Википедија

Prekambrijum — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
 
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Positions of ancient continents, 550 million years ago.jpg|thumb|250px|Položaji kopnenih masa pri kraju prekambrijuma]]
 
'''Prekambrijum''' ili '''kriptozoik''' je period [[Geološka hronologija|geološke hronologije]] od nastanka [[Zemlja|Zemlje]] pre oko 4500 [[Megaanum|Ma]] (miliona godina) do evolucije mnoštva makroskopskih i tvrdoljušturnih fosila koja označava početak kambrijuma pre otprilike 542 miliona godina.<ref name="Gradstein_et-al_2012">{{cite book | title=The Geologic Timescale 2012 (volume 1) | publisher=Elsevier |editor= Gradstein, F.M. |editor2= Ogg, J.G. |editor3= Schmitz, M.D. |editor4= Ogg, G.M. | year=2012 | page=301 | isbn=978-0-44-459390-0|pages=}}</ref> Prilično malo se zna o prekambrijumu, iako on predstavlja sedam osmina Zemljine istorije, a ono malo što se saznalo je otkriveno uglavnom u posljednje četiri do pet dekada.
 
[[Датотека:Artist's concept of collision at HD 172555.jpg|thumb|лево|250px|Umetnički prikaz kolizije između dva planetarna tela. Taka jedan udarac između Zemle i [[Theia (planet)|objekta]] veličine Marsa je verovatno formirao Mesec.]]
Veruje se da se Zemlja koagulirala od materijala u orbiti oko Sunca otprilike 4500 Ma, te da ju je možda udario vrlo veliki [[planetezimal]] veličine [[Mars]]a ubrzo nakon što se stvorila, izbacujući materijal od koje se stvorio [[Mesec]] (v. [[Giant-impact hypothesis|Teorija velikog udara]]).<ref name="NYT-20140907">{{cite news |date=2014-09-. 09. 2014 |title=Revisiting the Moon |newspaper=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2014/09/09/science/revisiting-the-moon.html}}</ref> Stabilna kora se stvorila pre oko 4400 Ma, jer otada datiraju najstarije zemaljske stene. Ne zna se kada se stvorio život, ali ugljenik pronađen u 3800 miliona godina starim stenama zapadno od Grenlanda može biti organskog porekla. Dobro očuvane bakterije starije od 3460 miliona godina su pronađene u Zapadnoj Australiji. Mogući ostaci fosila 100 miliona godina stariji su pronađeni u istom području. Postoje vrlo dobri tragovi bakterijskog života u ostatku prekambrijuma.
 
Osim nekoliko sumnjivih izvora o mnogo starijim formama u Teksasu i Indiji, prvi složeni višećelijskii oblici života su se pojavili pre otprilike oko 600 Ma. Prilično raznovrsna kolekcija mekušastih oblika je poznata sa lokacija širom sveta starih između 600 i 542 Ma. O njima se često govori kao [[Ediakaranske biote|ediakaranskim]] ili [[Vendijanske biote|vendijanskim biotama]]. Tvrdoljuskava stvorenja su se pojavila krajem tog period. Vrlo raznolika kolekcija se pojavila oko 544 Ma, započinjući krajem prekambrijuma sa slabo poznatom „[[Mala školjkolika fauna|malom školjkolikom faunom]]” i završavajući u ranom kambrijumu sa vrlo raznolikom i prilično modernom „[[Burgesova fauna|Burgesovom faunom]]” čije se naglo širenje naziva [[Kambrijska eksplozija|kambrijskom eksplozijom]] života.<ref>{{cite book |last1last=Zhuravlev |first1first=Andrey |last2=Riding |first2=Robert |title=The Ecology of the Cambrian Radiation |dateyear=2000 |publisher=Columbia University Press |isbn=978-0-231-10613-9 |url=https://cup.columbia.edu/book/the-ecology-of-the-cambrian-radiation/9780231106139 }}</ref><ref>{{cite journal |last1last=Maloof |first1first=A. C. |last2=Porter |first2=S. M. |last3=Moore |first3=J. L. |last4=Dudas |first4=F. O. |last5=Bowring |first5=S. A. |last6=Higgins |first6=J. A. |last7=Fike |first7=D. A. |last8=Eddy |first8=M. P. |title=The earliest Cambrian record of animals and ocean geochemical change |journal=Geological Society of America Bulletin |year=2010 |volume=122 |issue=11–12 |pages=1731–17741731-1774 |doi=10.1130/B30346.1 |url=http://gsabulletin.gsapubs.org/content/122/11-12/1731 |bibcode=2010GSAB..122.1731M}}</ref><ref>{{cite web |title=New Timeline for Appearances of Skeletal Animals in Fossil Record Developed by UCSB Researchers |url=http://www.ia.ucsb.edu/pa/display.aspx?pkey=2364 |publisher=The Regents of the University of California |access-dateaccessdate=101. September9. 2014 |date=10. November11. 2010}}</ref>
 
