Genska terapija — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Istorija ==
Kao datum kada je prvi put počela da se primjenjuje genska terapija uzima se 14. septembar 1990.
godine, kada je četvorogodišnja devojčica, rođena sa teškom i kombinovanom imunodeficijencijom (retkim urođenim oboljenjem u kome nedostaje gen za enzim [[Adenozinadenozinska deaminaza|adenozindeaminazu]] neophodan za normalan imunski odgovor, pa je organizam osetljiv na svaki patogen), dobila gensku terapiju.<ref> Blaese RM, Culver KW, Chang L, Anderson WF, Mullen C, Nienhuis A, Carter C, Dunbar C, Leitman S, Berger M, et al, ''Treatment of severe combined immunodeficiency disease(SCID) due to adenosine deaminase deficiency with CD34+ selected autologousperipheral blood cells transduced with a human ADA gene. Amendment to clinicalresearch project, Project 90-C-195,'' January 10, 1992. Hum Gene Ther 1993;4(4):521-7</ref> Kod ove devojčice je genska terapija izvedena tako što su prvo uzeti leukociti iz periferne krvi, zatim su kolonizirani u laboratoriji, pa je u tu kulturu leukocita ubačen gen koji nedostaje. Leukociti su nakon toga vraćeni u krv. Genska terapija je kod ove devojčice poboljšala imuni odgovor, ali nije dovela do konačnog izlečenja, zato što genetski tretirani leukociti žive samo nekoliko meseci, pa to zahteva da se terapija ponavlja.<ref>Bordignon C, Mavilio F, Ferrari G, Servida P, Ugazio AG, Notarangelo LD, Gilboa E, RossiniS, O'Reilly RJ, Smith CA, et al. ''Transfer of the ADA gene into bone marrow cells andperipheral blood lymphocytes for the treatment of patients affected by ADA-deficientSCID.'' Hum Gene Ther 1993;4(4):513-20.</ref>
 
== Opšta razmatranja ==
Genska terapija, koja je za sada eksperimentalna tehnika, korisiti gene da leči i sprečava nastanak nekih bolesti! Ona obuhvata niz ''in vivo'', ''ex vivo'' i ''in vitro'' metoda i postupaka za prekomponovanje postojećih i unošenje funkcionalnih kopija [[gen]]a, koji zamenjuju ili nadopunjuju (ne)aktivnost [[alel]]nih varijanti koje su odgovorne za mnoge bolesti.
 
U buducnosti ova ce tehnika će dovesti do toga da lekari leče bolestiubacujući gene u bolesnikove ćelije umesto primene [[Лековилек|lekova]] i operacija! Istrazivači su do sada, testirali nekoliko pristupa genskoj terapiji, uključujući:
* Zamenjivanje mutiranih gena (tehnikom homologe rekombinacije) koji uzrokuju bolesti sa njihovim zdravim kopijama.
* Inaktiviranje ''(eng. „knocking out”)'' mutiranih gena koji ne funkcionisu nepravilno.
Uz sve prednosti genske terapije, postoje i brojni (stvarni ili hipotetski) rizici aplikacije navedenih biotehnologija.
Mnogi eksperti upozoravaju i na mogućnost inkorporiranja ebola ili MSC virusa ("bolesti ludih krava") u ljudski [[genom]] i pojave odgovarajućih i drugih pandemija. Istovremeno, u jednoj od prihvatljivijih hipoteza, naučnici vjeruju da je [[ХИВ|HIV]] u [[gen]]om ljudske vrste inkorporiran konzumacijom majmunskog mesa. Argumentacija da je takva opasnost izbjegnuta u slučaju [[hrana|Ishrane]] svinjskim [[meso]]m i njegovim prerađevinama traži se u činjenici da je ono u ljudski jelovnik uključeno još prije 10–12 milenijuma (u bliskoistočnoj i kineskoj regiji domestikacije), a bez registrovanih masovnih i ozbiljnijih infekcija takve prirode.<ref name="Hadžiselimović R (2005)"/>
 
== Problemi u genskoj terapiji ==
1.572.075

измена