Giboni — разлика између измена

| name = Giboni<ref name=MSW3>{{MSW3 Groves|pages=178–181178-181|id=12100752}}</ref><ref name=Mootnick>{{cite journal | last = Mootnick | first = A. |author2=Groves, C. P. | year = 2005 | title = A new generic name for the hoolock gibbon (Hylobatidae) | journal = International Journal of Primatology | issue = 4 | pages = 971–976 | doi = 10.1007/s10764-005-5332-4 | volume = 26}}</ref>

| authority = [[John Edward Gray|-{Gray}-]], 1870

Jedinstveni aspekt [[anatomija|anatomije]] gibona je da im je zglob prednjih ugova kuglast, što omogućava biahijalne pokrete na njišućim granama. Ovo znatno smanjuje potrebnu količinu energije u gornjim udovima i torzu, a takođe smanjuje pritisak na rameni zglob. Giboni takođe imaju duge prednje i zadnje udove, sa dubokim razmacima između prvog i drugog prsta prednjih šaka. Krzno gibona je obično crno, sivo ili smeđe, ali često s belim belezima na rukama, nogama i licu. Muški giboni ponekad dobijaju tamne mrlje na belim površinama da pokažu da su pogodan izbor za parenje. Neke vrste imaju proširene kese na grlu, koje se naduvavaju i služe za snažnije vibracije i odzvanjanje komora pri oglašavanju. Kod nekoliko [[vrsta]], ova struktura je ogromna – jednaka veličini glave životinje. Njihov glas je mnogo snažniji od bilo kog ljudskog pevača, iako imaju, u najboljem slučaju, pola visine muškarca.<ref>{{cite book|title=Organic Evolution|year=1921|publisher=The Macmillan Company|location=Newyork|pages=641–677641-677|first=Richard Swann |last= Lull| chapter= Seventy Seven}}</ref>

[[Lobanja|Lobanje]] i [[zub]]i gibona nalikuju onima kod velikih majmuna, a njihovi [[nos]]evi su slični onima kod svih uskonosnih [[primat]]a. Zubna formula im je: {{DentalFormula|upper=2.1.2.3|lower=2.1.2.3}} <ref name=ADW>Myers, P. 2000. [http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Hylobatidae.html Family Hylobatidae], Animal Diversity Web. Accessed April 05, 2011-04-05.</ref> U rodu -{''Siamang''}-, koji ima najviše (17) [[vrsta]], izdvaja se po tome što na stopalima ima po dva prsta spojena, po čemu su izvedena i generička imena vrsta -{''Symphalangus''}- i -{''Syndactylus''}-.<ref>{{cite web| url= http://gibbons.de/main/index.html| last= Geissmann |first= T. |title= Typical Characteristics |work=Gibbon Research Lab |year=2011 |accessdate=17. August08. 2011}}</ref>

Celokupna analiza genomskog molekularnog datiranja indicira da se gibonska linija odvojila od [[great apes|velikih čovekolikih majmuna]] pre oko 16,8 miliona godina (-{Mya}-) (95% interval pouzdanosti: 15,9 &ndash; 17,6 Mya; s obzirom na odvajanje pre 29 Mya od [[majmun]]a).<ref name="Carbone et al. 2014">{{cite journal|last1last=Carbone|first1first=Lucia|title=Gibbon genome and the fast karyotype evolution of small apes|journal=Nature|dateyear=2014|volume=513|issue=11 Sept 2014|pages=195–201195-201|doi=10.1038/nature13679|display-authors=etal|pmid=25209798|pmc=4249732}}</ref> Adaptivna divergencija asocirana sa hromozomalnim preuređivanjem dovela je do brzog razdvajanja četir roda pre 5-7 Mya. Svaki rod se sastoji od osobene, jasno ocrtane loze, mada je bilo teško da se razreši hronologija razdvajanja tih rodova, čak koristeći i podatke celokupnog genoma, usled radijativnih specijacija i ekstenzivno nekompletnog [[incomplete lineage sorting|sortiranja rodova]].<ref name="Carbone et al. 2014" /><ref name="Matsudaira2010">Matsudaira K, Ishida T (2010) Phylogenetic relationships and divergence dates of the whole mitochondrial genome sequences among three gibbon genera. Mol. Phylogenet. Evol.</ref> Nedavna koaliciono-bazirana analiza podataka o stablima vrsta genomske skale ukazuje na filogeniju za četiri roda koja su uređena kao (-{''Hylobates''}-, (-{''Nomascus''}-, (-{''Hoolock''}-, -{''Symphalangus''}-))).<ref>{{cite journal|last1last=Shi|first1first=Cheng-Min|last2=Yang|first2=Ziheng|title=Coalescent-Based Analyses of Genomic Sequence Data Provide a Robust Resolution of Phylogenetic Relationships among Major Groups of Gibbons|journal=Molecular Biology and Evolution|date=January 2018|volume=35|issue=1|pages=159–179159-179|doi=10.1093/molbev/msx277|pmid=29087487|pmc=5850733}}</ref> Na nivou vrste, procene iz analize mithohondrijskog DNK genoma sugerišu da se -{''Hylobates pileatus''}- udaljio od -{''H. lar''}- i -{''H. agilis''}- pre oko 3,9 miliona godina, a -{''H. lar''}- i -{''H. agilis''}- su razdvojeni pre oko 3,3 miliona godina.<ref name="Matsudaira2010"/> Analiza celokupnog genoma sugeriše divergenciju -{''Hylobates pileatus''}- iz -{''Hylobates moloch''}- pre oko 1,5-3,0 Mya.<ref name="Carbone et al. 2014" /> Izumrli -{''[[Bunopithecus|Bunopithecus sericus]]''}- je gibon ili gibonoliki majmun, za kojeg se, do nedavno, mislio da je u bliskoj vezi sa hulok gibonima.<ref name=Mootnick/>