Detalji o pokretanju [[Tektonske ploče|tektonskih ploča]] i sličnim procesima su slabo poznati u slučaju prekambrijuma. Veruje se da se većina Zemljinih kopneninh masa skupila u jedan [[superkontinent]] pre oko 1000 Ma. Superkontinent, poznat kao Rodinija, razdvojio se pre oko 600 Ma. Brojni periodi glacijalizacije su identifikovani još u [[Huronska epoha|huronskoj epohi]], pre oko 2200 Ma. Najbolje proučena je Sturtijansko-varangijanska glacijacija, pre oko 600 Ma, koja je mogla dovesti do ledenih uslova sve do ekvatora, rezultirajući u „[[Snowball Earth|grudvi Zemlji]]”.<ref name=Kirschvink1992>{{cite book
| author = Kirschvink, J. L.| year = 1992
| chapter = Late Proterozoic low-latitude global glaciation: The snowball Earth|title=The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study|pages=51–2| publisher = Cambridge University Press | editor = Schopf, J. W. | editor2 = Klein, C.
| url=http://www.gps.caltech.edu/~jkirschvink/pdfs/firstsnowball.pdf|format=PDF}}</ref><ref name=nature_geo>{{cite journal| doi = 10.1038/ngeo355|title=Sedimentary challenge to Snowball Earth|year=2008▼
| title = The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study
| author = Allen, Philip A.| journal = Nature Geoscience| volume = 1| pages=817–825|last2=Etienne| first2 = 817–825James L.▼
| pages = 51–2| publisher = Cambridge University Press | editor = Schopf, J. W. | editor2 = Klein, C.
▲ | url=http://www.gps.caltech.edu/~jkirschvink/pdfs/firstsnowball.pdf|format=PDF}}</ref><ref name=nature_geo>{{cite journal| doi = 10.1038/ngeo355
| title = Sedimentary challenge to Snowball Earth| year = 2008
▲ | author = Allen, Philip A.| journal = Nature Geoscience| volume = 1| pages = 817–825
| last2 = Etienne| first2 = James L.
| issue=12|bibcode = 2008NatGe...1..817A }}</ref>
 
[[Zemljina atmosfera|Atmosfera]] rane Zemlje je slabo poznata, ali se smatra da je bila zagušena škodljivim gasovima, sadržavajući vrlo malo slobodnog [[kiseonik]]a. Mlada planeta je bila crvenkaste boje, a za mora se smatra da su bila maslinaste boje. Mnogi materijali koji sadrže nerastvorne okside izgleda da su bila deo oceana milionima godina nakon stvaranja Zemlje. Kada je evolucija živih bića dovela do [[fotosinteza|fotosinteze]], kiseonik se počeo da se pojavljuje u velikim količinama. Kiseonik se ispočetka vezivao u hemijskim reakcijama, uglavnom sa gvožđem, sve dok više nije ostalo površina koje su mogle biti oksidovane. Nakon toga se razvila moderna atmosfera s velikim postotkom kiseonika. Starije stene sadrže masivne [[Banded iron formation|naslage vezanog gvožđa]] koje su se očigledno nataložile kada su se gvožđe i kiseonik po prvi put spajali.<ref name=Katsuta2012>{{cite journal|last=Katsuta|first=N.|author2=Shimizu, I.|author3= Helmstaedt, H.|author4= Takano, M.|author5= Kawakami, S.|author6= Kumazawa, M.|title=Major element distribution in Archean banded iron formation (BIF): influence of metamorphic differentiation|journal=Journal of Metamorphic Geology|date=101. June6. 2012|volume=30|issue=5|pages=457–472457-472|doi=10.1111/j.1525-1314.2012.00975}}</ref>
 
