Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Надлежни архијереј је митрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а седиште митрополије је у [[Загреб]]у где се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].
 
== ИсторијаПрошлост ==
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. века, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.
 
=== Марчанско владичанско ===
=== Марчанска епархија ===
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија]] чији су митрополити имали седиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. века, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки митрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православне епархије на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].
 
Током 17. века, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског епископа за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго решење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског епископа ([[1705]]), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово решење није било по вољи државним властима, услед чега су пакрачко-славонски епископи наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебне епархије на подручју Вараждинског генералата.
 
=== Лепавинско владичанско ===
=== Лепавинска епархија ===
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим седиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини епископ био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, епархија је током неколико година била администрирана. Године [[1750]]. ова је епархија је сједињена са [[Костајничка епархија|Костајничком епархијом]], која је [[1771]]. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње Лепавинске епархије прикључено [[Епархија славонска|Славонској епархији]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.
 
=== Загребачко надвладичанско ===
=== Загребачка митрополија ===
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачка епархија у рангу [[Митрополија|митрополије]], са седиштем у Загребу. Први митрополит био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], где је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.
 
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref>
 
== ЕпископиВладике и митрополитинадвладике ==
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]]
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
|}
 
== Устројство митрополијенадвладичанства ==
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]],
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]],
* [[Православље у Италији]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
== ЛитератураПовезнице ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
Анониман корисник