Familija je podeljena u četiri [[Род (биологија)|roda]] na bazi [[ploidija|diploidnog]] [[hromozom]]skog broja u hromozomskoj garnituri: -{''[[Hylobates]]''}- (2n=44), -{''[[Hoolock]]''}- (2n=38), -{''[[Nomascus]]''}- (2n=52) i -{''[[Symphalangus]]''}- (2n=50).<ref name="Mootnick"/><ref name=Geissmann>{{cite journal | last = Geissmann | first = Thomas | journal = International Zoo News | title = Gibbon systematics and species identification | volume = 42 | url = http://gibbons.de/main/papers/pdf_files/1995gibbon_systematics_big.pdf | date=December 1995 | accessdate =15. 2008-08-15. 2008 | format=PDF | pages = 467–501}}</ref> Postoji izumrli peti rod sa imenom -{''[[Bunopithecus]]''}- koji je bilo gibon ili gibonski čovekoliki majmun.<ref name="Mootnick"/> Izumrli šesti rod, -{''[[Junzi imperialis|Junzi]]''}-, je identifikovan 2018. godine na bazi parcijalne lobanje nađene u Kini.<ref>{{Cite newspaper |last1last=Weintraub |first1first=Karen |title=Extinct gibbon found in tomb of ancient Chinese emperor's grandmother |journal=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2018/06/21/science/extinct-gibbon-china.html |language=en|date=2018-06-21. 06. 2018 }}</ref>

** [[Skywalker hoolock gibbon|Nebeski hodač hulok gibon]], -{''H. tianxing''}-<ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/environment/2017/jan/11/new-species-of-gibbon-discovered-in-china |title=New species of gibbon discovered in China |first=Georgia |last=Brown|date= 11. January01. 2017|work=The Guardian }}</ref>

Mnoge gibone je teško je identifikovati na osnovu boje krzna, tako da su identifikovani prema oglašavanju (-{''Hylobates lar''}- × -{''H. muelleri''}-) ili [[genetika|genetičkim]] markerima.<ref name=songs>{{cite journal |title=Songs of hybrid gibbons (''Hylobates lar'' × ''H. muelleri'') |author=Tenaza, R. |year=1984 |journal=American Journal of Primatology |volume=8 |issue=3 |pages=249–253249-253 |doi=10.1002/ajp.1350080307}}</ref> Ove morfološke nejasnoće dovele su do hibrida u zoološkim vrtovima. Zoološki vrtovi često primaju gibone nepoznatog porekla i zbog toga se oslanjaju na morfološke varijacije ili oznake koje je nemoguće proveriti da se odredi vrsta ili podvrsta. Tako se dešava da je uobičajeno da se [[jedinka|jedinke]] različitih [[vrsta]] gibona, koje su pogrešno identifikovane, smeštaju zajedno. Interspecijski i intergenerički hibridi takođe se javljaju i u divljini, gde se granice različitih kategorja međusobno preklapaju.<ref>{{cite journal |author=Sugawara, K. |title=Sociological study of a wild group of hybrid baboons between ''Papio anubis'' and ''P. hamadryas'' in the Awash Valley, Ethiopia |year=1979 |journal=Primates |volume=20 |issue=1 |doi=10.1007/BF02373827 |pages=21–5621-56}}</ref> Međutim, nema podataka da postoje plodni hibridi između različitih gibonskih rodova, ni u divljini, niti u zatočeništvu.<ref name="Carbone et al. 2014" />

