Градска библиотека Вршац — разлика између измена

Градска библиотека у Вршцу основана jеје одлуком Магистрата краjемкрајем [[1887.]] године као Градска jавнајавна и школска библиотека, а почела jеје са радом за jавностјавност 15. jануарајануара 1888. године. Оснивач ове библиотеке и њен први библиотекар био jеје [[Feliks Mileker|Феликс Милекер]] (1858-1942), познати историчар и археолог, и писац великог броjаброја књига и студиjастудија. После оснивања [[Градски музеј Вршац|МузеjаМузеја]], од 1897. до 1947. године, Градска библиотека и МузеjМузеј раде као jединственајединствена установа под jеднимједним кровом, а од 1947. године као посебне установе, од када почињу да знатниjезнатније прошируjупроширују своjусвоју делатност.

У Вршцу радило је неколико библиотека. Тешко jеје утврдити тачне датуме оснивања, век траjањатрајања и величину поjединихпојединих библиотека. Писани трагови говоре да jеје већ [[1820.]] године (по jедномједном запису на књизи коjакоја се чува у ГрадскоjГрадској библиотеци) основана [[читаоница]]. У питању jеје, вероватно, библиотека БогословиjеБогословије, коjакоја jеје тада почела да ради. Као претплатник на [[Димитрије Давидовић|Давидовићеву]] "ИсториjуИсторију народа српског", 1846. године се помиње Читаоница српска из Вршца. Године 1882. оснива се Општа радничка читаоница, а 1886. Наставничка библиотека. JеднаЈедна од наjзначаjниjихнајзначајнијих библиотека у прошлости jеје свакако она коjукоју jеје основао [[Лаза Нанчић]] 1884. године, познати вршачки социjалистасоцијалиста, под називом Српска занатлиjсказанатлијска читаоница коjакоја се касниjекасније споjиласпојила са Певачким друштвом. Треба истаћи и рад Српске ратарске читаонице (1897) коjакоја jеје годинама окупљала вршачке ратаре и читаоце из других слоjеваслојева.

Изузетно важно за рад ових библиотека jеје да су оне имале и образовну функциjуфункцију, jерјер су организовале броjнабројна предавања. Имале су и важну улогу у друштвеном животу свога чланства, jерјер су приређивале забаве, излете и другарске вечери.

Градска библиотека у Вршцу, као резултат богате традициjетрадиције и наслеђа, располаже богатством од око 200.000 књига, међу коjимакојима jеје око 5.000 старих и ретких књига и већи део књига штампаних у [[Вршац|Вршцу]] или о Вршцу, као и дела вршачких аутора. У фонду од око 20.000 часописа и друге периодике налази се скоро комплетна вршачка периодика (ВоjводинаВојводина, Будућност, Родољуб, Банатски лист, Поглед, Српство, Банаћанка, Нова зора, Нова слога, Предстража, Бубањ, Вршачка кула, коjакоја и данас излази). Поред периодике на српском jезикујезику постоjипостоји и богат фонд периодике на немачком, мађарском и румунском jезикујезику.

НаjстариjаНајстарија књига у библиотеци датира из 1496. године у коjоjкојој су обjављенаобјављена педагошка писма.

Поред ове наjстариjенајстарије вредно jеје поменути и:

* 9 књига из [[Јован Стерија Поповић|СтериjинеСтеријине]] личне библиотеке

* књигу коjакоја jеје припадала СтериjиномСтеријином оцу

* прво издање Басни [[Доситеј Обрадовић|ДоситеjаДоситеја Обрадовића]]

* књигу коjукоју jеје ДоситеjДоситеј Обрадовић послао 1804. године [[Јосиф Јовановић Шакабента|JосифуЈосифу JовановићуЈовановићу Шакабенти]]

* ШериjатскоШеријатско право коjекоје jеје остало у Вршцу jошјош из доба Турака из XVII века.

Чува се и рукописна хроника италиjанкогиталијанког града Villa Casteioni, писана у периоду од 1424. до 1670. године.