Градска библиотека Вршац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија Музеј | име = Народна библиотека Вршац | слика = Библиотека Врша… |
мНема описа измене |
||
Ред 13:
'''Народна библиотека Вршац''' јавна је [[библиотека]] која располаже фондом од око 200.000 књига.
Градска библиотека у Вршцу основана jе одлуком Магистрата краjем [[1887.]] године као Градска jавна и школска библиотека, а почела jе са радом за jавност 15. jануара 1888. године. Оснивач ове библиотеке и њен први библиотекар био jе [[Feliks Mileker|Феликс Милекер]] (1858-1942), познати историчар и археолог, и писац великог броjа књига и студиjа. После оснивања [[Градски музеј Вршац|Музеjа]], од 1897. до 1947. године, Градска библиотека и Музеj раде као jединствена установа под jедним кровом, а од 1947. године као посебне установе, од када почињу да знатниjе прошируjу своjу делатност.
У Вршцу радило је неколико библиотека. Тешко jе утврдити тачне датуме оснивања, век траjања и величину поjединих библиотека. Писани трагови говоре да jе већ [[1820.]] године (по jедном запису на књизи коjа се чува у Градскоj библиотеци) основана [[читаоница]]. У питању jе, вероватно, библиотека Богословиjе, коjа jе тада почела да ради. Као претплатник на [[Димитрије Давидовић|Давидовићеву]] "Историjу народа српског", 1846. године се помиње Читаоница српска из Вршца. Године 1882. оснива се Општа радничка читаоница, а 1886. Наставничка библиотека. Jедна од наjзначаjниjих библиотека у прошлости jе свакако она коjу jе основао [[Лаза Нанчић]] 1884. године, познати вршачки социjалиста, под називом Српска занатлиjска читаоница коjа се касниjе споjила са Певачким друштвом. Треба истаћи и рад Српске ратарске читаонице (1897) коjа jе годинама окупљала вршачке ратаре и читаоце из других слоjева.
Ред 23:
Изузетно важно за рад ових библиотека jе да су оне имале и образовну функциjу, jер су организовале броjна предавања. Имале су и важну улогу у друштвеном животу свога чланства, jер су приређивале забаве, излете и другарске вечери.
Градска библиотека у Вршцу, као резултат богате традициjе и наслеђа, располаже богатством од око 200.000 књига, међу коjима jе око 5.000 старих и ретких књига и већи део књига штампаних у [[Вршац|Вршцу]] или о Вршцу, као и дела вршачких аутора. У фонду од око 20.000 часописа и друге периодике налази се скоро комплетна вршачка периодика (Воjводина, Будућност, Родољуб, Банатски лист, Поглед, Српство, Банаћанка, Нова зора, Нова слога, Предстража, Бубањ, Вршачка кула, коjа и данас излази). Поред периодике на српском jезику постоjи и богат фонд периодике на немачком, мађарском и румунском jезику.
Наjстариjа књига у библиотеци датира из 1496. године у коjоj су обjављена педагошка писма.
Поред ове наjстариjе вредно jе поменути и:
|