Едукација кадрова и грађана за цивилну одбрану — разлика између измена

Ова решења могу служити као путоказ при планирању и опремању свих субјеката система одбране савременим средствима за брзо реаговање у ванредним ситуацијама (као што су: нове технологије – опрема и средства за чишћење снега и леда; средства за брзе интервенције из ваздуха (савремени хеликоптери и сл); и средства везе (АЛЕ-Аутоматиц Линк Естаблисхмент), као и за пројектовање предлога курикулума за оспособљавање кадрова Цивилне одбране (локалних самоуправа, привредних друштава, јавних предузећа, удружења, организација јавног информисања, НВО и сл), Сектора за [[Ванредна ситуација|ванредне ситуације]] МУП-а, тј. штабова за [[Ванредна ситуација|ванредне ситуације,]] субјеката Министарства одбране (Управе за обавезе одбране, цивилно-војне сарадње Ј-9, [[Војска Србије|Војске Србије]]) и других субјеката на територији [[Србија|Републике Србије]], ради стварања континуитета у праћењу, обучавању и оспособљавању будућих кадрова неопходних реформисаној [[Систем цивилне одбране|Цивилној одбрани]] у [[Ванредна ситуација|ванредним ситуацијама]] и по проглашењу [[Ванредно стање|ванредног стања]] ради едукације младих у духу рационалног коришћења постојећих ресурса, кроз тимски рад на заједничком пројекту који обједињује различите идеје чланова тима – укљученост свих субјеката са локалног нивоа у функцији управљања [[Ванредна ситуација|ванредним ситуацијама]] (поплаве, олујни ветрови са снежним наносима, суше, пожари, техничко-технолошке катастрофе и сл.) и стављање оваквих модела у функцију [[Ванредна ситуација|ванредних ситуација]] кроз демонстрацију примене на конкретним примерима и доношењу правовремених рационалних одлука у превентивном деловању и отклањању последица евентуалних катастрофа, које могу да нас задесе.

 

<br />

== ЛИТЕРАТУРА ==