Метохија — разлика између измена

[[Датотека:Territory of Kosovo (1946—1959).png|270px290px|мини|десно|Територија [[Косово и Метохија|Космета]] од [[1946]]. до [[1959]]. године]]

Ереник представља највећу притоку Белог Дрима. Извире испод Ђеравице, а код Швањског моста утиче у Бели Дрим. Ток јој најпре креће ка југу а потом као лакат скреће ка истоку.

Становништво ове историјски нестабилне регије су обликовали велика разарања, сеобе и ратови. За време средњег века мноштво словенског станивиштва се доселило на простор Метохије због њене плодности и погодности за земљорадњу, сточарство, трговину и саобраћај. После продора Турака Османлија српско становништво под налетом бези у деспотовину [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] напуштајуци плодну [[Метохија|Метохијску котлину]] и допуштајући насељавање албанских сточара који су се спустили са околних планина. У зениту Османске власти, на просторима Метохије долази до распрострањене, исламизације и досељавања [[Турци|Турака]] на ове просторе, а највећи доказ је рушења српског идентитета на простору Метохије је рушење српских светиња од којих је најважнија манастир св.архангела Михаила код Призрена од које су Турци направили Синан пашину Џамијуџамију. Делимично враћање српског живља на Метохију долази после балканских ратова када Краљевине Србија и Црна Гора успостављају своју владавину и на простор око Пећи долазе [[Црна Гора|Црногорци]] из Полимља (од Васојевића). У време СФРЈ Југославије на простору Метохије је било 73% Албанаца и 13% Срба, док их данас има једва неколико стотина.

У Метохији постоји окопреко 1400500 насеља, углавном села са пољопривредним становништвом док су градска насеља малобројна и то углавном око великих река и на раскрсници путева (Пећ, Призрен и Ђаковица). Градови су угавном изграђени у турско-оријенталном стилу са устим калдрмисаним улицама, са једноспратним кућама ограђеним високим зидовима, сахат-кулама,џамијама са минаретима подељени су у махале. Села су у већини случајева збијеног типа, а понекад могу се наћи и села разбијеног типа. Села раазбијеног типа се јављају у Пећком Подгору и Ругову. На високим планинама као што су Проклетије и Шар планина се могу наћи сезонска сточарска насеља као што су катуну и бачије. Што се тиче албанског станвништва који у свакој кући имају посебне просторије за мушкарце и жене и који живе у великим породичним задругама, те су зграде многобројне и ограђене јаким зидом(референца). Највећи градови у Метохији су Пећ, Призрен, [[Ораховац]], Ђаковица, [[Дечане|Дечани]], [[Сува Река]] и [[Исток]].