Цивилна одбрана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 146:
[[Датотека:Australian infantry small box respirators Ypres 1917.jpg|лево|мини|У рововима: Пешадија са [[Гас маска|заштитним маскама]], [[1917]].]] Током овог периода вођења ратова, безбедност државе, народа те државе и њихове имовине, заснивала се на добро обученој, опремљеној и способној војсци која се старала о одбрани од напада споља. Судар војних сила, њиховог морала, технике и способности у највећој мери детерминисао је исход рата (победу или пораз). За браниоца, победа је била успешну одбрану државе, народа, материјалних и других добара, док је за нападача победа била освајање туђе територије и имовине, успостављање окупационе власти и режима у окупираној држави или анексија дела или целе територије.<ref name="конф1">{{cite book |last1=Милашиновић |first1=Радомир |last2=Милашиновић |first2=Срђан |title=Основи теорије конфликата |date=2007 |publisher=Факултет безбедности |location=Београд |isbn=978-86-84069-34-6 |accessdate=23. 12. 2018}}</ref> Иако је ова концепција важила до Првог светског рата и већим делом током првог светског рата, [[Велики рат]] је ипак донео неке новине у начину вођења ратова. Прва од тих новина јесте била употреба [[авијација|авијације]], појава [[Артиљерија|далекометне артиљерије]], [[тенк]]ова и [[бојни отров]]и као оружје. Употреба овог новог, до тада непознатог елемента у ратовање, у значајној мери је угрозила све што се налазило иза линије фронта. Рушилачка моћ је више пута повећана, угроженост цивилног становништва избила је у први план, а ратна дејства су вођена истовремено на више фронтова.
 
Појава квалитативно нових ратних опасности, натерала је државе да своју концепцију одбране и заштите промене и адаптирају према новонасталим условима. Тако су државе учеснице Првог светског рата први пут у своје системе одбране увели новине у виду [[Противваздушна одбрана|противваздушне одбрану и противавионску заштиту]] ('''ПВО''' и '''ПАЗ''') у оквиру које је била [[противхемијска заштита]] ('''ПХЗ'''). У оквиру војних снага, формиране су јединице ПВО и хемијске јединице, а код цивилног становништва отпочета је обука за заштиту од напада из ваздушног простора и ПХЗ. Ово је наравно захтевало и одговарајућу опрему и средства (ново оружје у војсци, изградњу склоништа за команде и становништво, опремање гас маскама, увођење и опремање јединица за дегазацију и указивање прве помоћи отрованим). У периоду између два светска рата, а услед развоја технологије интензивно се радило на развоју концепта одбране и заштите. Од цивилног становништва формиране су прве јединице цивилне заштите, дошло је до масовне изградње склоништа, а становништво је обучавано за одбрану и заштиту, осматрање и узбуњивање и друге активности од значаја за цивилну одбрану. Овим поступцима цивилно становништво је припремано за активно не борбено дејство у заштити људи, материјалних и других добара током ратних сукоба и разарања.<ref name="Факултет цивилне одбране1ВШУП"/>
 
 
{| class="wikitable floatright"
! colspan="3" |Преглед односа броја војних и цивилних жртава у највећим сукобима 20. века