Prilično različita terminologija je evoluirala u nastojanju da se pokriju rane godine postojanja Zemlje, ali se s vremenom napuštena jer je [[radiometrijsko datiranje]] omogućilo da se specifičnim formacijama i oblicima daju realni datumu. Izraz Arhej (stariji od 2500 Ma), Proterozoik (2500 - 600 Ma) i Neoproterozoik (600 - 542 Ma) se još upotrebljavaju. Neki dodatni izrazi se koriste u geološkoj hronologiji.
* [[Proterozoic|Proterozoik]]: Originalno korišten za sve starije od kambrijske granice, koja je bila navođena u različitim periodima od strane različitih autora (ali se danas ustanovila na 542 Ma). Moderno korištenje je često u kao gore navedenom odlomku, 600-2500 Ma.<ref>{{cite web|last1last=Speer|first1first=Brian|title=The Proterozoic Eon|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/precambrian/proterozoic.php|website=University of California Museum of Paleontology}}</ref>▼
 
▲* [[Proterozoic|Proterozoik]]: Originalno korišten za sve starije od kambrijske granice, koja je bila navođena u različitim periodima od strane različitih autora (ali se danas ustanovila na 542 Ma). Moderno korištenje je često u kao gore navedenom odlomku, 600-2500 Ma.<ref>{{cite web|last1=Speer|first1=Brian|title=The Proterozoic Eon|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/precambrian/proterozoic.php|website=University of California Museum of Paleontology}}</ref>
** [[Neoproterozoik]]: Od kambrijske granice do 900 Ma. Moderna upotreba predstavlja nešto kraći interval: 542-600 Ma. Neoproterozoik je istovetan „Precambrian Z” stenama starije severnoameričke geologije.
*** [[Ediakaran]]: U martu 2004. [[Međunarodna unija geoloških nauka]] službeno je definisala ovaj izraz kao [[geološki period]]. Ovaj period započinje u doba taloženja sepcifične stratigrafske međe, oko 620 Ma. Period se završava početkom kambrijuma 542 Ma.
Линија 29 ⟶ 24:
** [[Paleoproterozoik]]: Pre oko 1600-2500 Ma. Odgovara prekambrijumskim X stenama starije severnoameričke geologije.
* [[Archean|Arhej]]: Otprilike 2500-3800 Ma.
* [[Hadean|Had]]: Pre 3800 Ma. Izraz je verojatno trebalo da pokriva period pre nego što su stene formirale. Vrlo malo stena izgleda da je starije od 3800 Ma.<ref name="International Chronostratigraphic Chart">{{cite web |title=International Chronostratigraphic Chart 2015 |url=http://www.stratigraphy.org/ICSchart/ChronostratChart2015-01.pdf |publisher=International Commission on Stratigraphy |access-dateaccessdate=23. January01. 2016}}</ref><ref>{{cite book |title=A Concise Geologic Time Scale: 2016 | publisher=Elsevier |first=J. G. |last=Ogg |first2=G. |last2=Ogg |first3=F. M. |last3=Gradstein |year=2016 |page=20 |isbn=978-0-444-63771-0|pages=}}</ref>
 
== Reference ==
Линија 37 ⟶ 32:
{{refbegin|30em}}
* Valley, John W., William H. Peck, Elizabeth M. King (1999) ''Zircons Are Forever'', The Outcrop for 1999, University of Wisconsin-Madison [http://www.geology.wisc.edu/~valley/zircons/zircon_home.html Wgeology.wisc.edu] – ''Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago'' Accessed Jan. 10, 2006
* {{cite journal |last=Wilde |first=S. A. |authorlink= |author2=Valley, J. W. |author3=Peck, W. H. |author4= Graham, C. M. |dateyear=2001 |title=Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago |journal=Nature |volume=409 |issue=6817 |pages=175–178175-178 |doi=10.1038/35051550 |url= |accessdate= |quote= |pmid=11196637 }}
* {{cite journal |last=Wyche |first=S. |authorlink= |author2=Nelson, D. R. |author3=Riganti, A. |dateyear=2004 |title=4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton |journal=Australian Journal of Earth Sciences |volume=51 |issue=1 |pages=31–4531-45 |doi=10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x |url= |accessdate= |quote= |bibcode=2004AuJES..51...31W}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Prekambrijum”