а можда је повезан и са старонемачком речи -{''hwiz''}- („belo”).<ref name="oet" /> Новолатински {{јез-лат|bisemutum}} (по [[Georgius Agricola|Агриколи]], који је латинизирао многе немачке речи из области рударства и технике генерално) је изведен из {{јез-нем|Wismuth}}, а можда потиче од израза {{јез-нем|weiße Masse}}, „бела маса”.<ref name="normanc" /> У давна времена овај елемент се често погрешно идентификовао као [[калај]] и олово, јер су њихове особине доста сличне. Бизмут је познат од античких времена, те се ни један научник не сматра његовим откривачем. [[Georgius Agricola|Агрикола]] у делу -{''De Natura Fossilium''}- (око 1546) наводи да је бизмут засебан метал из породице метала која укључује калај и олово. Овај закључак засновао је на запажањима о металима и њиховим физичким особинама.<ref name="agricola" /> Рудари из доба алхемије дали су бизмуту називе {{јез-лат|tectum argenti}}, односно „настајуће сребро”, у смислу да је то заправо [[сребро]] у процесу настанка у [[Земља|Земљи]].<ref name="americaor" /><ref name="Weeks" /><ref name="giunta" />

 

Постоји неколико изотопа бизмута са кратким временима полураспада а јављају се у радиоактивном ланцу распадања [[актинијум]]а, [[радијум]]а и [[торијум]]а, а многи од његових изотопа су вештачки синтетисани. Изотоп бизмут-213 се такође налази и у ланцу распада [[уранијум]]а-233.<ref name="morrissey" />

 

 

== Распрострањеност ==

{{Главни|Списак држава по производњи бизмута}}

У Земљиној кори, количина бизмута је износи отприлике два пута више од [[злато|злата]]. Најважније [[руда|руде]] бизмута су [[бизмутинит]] (бизмутин, -{Bi₂S₃}-) и [[бизмит]] (-{Bi₂O₃}-).<ref name="crc" /> Природни, елементарни бизмут пронађен је у Аустралији, [[Боливија|Боливији]] и Кини.<ref name="arizona1" /><ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 172–173.</ref>

 

 

=== Цена ===

 

Цена чистог металног бизмута била је релативно стабилна током већег дела 20. века, осим великог поскупљења 1970-тих. Бизмут се готово увек производио претежно као нуспроизвод рафинирања олова, те је стога његова цена рефлектирала трошкове његовог издвајања те уравнотежености између производње и [[Потражња|потражње]].<ref name=usgs/> Потражња за бизмутом је била незнатна пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] и била је готово у потпуности фармацеутска; једињења бизмута су се користили за лечење стања попут пробавних поремећаја, [[полно преносива болест|полно преносивих болести]] и опекотина. Мање количине металног бизмута користиле су се у легурама кориштеним за системе за гашење пожара и жицама за лемљење. Међутим, током Другог светског рата бизмут се сматрао стратешким материјалном, а кориштен је за лемљење, легуре, лекове и атомско истраживање. Да би стабилизовали тржиште, произвођачи су током рата поставили цену на 2,75 УС$ по кг, а у периоду од 1950. до 1964. на 4,96 УС$/кг.<ref name=usgs/>

<ref name="matdl">[http://matdl.org/repository/view/matdl:214 Forschungsbericht NIST USA]</ref>

<ref name="julichfz">[http://juwel.fz-juelich.de:8080/dspace/bitstream/2128/4466/1/J%C3%BCl_0875_Scharenberg.pdf Forschungsbericht KFA Jülich] (PDF)</ref>

<ref name="usgs">[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/bismuth/ Bismuth Statistics and Information], USGS.</ref>

<ref name="horsley">{{cite journal |doi = 10.1016/0891-3919(57)90180-8 |title = The preparation of bismuth for use in a liquid-metal fuelled reactor |year = 1957 |last1 = Horsley |first1 = G.W. |journal = Journal of Nuclear Energy (1954) |volume = 6 |page = 41}}</ref>

<ref name="Oje">{{cite journal |doi = 10.1007/BF03222821 |title = Bismuth—Production, properties, and applications |year = 1992 |last1 = Ojebuoboh |first1 = Funsho K. |journal = JOM |volume = 44 |issue = 4 |pages = 46–49|bibcode = 1992JOM....44d..46O}}</ref>

<ref name="Persson2010">{{cite journal|author=Persson Ingmar|title=Hydrated metal ions in aqueous solution: How regular are their structures?|journal=Pure and Applied Chemistry|volume=82|issue=10|year=2010|pages=1901–1917|doi=10.1351/PAC-CON-09-10-22}}</ref>

<ref name="doi1126">{{cite doi|10.1126/science.1245085}}</ref>

<ref name="introstudy">{{cite book|title=An Introduction to the Study of Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=lGjTyw9gYfYC&pg=PA363|publisher=Forgotten Books|isbn=978-1-4400-5235-4|page=363|author=Ira Remsen}}</ref>

