Драгослав Бокан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 19:
 
== Биографија ==
Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду (на [[Савски Венац|Савском Венцу]]). По оцу Илији потиче из [[Осредци (Грачац)|Осредака]], а по мајци Милки (рођ. Деветак) са [[Мала Градуса|Мале Градусе]]. Има рођеног брата Александра. После завршене [[Једанаеста београдска гимназија|гимназије на XI београдском]], дипломирао је режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] и завршио постдипломске студије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]]. Крајем осамдесетих сели се у [[Сједињене Америчке Државе]]. По повратку у Београд из САД, уз подршку [[Драгош Калајић|Драгоша Калајића]], добија запослење у [[Zgrada BIGZ-a|Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ)]] као уредник специјалних издања ексклузивних књига езотеријске традиције [[Европа|европске]] културе. Помоћник му је био добитник [[НИН-ова награда|НИН-ове награде]] за [[2012]]. годину [[Александар Гаталица]]. После тога постаје један од оснивача и потписника [[Српска народна обнова|Српске народне обнове (СНО)]] у [[Нова Пазова|Новој Пазови]], председник омладине СНО и секретар паравојне формације „[[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]]”.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/plp_paravojne_formacije_dusan_silni_beli_orlovi_srpski_sokolovi/2008829.html Радио Слободна Европа - Паравојне формације]</ref> Бокан је са Белим орловима прошао ратишта широм бивше Југославије, пре свега [[Рат у Хрватској|хрватско]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|босанско ратиште]]. Неки припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред [[Хашки трибунал|Хашким судом]] али не и они под Бокановом командом.{{напомена|[[Милан Лукић]] је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду али и за друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.}} припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред [[Хашки трибунал|Хашким судом]] али не и они под Бокановом командом.<ref>[https://web.archive.org/web/20060716145522/http://www.wcl.american.edu/warcrimes/icty_status.cfm "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006], from Internet Archive</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20071202115837/http://vijesti.hrt.hr/arhiv/2001/09/10/ENG.html Croatian "Evening News" 9 September 2001], from Internet Archive</ref><ref>[http://www.icty.org/x/cases/vasiljevic/ind/en/vas-ii000125e.pdf "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević"] Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia</ref><ref>[http://www.icty.org/x/cases/vasiljevic/acjug/en/040225_Vasiljevi_summary_en.pdf "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment"] International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia</ref> Боканов стриц Душан Бокан (пре рата је радио у штампарији [[Борба (новине)|Борбе]]) погинуо је на суров начин у [[Покољ на Велебиту 1993.|покољу на Равним Котарима 1993. године]].<ref>[http://memorijal.org/index.php?pg=heroj&id=1759 Душан Бокан (1950–1993)]</ref> Бокан је током рата основао своју странку под називом „Српски отаџбински савез”. Учествовао је на републичким изборима за председника 1992. године, као председник СОС, под слоганом „Вечна Србија је увек модерна”. Један је од првих држављана [[Република Српска|Републике Српске]] где је по наредби министра науке и образовања Републике Српске [[Велибор Остојић|Велибора Остојића]], заједно са ћерком [[Радован Караџић|Радована Караџића]] Соњом Караџић и познатим предратним музичким продуцентом [[Горан Марић (менаџер)|Малколмом Мухаремом]], новоствореној држави осмислио име Република Српска.<ref>[[Погледи]], број 114, страница 18, 21. августа 1992.</ref> Био је саветник за медије [[Начелници Генералштаба Војске Југославије|начелника Генералштаба]] [[Војска Југославије|Војске Југославије]] [[Небојша Павковић|Небојше Павковића]].
 
Писао је за [[Погледи|часопис „Погледи”]], био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје”, стални је сарадник часописа „Еко кућа” и један је од оснивача београдског „Центра за стратешке пројекте”. Заједно са [[Дејан Мировић|Дејаном Мировићем]] и [[Младен Обрадовић|Младеном Обрадовићем]], суоснивач је Руско-српског културног центра. Написао је и објавио велики број новинских колумни и текстова за часописе „Прес” и „Стандард” а 2012. године изабран је за најбољег колумнисту у Србији, по избору часописа „The Man” у категорији човека године. Сарадник је и почасни члан [[Урбани књижевни круг|Урбаног књижевног круга]] из [[Канада|Канаде]].<ref>[http://www.urbanbookcircle.com/105710401056104010441053104810621048.html Сарадници Урбаног књижевног круга]</ref><ref>[http://www.urbanbookcircle.com/1054-1053104010521040.html Почасни чланови Урбаног књижевног круга]</ref>