Kineska arhitektura — разлика између измена

нема резимеа измене
 
[[Датотека:Sunset of the Forbidden City 2006.JPG|мини|255x255пискел|Zabranjeni grad, tipični primer kineske arhitekture]]
Zajedno sa evropskom i arapskom arhitekturom, drevna kineska arhitektura je jedna od najvažnijih elemenata svetske arhitektonske tradicije. Još od dinastije [[Династија Танг|Tang]], kineska arhitektura je imala veliki uticaj na arhitektonske stilove [[Koreja|Koreje]], Vijetnama[[Vijetnam]]a i Japana[[Japan]]a. Tokom njenog dugog razvitka, formiran je u osoben stil koji karakteriše drveni rad u kombinaciji sa kamenim rezbarijama i drugim specifičnim tehnikama. Ideja neraskidivog jedinstva čoveka, prirodnog sveta i društva se nigde ne ispoljava toliko koliko u arhitektonskoj tradiciji kineske civilizacije. Kuća u Kini je uvek uklopljena u prirodno sredinu - u njoj postoji potpuni kontinuitet između čoveka, porodice i kosmosa. Kinezima kuća predstavlja jednu vrstu vrednosti društvenog života, ona je ilustracija društvenog uređenja -<nowiki>''</nowiki>Svemogući gospodar liči na salu, njegovi podanici - na stepenice, a obični ljudi su - temelj kuće<nowiki>''</nowiki>, piše stari istoričar Ban Gu.
 
Kina, kao jedna od najstarijih država na svetu, ima istoriju dugu preko pet hiljada godina. Na pomen kineske civilizacije, posebno njenih arhitektonskih dostignuća, uobičajeno je da se setimo [[Кинески зид|Kineskog zida]], [[Забрањени град|Zabranjenog grada]] i [[Небески храм|Nebeskog hrama]], ali se mora se ukazati na doprinos manje poznatih ili davno zaboravljenih velikih dela arhitekture širom Kine kao što su: drevne prestonice i provincijski gradovi, kompleksi carskih palata, veličanstvene grobnice i [[Маузолеј|mauzoleji]], kao i [[Храм|hramovi]]  i [[Олтар|oltari]], bašte koje odlikuje harmonija prirodne i veštačke lepote, i stambene zgrade prelepe primitivne jednostavnosti. Gde god da se nalaze, ove strukture  oživljavaju tradicionalni duh kulture i predstavljaju dostignuća tehnike konstruisanja i arhitektonske umetnosti. 
 
==== Materijal ====
Za razliku od stare Grčke i Egipta, Kina je osnovu arhitekture pronašla u [[Дрво (материјал)|drvetu]], a ne u [[Грађевински камен|kamenu]], zbog bogatstva ovog resursa i rentabilnosti materijala. Bez obzira na veličine građevina, one su se sve gradile od drveta i imale su isti princip konstruisanja. Prvi korak je bio podizanje drvenih stubova na temelju. Drvene grede su stavljane na stubove i formirana je osnova za krov na koji je samo trebalo dodati crep. Zidovi od [[cigla|cigli]] od pečene [[glina|gline]] ili nabijene zemlje su se istovremeno dizali oko stubova. Bitno je zapaziti da ovde nisu zidovi ti koji drže konstrukciju, već stubovi, odatle stara izreka: “zidovi možda padnu, kuća – nikad.” Kroz vekove prakse kineski neimari i zanatlije razvili su modularni sistem gradnje tako što su na osnovu ključne mere drveta  kojim raspolažu izračunali mere ostalih delova koje žele da sagrade. Pored toga drvo je bilo bezbednije kao građevinski materijal u slučaju zemljotresa. Na severu Kine gde je bilo hladno strukture zidova su bile čvršće i deblje, dok su na jugu, gde je toplo, zidovi pravljeni od  daski ili ispletenih prostirki od [[Бамбус|bambusa]]. Na jugu su počeli da se grade [[Павиљони|paviljoni]] (ting), paviljoni sa terasom (xie), koridori (lang) kakvi postoje u baštama. Drvo jeste bilo rentabilno, ali nije bilo toliko izdržljivo kao kamen i cigla jer je zapaljivo i podleže truljenju. Međutim, stari Kinezi su našli načine da zaštite svoje građevine i održe tako stare drvene konstrukcije do danas.
 
==== Stil gradnje ====
#[[Датотека:Dali Yunnan China Ornamented-Door-01.jpg|мини|Dekorisana kapija u [[Dali, Kina|Daliju]], [[Јунан|Yunnan]]]]Obojeni ornamenti (slike i murali)
# Rezbarije (sklupture, motivi flore i faune)
Većina ornamenata nije bila samo za ukras na građevinama, već pored toga što je zadovoljavala estetiku bila je usklađena i sa prirodom građevinskih materijala i u skladu sa logikom mehanike. Jedan takav bio je „dougong“ koji je, isturen iz zida ili stuba, služio kao oslonac strukturi krova čija se glomazna težina prenosila na stabilne stubove. Ornamenti su najčešće pravljeni ispod iskošenih krovova koji su se pravili iz praktičnih razloga raspoređivanja težine tokom zime kada napada dosta snega da se krov ne bi urušio (mada postoji i verovanje da su ovakvi krovovi bili zaštita od zlih duhova, da kada oni padnu sa neba na krov kuće skliznu sa njega i ne ostanu u okolini). Pored krovova, javljaju se i na prozorima, vratima, gelenderima i plafonima. Simbolika ornamenata bila je jako važna. Najčešći ornamenti na krovovima bili su „zhengwen“ (životinjska usta) i „chiwei“ (sovin rep) koji su predstavljali toteme za zaštitu od vatre. Koristili su se ornamenti sa simboličkim značenjem porodične harmonije, napretka i odbrane od prirodnih katastrofa. Lav kao simbol snage, kao i značajne životinje iz kineske mitologije: zeleni zmaj, beli tigar, crvena ptica i crna zmijolika kornjača, bili su najčešći ornamenti na krovovima kuća. Estetika i društveni status u staroj Kini su odlučivali o tipu ornamenata, boji i kvalitetu materijala koje je neko mogao da koristi na svojoj kući. Feniks i zmaj – simboli carice i cara – bili su rezervisani samo za ukrašavanje carskih palata, dok su boje koje su se koristile u arhitekturi bile: žuta, crvena, bordo crvena , narandžasta , zelena, braon, bela i crna. Međutim, žutu i crvenu koristili su samo na carskim palatama, jer su one bile simboli moći i prestiža. Zelena je najčešće bila boja kojom su se ukrašavale kuće carskih činovnika i službenika visokog ranga, dok se obično stanovništvo zadovoljilo sivom bojom i kućom bez preterano naglašene ornamentike, jer im je sve ostalo bilo zabranjeno.
 
==== Kineska filozofija arhitekture ====
Анониман корисник