<ref name="therapy">{{cite journal|doi=10.1016/S0360-3016(01)01585-1| title=Advancements in cancer therapy with alpha-emitters: a review|year=2001| author=Imam S| journal=International Journal of Radiation Oncology Biology Physics|volume=51|page=271}}</ref>

<ref name="acton">{{cite book |url=http://books.google.com/books?id=Y6haWM6lFkYC&pg=PT520|page =520 |title=Issues in Cancer Epidemiology and Research |year= 2011 |isbn=978-1-4649-6352-0 |author= Acton Ashton}}</ref>

<ref name="freeze">{{cite journal| doi = 10.1039/JS8682100071| title = IX.—Freezing of water and bismuth| year = 1868|author = Tribe Alfred| journal = Journal of the Chemical Society| volume = 21| page = 71}}</ref>

<ref name="tiller">{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=FGaIhhZ8ivsC&pg=PA2|page=2|title=The science of crystallization: microscopic interfacial phenomena|author=Tiller William A.|publisher=Cambridge University Press|year=1991|isbn=0-521-38827-9}}</ref>

<ref name="murli">{{cite book|author=Manghnani Murli H.|title=Science and Technology of High Pressure: Proceedings of the International Conference on High Pressure Sciene and Technology (AIRAPT-17), Honolulu, Hawaii, 25-30 July, 1999, Volume 2|url=http://books.google.com/books?id=7OoZ9TN8ROQC&pg=PA1086|year=2000|publisher=Universities Press (Indija) | isbn=978-81-7371-339-2|page=1086}}</ref>

<ref name="elena">{{cite book|author=Boldyreva, Elena |title=High-Pressure Crystallography: From Fundamental Phenomena to Technological Applications|url=http://books.google.com/books?id=pyN0dhHChzsC&pg=PA264|date=2010| publisher= Springer| isbn=978-90-481-9257-1|pages=264–265}}</ref>

<ref name="galvo">{{cite journal| doi = 10.1098/rspa.1936.0126 |jstor = 96773| title = The Theory of the Galvomagnetic Effects in Bismuth| year = 1936| last1 = Jones| first1 = H.| journal = Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences| volume = 155| issue = 886| page = 653|bibcode = 1936RSPSA.155..653J}}</ref>

<ref name="agricola">{{cite book| author = Agricola, Georgious| title = De Natura Fossilium| location = New York| publisher = Mineralogical Society of America| origyear= 1546 | year=1955| page = 178}}</ref>

<ref name="normanc">{{cite book| url = http://books.google.com/books?id=vVhpurkfeN4C&pg=PA41| page = 41| title = Chemistry of arsenic, antimony, and bismuth| isbn = 978-0-7514-0389-3| author = Norman Nicholas C.| year = 1998}}</ref>

<ref name="Weeks">{{cite journal|doi = 10.1021/ed009p11|title = The discovery of the elements. II. Elements known to the alchemists|year = 1932|author = Weeks Mary Elvira|journal = Journal of Chemical Education|volume = 9|page = 11|bibcode = 1932JChEd...9...11W}}</ref>

<ref name="giunta">Giunta, Carmen J. [http://web.lemoyne.edu/~giunta/archems.html Glossary of Archaic Chemical Terms], Le Moyne College.</ref>

<ref name="dewismutho">{{cite book|url = http://books.google.com/books?id=eQVAAAAAcAAJ&pg=RA1-PA134| page=134| chapter = De Wismutho|title = Exercitationes chymicae|publisher=Berolini: Apud Johannem Andream Rüdigerum|author = Pott Johann Heinrich|year = 1738}}</ref>

<ref name="gallica">{{cite journal|url = http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3551g/f197.image.r=royal.langEN|title = Sur Bismuth|page = 190|year = 1753|journal = Histoire de l'Académie royale des sciences&nbsp;... avec les mémoires de mathématique & de physique&nbsp;... tirez des registres de cette Académie|author = Geoffroy}}</ref>

<ref name="crc">{{Cite book|editor=Robert C. Weast|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|publisher=CRC (Chemical Rubber Publishing Company)|location=Boca Raton|year=1990|isbn=0-8493-0470-9|pages=E-129 do E-145}}</ref>

<ref name="binder">{{Cite book|author=Harry H. Binder|title=Lexikon der chemischen Elemente|publisher=S. Hirzel Verlag|location=Stuttgart|year=1999|isbn=3-7776-0736-3}}</ref>

<ref name="manjera">Manjeera Mantina, Adam C. Chamberlin, Rosendo Valero, Christopher J. Cramer, Donald G. Truhlar: ''Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group''. u: J. Phys. Chem. A. 2009, 113, str. 5806–5812, {{doi|10.1021/jp8111556}}</ref>

<ref name="zhang">Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks''. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, {{doi|10.1021/je1011086}}</ref>

}}

== Литература ==

{{refbegin}}

{{refend}}