Сентеш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 32:
== Историја ==
У Сентешу се 1837. године одржавају три годишња вашара: 24. априла, 22. јуна и 21. септембра.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1837. године</ref> У Сентешу је 1867. године товарена лађа "Ђула" власника Копача, са 6102 мерова жита. Товар који је вршио трговац Хајдук ишао је за Сисак, реком Савом.<ref>"Земунски гласник", Земун 1867. године</ref>
Грци трговци "из Македоније" нису под царицом Маријом Терезијом, могли да носе зарађени новац у завичај. Понуђено им је да се населе у Угарској, где су у 18. веку на пример у Сентешу и Кечкемету, своје православне цркве подигли.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1861. године</ref> Грчка православна црквена општина у Сентешу, је приликом канонске поделе 1868. године пришла Румунима, и ушла у састав Румунске митрополије.<ref>"Rasprava ugarskog sabora 1868 god. o zakonskom predlogu u stvari istocno-pravoslavne crkve", Pešta 1868.</ref> Ту је 1893. године крштен [[Милош Црњански]], славни српски писац.<ref name=automatski generisano1>"Политика", Београд 1923. године</ref>
Сентешка општина је била дужна Текелијином фонду 6300 ф. али вратила је 1874. године без судског спора.<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 1876. године</ref>
Ред 61:
Светозар Стеван Давидовић је био последње 33 године живота, српски православни "душепочитељ" (парох) у Сентешу. Умро је 1891. године у 71. години живота. У некрологу се каже: "чувајући искру православља у средини туђинства" радећи у Сентешу. Претходно је био капелан 16 година уз свог оца Петра, у Вашархељу.<ref>"Школски лист", Сомбор 1891. године</ref> Изабран је 1891. године Обрад Давидовић из Сентеша за капелана у Панчеву.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref>
Ту је у православној цркви 1893. године крштен [[Милош Црњански]], славни српски писац.<ref
По српском извору из 1905. године место Сентеш је у Чонградској жупанији. Ту има 227 православних душа које су међутим по државној статистици Мађари, док је само три Србина и један Румун. У месту има и Грка православаца којима је по одлуци угарског министра просвете припало црквено имање, али подвргнути су под духовну власт српског патријарха.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Ред 84:
Слика:Széchenyiszob5.jpg|Градски парк
</gallery>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||