Камбоџа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 33:
'''Камбоџа''' ({{јез-км|កម្ពុជា}}), или званично '''Краљевина Камбоџа''' ({{јез-км|ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា}}; раније позната и као: ''Кампућија'') је [[држава]] у [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> На југозападу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Граничи се на западу и северу са [[Тајланд]]ом, на северу са [[Лаос]]ом а на истоку и југу са [[Вијетнам]]ом. Камбоџа је и данас једна од најсиромашнијих земаља света, земља која је у последњих 25 година у транзицији и спроводи економске реформе, отворила се ка Западу и страним инвестицијама, која је зависила од [[донација]] и помоћи међународних хуманитарних и политичких организација. Грађански рат у Камбоџи и политички и крвави [[геноцид]] комунистичког [[режим]]а [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и лидера, убице, револуционара, диктатора [[Пол Пот|Пола Пота]], од 1975. до 1979. за последицу је имало смрт од 2 милиона од тадашњих 7,5 милиона становника Камбоџе. Свега неколико особа из [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] је кривично одговарало и било осуђено за [[смрт]] и убиства два милиона мушкараца, жена и деце, недужних људи и цивила, како на Пољима смрти, тако и у затвору S 21 за „политичке противнике и осуђенике”, а неретко су и они сами који су били у Црвеним Кмерима били убијани. Након инвазије [[Вијетнам]]а Камбоџа се ослободила од Црвених Кмера 1979. године, до инвазије је дошло јер су [[Црвени Кмери]] побили недужне вијетнамске цивиле и сељаке. Затим су се Црвени Кмери годинама крили по [[шума]]ма у унутрашњости Камбоџе и деловали су као покрет отпора, са неким повременим инцидентом. [[Пол Пот]] је умро 1998. године, у беди и немаштини унутар малог села близу [[Тајланд|тајландске]] границе и није стигао кривично да одговара пред [[суд]]ом за [[геноцид]] и [[злочин]] против човечности и злочин почињен над својим [[народ]]ом, мучењем, изгладњивањем и убијањем сопственог народа. У Камбоџи се и данас могу наћи [[мина|мине]] и [[бомба|бомбе]] које су преостале још када су [[војска|војне]] снаге [[САД]] вршиле војну инвазију на Камбоџу. Могу се наћи и даље се траже остаци стотина хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава у периоду од 1975. до 1979. године. [[Тајланд]] који је био политички савезник [[САД]], није се мешао у оно што се дешавало у Камбоџи и у [[злочин]]е Црвених Кмера. [[Инфраструктура]] је била готово скроз уништена, уништене и демолиране куће, зграде и [[храм]]ови, а главни град [[Пном Пен]] је морао поново да се изгради, очисти и обнови. Службени језик је [[кмерски језик]] народа [[Кмери|Кмера]], земља има специфичну кмерску камбоџанску архитектуру и античку архитектуру, као што су [[Ангкор Том]] и [[Ангкор Ват]], који је најпосећенија туристичка атракција и посети га милиони туриста годишње због свог културног и историјског значаја јер је био средиште [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]]. [[Пном Пен]] је највећи град у Камбоџи и он је уједно и културни и економски центар Камбоџе, са више од два милиона становника.
Од европског утицаја у Камбоџи, најзаступљенији је француски колонијалистички стил градње у Пном Пену, где су многе стамбене зграде подигнуте у француском европском колонијалном стилу. Нешто је присутан, али у много мањој мери тајландски утицај, јер кмерска и тајландска краљевска архитектура имају доста сличности, детаља, кровови и пуно позлате се користи и Ватови који су присутни веома у обе културе. Под утицајем страног капитала, изграђене су почетком 21. века високе, модерне грађевине и пословне зграде. Камбоџа се труди и данас да избрише остатке и трагове сурове комунистичке прошлости током седамдесетих година 20. века, држава и народ Камбоџе тежи ка иновацијама, што бољем животном стандарду, велики је проценат младог становништва и радно способног становништва, који ради у пољопривреди и у туризму и угоститељству. Дејвид Робертс, директор организације [[Хјуман рајтс воч]] за Југоисточну Азију, дефинисао је и описао Камбоџу као „неодређену комунистичку земљу са слободним тржиштем са релативном ауторитативном коалицијом која влада у сфери површне демократије”. Камбоџа се формално назива [[краљевина|краљевином]], ради се о уставној монархији, а која у пракси функционише као парламентарна представничка демократија. Законодавна власт у Камбоџи је подељена између извршне и дводомног парламента, као и доњег дома и Сената, као и горњег дома. Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град [[Пном Пен]] као засебна област. Национална валута Камбоџе је камбоџански ријел , али је веома присутан и користи се амерички [[долар]] као валута . Економисти и страни политичари сматрају да је премијер [[Хун Сен]], највише заслужан за невероватан брз опоравак и развој Камбоџе у последњих 25 година. Становништво Камбоџе је релативно младо , висок је проценат младог становништва , али је однос села и градова неуравнотежен , већи је много проценат сеоског руралног становиштва . Камбоџа , као земља која је била веома оштећена грађанским ратом , режимом [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , је успела да смањи неписменост, незапосленост, неухрањеност , али корупција, сиромаштво, проституција, недовољно изграђена инфраструктура , путеви, болнице , велики [[одлив мозгова]] због бољег живота , посла су и даље велики проблем . Камбоџа и данас зависи од донација од страних земаља . Један део становништва се вратио данас у своју родну земљу када су избегли као избеглице пре и много година након режима Црвених Кмера , док се земља и град [[Пном Пен]] , нису очистили и средили . Највећи део њих је побегло или избегло у [[Тајланд]] , [[Вијетнам]] , које су суседне земље , мањи број у [[САД]] , у [[Француска|Француску]] глумци и уметници углавном , а у [[Кина|Кину]] политичари који су побегли од Црвених Кмера и [[Нородом Сиханук]] који је имао политички азил . Земља има јефтину радну снагу, младо становништво које ради како у туризму , како у [[фабрика]]ма . Долазак многих светских брендова и компанија у ову земљу, отварање фабрика патика и одеће, од [[Кока Кола|Кока коле]], [[Марлборо (цигарете)|Марлборо]] [[цигарете]], [[Сони]] до [[Мекдоналдс]]а , па све до фабрика [[Адидас]] и [[Најки]], јер за време режима Црвених Кмера чак ни [[телевизија]] није била дозвољена. Камбоџа се данас оштро бори против било каквих политичких активиста који се залажу или воле политичку идеологију [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], јер не желе да се тако нешто икада догоди, јер то их је коштало два милиона људских [[живот]]а. Од европских држава, Камбоџа има најзначајније дипломатске односе са [[Француска|Француском]], [[Русија|Русијом]], са Француском поготову, јер је скоро један век била под колонијалистичким утицајем.
== Географија ==
| |||