Метохија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Нема описа измене
Ред 12:
| Број_становника =
}}
[[Датотека:Territory of Kosovo (1946—1959).png|270px290px|мини|десно|Територија [[Косово и Метохија|Космета]] од [[1946]]. до [[1959]]. године]]
'''Метохија''' је географска [[област]] која обухвата јужни и западни део [[Србија|српске]] аутономне покрајине [[Косово и Метохија]]. Друга област у покрајини се зове [[Косово]].
 
Ред 50:
Пећка бистрица извире у Мокрој Гори. Због великог пада у горњем току она је брза планинска река. Даље пртиче кроз Руговску клисуру и Пећ, а потом кроз равничарски део Метохије у којој сада добија одлике троме и споре равничарске реке. Низводно од Клине, Пећка Бистрица се улива у Бели Дрим.
Дечанска Бистрица извире под Копривником на 1700м. Она постаје од Кожњарске Бистрице и Марјашке реке.
 
Ереник представља највећу притоку Белог Дрима. Извире испод Ђеравице, а код Швањског моста утиче у Бели Дрим. Ток јој најпре креће ка југу а потом као лакат скреће ка истоку.
 
У Метохији нема већих језера ако се не узму у обзир речна и Проклетијска језера, мало [[Беримско језеро]] на [[Јакупица|Мокрој планини]] и крашко опољско језеро, које представља остатак некадашњег већег језера.<ref name="knjiga"/>
 
Линија 58 ⟶ 60:
 
== Становништво ==
Становништво ове историјски нестабилне регије су обликовали велика разарања, сеобе и ратови. За време средњег века мноштво словенског станивиштва се доселило на простор Метохије због њене плодности и погодности за земљорадњу, сточарство, трговину и саобраћај. После продора Турака Османлија српско становништво под налетом бези у деспотовину [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] напуштајуци плодну [[Метохија|Метохијску котлину]] и допуштајући насељавање албанских сточара који су се спустили са околних планина. У зениту Османске власти, на просторима Метохије долази до распрострањене, исламизације и досељавања [[Турци|Турака]] на ове просторе, а највећи доказ је рушења српског идентитета на простору Метохије је рушење српских светиња од којих је најважнија манастир св.архангела Михаила код Призрена од које су Турци направили Синан пашину Џамијуџамију. Делимично враћање српског живља на Метохију долази после балканских ратова када Краљевине Србија и Црна Гора успостављају своју владавину и на простор око Пећи долазе [[Црна Гора|Црногорци]] из Полимља (од Васојевића). У време СФРЈ Југославије на простору Метохије је било 73% Албанаца и 13% Срба, док их данас има једва неколико стотина.
 
== Насеља ==
У Метохији постоји окопреко 1400500 насеља, углавном села са пољопривредним становништвом док су градска насеља малобројна и то углавном око великих река и на раскрсници путева (Пећ, Призрен и Ђаковица). Градови су угавном изграђени у турско-оријенталном стилу са устим калдрмисаним улицама, са једноспратним кућама ограђеним високим зидовима, сахат-кулама,џамијама са минаретима подељени су у махале. Села су у већини случајева збијеног типа, а понекад могу се наћи и села разбијеног типа. Села раазбијеног типа се јављају у Пећком Подгору и Ругову. На високим планинама као што су Проклетије и Шар планина се могу наћи сезонска сточарска насеља као што су катуну и бачије. Што се тиче албанског станвништва који у свакој кући имају посебне просторије за мушкарце и жене и који живе у великим породичним задругама, те су зграде многобројне и ограђене јаким зидом(референца). Највећи градови у Метохији су Пећ, Призрен, [[Ораховац]], Ђаковица, [[Дечане|Дечани]], [[Сува Река]] и [[Исток]].
 
=== Пећ ===
Један од најмногољуднијих градова у покрајини, налази се на западном подножју Проклетија и лежи на висини од 505 метара. Северно од Пећи је брдо Јарина које је под виноградима, а на југу је брдо Карагач. Кроз центар града протиче река Пећка Бистрица, која се више Пећи пробија кроз Руговску клисуру. Још у немањичкој Србији Пећ је као град имао велики број становника (око 12 000 сто је тада то била права реткост), велики културно-историјски значај овог града сведочи то да је Пећ био седиште српске патријаршије која је од 1346. године са мањим или већим прекидима то остала и до данас.
[[Датотека:Peje1.jpg|мини|Центар Пећи]]
Један од најмногољуднијих градова у покрајини, налази се на западном подножју Проклетија и лежи на висини од 505 метара. Северно од Пећи је брдо Јарина које је под виноградима, а на југу је брдо Карагач. Кроз центар града протиче река Пећка Бистрица, која се више Пећи пробија кроз Руговску клисуру.Још у немањичкој Србији Пећ је као град имао велики број становника (око 12 000 сто је тада то била права реткост), велики културно-историјски значај овог града сведочи то да је Пећ био седиште српске патријаршије која је од 1346. године са мањим или већим прекидима то остала и до данас.
 
=== Призрен ===
[[Датотека:Prizen kosovo.jpg|мини|десно|Град Призрен]]
Некадашња престоница српског царства, познатији још и као српски Цариград. Подигнут је у подножју Шаре, на великој плавини Призренске Бистрице која као и код Пећи протиче средином града. Град лежи на излазу реке из Дувке клисуре у секундарној Призренској котлини. За време владавине Римљана на месту Призрена је лезало насеље Тхеранда, а у византинско време Приздријан. Значај о овом граду говори то да је цар Душан баш Призрен изабрао за своју престоницу у којој је 1355. године био сахрањен у својој задужбини [[Архангел Михаил|Св. Арханђела Михаила]]. Призрен је крајем XVII века страдао од куге.
 
=== Ђаковица ===
[[Датотека:Gjakova 03.jpg|мини|десно|Град Ђаковица]]
Налази се на око 350 метара надморске висине на планини Паштрик. Ђаковица је пример града са грађевинама које су карактеристичне за турски феудални стил градње, наиме, Ђаковица је у свом историском језгру састоји од високих беговских кућа које су опасане јаким и високим зидовима. Околина Ђаковице је погодна за винограде, воћња а и погодна је и за стоку. Такође код Ђаковице налази се [[Дева (Ђаковица)|Дева]] (познати рудник хрома).
 
<gallery mode="packed" heights="180">
Peje1.jpg|Пећ
Prizen kosovo.jpg|Призрен
Gjakova 03.jpg|Ђаковица
</gallery>
 
== Види још ==