Giboni su društvene životinje. Oni su jako teritorijalni i brane svoje granice, energičnim vizuelnim i vokalnim ispoljavanjem. Mogu se čuti i na razdaljini od oko 1 km, a u tome se udružuju u duet reprodukcijskog para, u čemu im se ponekad pridružuju i mladi. Kod većine vrsta, muškarci, a u nekim takođe i ženke, pevaju i solo da privuku parnjake, kao i u obežavanju svoje teritorije.<ref>{{cite journal |author=Clarke E, Reichard UH, Zuberbühler K |title=The Syntax and Meaning of Wild Gibbon Songs |journal=PLoS ONE |volume=1 |issue= 1|pages=e73 |year=2006 |pmid=17183705 |pmc=1762393 |doi=10.1371/journal.pone.0000073 |url= http://dx.plos.org/10.1371/journal.pone.0000073 |editor1-last=Emery |editor1-first=Nathan}}</ref> „Pesma“ se može koristiti za identifikaciju ne samo koja vrsta gibona peva, nego i područjаpodručја iz kojeg dolazi.<ref>Glover, Hilary. [http://www.eurekalert.org/pub_releases/2011-02/bc-rgf020411.php Recognizing gibbons from their regional accents], BioMed Central, EurekAlert.org, 6 February 2011.</ref>

Gibon obično zadržavaju istog partnera tokom života, iako oni uvek ne ostaju polno monogamni. Osim [[extra-pair copulation|ekstraparifikacija]], parovi gibona se ponekad „razvode”.<ref>{{cite journal | last1 last= Reichard | first1first = U | year = 1995 | title = Extra-pair copulations in a monogamous gibbon (Hylobates lar) | doi =10.1111/j.1439-0310.1995.tb00319.x | journal = Ethology | volume = 100 | issue = 2| pages = 99–112 }}</ref><ref>{{Cite book|title = The Encyclopedia of World Wildlife|last = Briggs|first = Mike|publisher = Parragon|year = 2005|isbn = 978-1405456807|location = |pages = 146|first2 = Peggy|last2 = Briggs}}</ref>

Majstori su svog primarnog načina kretanja – [[brahijacijаbrahijaciја|brahijacije]] njišući se od grane do grane na jednokratne udaljenosti do oko 15 m, pri brzinama i do 55 km/h. Kuglasti zglobovi omoguju nenadmašnu brzinu i preciznost pri njihanju kroz drveće. Ipak, njihov način transporta može dovesti do opasnosti kada grana pukne ili su dlanovi vlažni. Istraživači procenjuju da većina gibona pati od fraktura kosti – jednom ili više puta tokom života.<ref name=LOM /> Oni su najbrži i najagilniji od svih [[sisar|sisar]]kih stanovnika u krošnjama stabla.<ref name=LOM>[[David Attenborough|Attenborough, David]]. ''[[Life of Mammals]]'', "Episode 8: Life in the Trees", BBC Warner, 2003.</ref>

Većina vrsta gibona su ugrožene, prvenstveno zbog degradacije ili gubitka šumskih staništa.<ref name="AZGibbon">[http://a-z-animals.com/animals/gibbon/ A-Z Animals: GIbbon] Retrieved Feb-12-2015</ref> Na ostrvu [[Puket]] u [[Tajland]]u, volonterski bazirani Gibonski rehabilitacioni centar se bavi spasavanjem gibona koji su držani u zatočeništvu, i koji se puštaju u divljinu.<ref>{{cite web | url=http://www.gibbonproject.org/ | title=The Gibbon Rehabilitation Project}}</ref> [[Kalaweit Project|Kalavejtski projekat]] isto tako ima gibonske rehabilitacione centere na [[Borneo|Borneu]] i [[Sumatra|Sumatri]].<ref>[http://www.kalaweit.org/borneo.php Kalaweit sites in Borneo]</ref><ref>[http://www.kalaweit.org/sites-kalaweit-sumatra.php The Kalaweit Sites]</ref>

Specijalizovana grupa za primate odbora za opstanak vrsta [[Međunarodna unija za zaštitu prirode|Međunarodne unije za zaštitu prirode]] objavila je da je 2015. godina gibona,<ref name=YOTG>{{cite web|last1last=Mittermeier|first1first=Russell|title=Letter of Endorsement - Year of the Gibbon|url=http://www.gibbons.asia/wp-content/uploads/2015/06/Letter-of-Endorsement_YOTG_new.pdf|website=IUCN SSC PSG Section on Small Apes|publisher=IUCN SSC Primate Specialist Group|accessdate=30. July07. 2015}}</ref> i bili su inicirani događaji širom sveta u zoološkim vrtovima s ciljem promovisanja poznavalja statusa gibona.<ref name=YOTGevents>{{cite web|title=Year of the Gibbon - Events|url=http://www.gibbons.asia/year-of-the-gibbon/|website=IUCN SSC PSG Section on Small Apes|publisher=IUCN SSC PSG Section on Small Apes|accessdate=30. July07. 2015}}</ref>

{{Reflistreflist|}}