Прво бугарско царство — разлика између измена

=== Настанак словенског писма ===

{{main|Ћирило и Методије}}

Иако се бугарски кнез успео изборити за аутокефалност бугарске цркве, хришћанске књиге биле су и даље на грчком језику. Између 860. и 863. године, византијски монаси грчког порекла<ref>{{Cite book|author=Barford, P. M.|year=2001|title=The Early Slavs|location=Ithaca, New York|publisher=Cornell University Press|pages=}}</ref>, свети [[Ћирило Солунски|Ћирило]] и [[Методије Солунски|Методије]], створили су [[Глагољица|глагољицу]], прву словенску азбуку, по налогу византијског цара [[Михаило III|Михаила]] који је настојао да [[Великоморавска кнежевина|Великоморавску кнежевину]] учини православном државом. Међутим, ови покушаји су пропали, а 886. године њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]] и [[Наум Охридски]], који су протерани из Великоморавске кнежевине, долазе у Бугарску где су срдачно дочекани од стране кнеза [[Борис I|Бориса]]. Климент је послат у [[Охрид]]<ref>Vita S. démentis</ref> у југозападној Бугарској где је подучавао 3500 ученика између 886. и 893. године. Наум је основао књижевну школу у главном граду [[Плиска (град)|Плиски]], а касније се преселио у [[Преслав]]. На Преславском сабору из 893. године, бугарска црква усвојила је [[старословенски језик|старословенски (старобугарски) језик]] као један од службених језика цркве. Почетком 10. века, у [[Преславска књижевна школа|Преславској књижевној школи]] настаје ћирилично писмо.