Сисак — разлика између измена

| назив = Сисак

| слика = Sisak bridge croatia2.jpg

| грб = Sisak_(grb).gif

| мото =

| жупанија = [[Сисачко-мославачка жупанија|Сисачко-мославачка]]

| оснивање =

| површина = 423<!-- engleski nacin zapisivanja -->

| година_становништво = 2011

| агломерација = 47.699

| година_агломерација = 2011

| густина =

| веб-страна = [http://www.sisak.hr/ Службена презентација града]

| градоначелник = Кристина Икић Баничек

=== Борбе са Турцима ===

{{главни чланак|Битка код Сиска}}

[[Датотека:Sisak_Fortress.jpg|мини|десно|250п|Сисачка тврђава (тзв. Стари град) под којом се одиграла [[Битка код Сиска]]]]

[[1591]]. године [[Османско царство|турски]] султан [[Мурат III]] именује [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-пашу Предојевића]] босанским [[беглербег]]ом, а упади Турака према западу, па и према Сиску и [[Туропоље|Туропољу]], све су чешћи. Након пада [[Бихаћ]]а, Сисак долази у незавидну ситуацију. Ускоро су се Турци, њих око 12.000, почели окупљати код [[Петриња|Петриње]] чије су зидине биле спаљене одлуком [[Хрватски сабор|Хрватског сабора]], а хришћанску војску, која се састојала од око 5.000 [[Хрвати|Хрвата]], [[Немци|Немаца]] и [[Словенци|Словенаца]], предводе [[бан]] [[Тома Ердеду|Тома Бакач Ердеду]], војвода [[Рупрехт Егенберг]] и Андрија Ауершперг.

 

 

== Срби у Сиску ==

Срби у Сиску нису дуго имали своју достојну богомољу; годинама је деловао Одбор за градњу. Он се помиње 1885. године<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>, а проло је још десет година без помака. Године 1894. обратили су се српској јавности, чланови Одбора за градњу српске православне цркве у Сиску, Живко Пејаковић председник и Јован Селенић тајник (секретар). Тражили су они помоћ да се подигне храм у тој сиромашној српској средини. Ту је живело око 400 православаца, а који су живели бедно: "до скоро не имадосмо нити гробља". Покојнике су преносили у 14 километара удаљене Петриње. Многи верници дуго нису били у цркви, нити слушали литургију - били на путу одрођавања. У то време је ту намештен један домобрански пук у којем је било много православаца. То је био разлог више да Сисак што пре добије српску цркву. За градњу цркве било је потребно око 3000 ф., а њихови прилози су били далеко мањи.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref>

 

[[Други светски рат]] није заобишао ни Сисак, где је [[22. јун]]а [[1941]]. основан и први [[партизански одреди Југославије|партизански одред]] на подручју тадашње [[Југославија|Југославије]] — [[Сисачки партизански одред|Сисачки НОП одред]].

 

 

Током рата у Сиску су усташе основале [[Концентрациони логор у Сиску|концентрациони логор]], као и [[Дечји логор у Сиску|Дечји логор]] у коме је убијено преко 2.000 деце.

У Сиску су за Србе и Јевреје повишене све државне таксе за 100%

 

 

У Сиску Србима је забрањено кретање после 17 часова по подне.

 

== Послератни период ==

Након рата започела је убрзана обнова и индустријализација града, а главне гране остају металургијска, хемијска, прехрамбена и дрвна индустрија. Велику важност и даље има сисачка лука. У време [[Хрватско прољеће|Хрватског пролећа]] у Сиску је била изузетно жива политичка активност, пошто су у граду били моћни припадници обе стране. Већином су „пролећари“ били окупљени око Рафинерије и њене управе, а њихови противници око Железаре, што је одражавало и националну структуру запослених у тим предузећима.

 

 

У послератном периоду, кроз транзицију, присутност тешке индустрије у граду није олакшала транзицију, па су многи остали без посла. Посебно је за тај период карактеристичан случај Железаре и вишеструки покушаји њеног спашавања.

 

=== Попис [[1991]]. ===

По попису становништва из [[1991]]. године, општина Сисак је имала 84.348 становника, распоређених у 105 насељених места.

 

 

==== Попис [[1991]]. ====

На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Сисак је имало 45.792 становника, следећег националног састава:

 

{{Хж-СМ}}

{{Градови на Сави}}

== Литература ==

* {{Cite book|ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9}}