Цивилна одбрана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 130:
Како је људско друштво постајало развијеније, тако је и улога цивилне заштите кренула да се развија. Тако је са [[Сумер|Сумерском]], [[Стари Египат|Староегипатском]] и другим [[цивилизација]]ма почело да се размишља о потенцијалним начинима како да се неборци сачувају и поштеде страхота рата. Први покушаји тога били су управо да се око густо насељених места гради некакав облик [[Ограда|ограде]], [[зид]]а или [[бедем]]а који је имао за циљ да људе који су унутар њега заштити што је могуће више. Заправо, гледајући уопште на концепт [[град]]а као таквог, намеће се закључак да је и сама идеја која је стајала иза формирања градова била та да се људима обезбеди [[заклон]]. Ови начини утврђивања градова и обезбеђивања основне заштите становницима унутар зидина био је управо механизам преко кога су [[владар]]и начелно и добијали и одржавали [[легитимитет]].<ref name="вејл1">{{cite book |last1=Вејл |first1=Лоренц |title=The Limits Of Civil Defence In The Usa, Switzerland, Britain And The Soviet Union |date=1987 |publisher=St. Martin's Press, Inc. |location=Њујорк |isbn=978-0-312-00082-0 |accessdate=21. 12. 2018 |language=Енглески}}</ref>
Све до [[14. век]]а и доношења [[барут]]а у [[Европа|Европу]], зидине градова могле су да пруже јако ефективан облик одбране за цивилно становништво унутар њих. Описујући [[Средњовековна Европа|средњовековну Европу]], поједини аутори истичу да се сваки град ограђивао прстенастим зидинама, те да су само до [[1300]]. године одбрамбене способности биле далеко супериорније у односу на нападачке способности и да су те зидине могли да пробију само специфични облици опсадног наоружања. Са развојем нових облика наоружања током касног [[15. век]]а, градови су постали много рањивији, чак до мере да су зидине постале бесмислено трошење новца јер су се врло лако пробијале и рушиле. Самим тим, цивилно становништво унутар зидина није више било толико заштићено, односно било је далеко рањивије него раније.<ref name="вејл1"
Од 15. до [[20. век]]а долази до све већег развоја технологије, у складу са тиме разорна моћ оружја достиже до тада не познате границе. Са друге стране и даље је потребно заштитити и одбранити становништво захваћено ратом, а које не учествује у борбеним дејствима. Са формирањем [[Национална држава|националних држава]], након [[Француска револуција|Француске револуције]], долази до промене провајдера безбедности, па тако главни провајдер безбедности постаје национална држава.<ref name="ејдус1"
Ово је био век експоненцијалног напретка [[Технологија|технологије]], али и бурних збивања (два светска рата, велике елементарне и техничко-технолошке несреће, појава [[епидемија]] угашених и нових непознатих [[болест]]и итд). Поред тога ово је био и век у коме је "народна одбрана" била заправо заиста проблематизована и то из разлога што се учешће не-бораца у ратним сукобима повећао драстично и то на два начина. Прво, ратови 20. века су често укључивали често укључивање у [[Ратна економија|ратну економију]]. Друго, са развојем "рата на дистанцу" који укључује масовно и недискриминишуће уништење, цивилно становништво је често било изложено најбруталнијим ефектима рата. Током овог века могу се идентификовати четири периода развоја:
Ред 148:
Појава квалитативно нових ратних опасности, натерала је државе да своју концепцију одбране и заштите промене и адаптирају према новонасталим условима. Тако су државе учеснице Првог светског рата први пут у своје системе одбране увели новине у виду [[Противваздушна одбрана|противваздушне одбрану и противавионску заштиту]] ('''ПВО''' и '''ПАЗ''') у оквиру које је била [[противхемијска заштита]] ('''ПХЗ'''). У оквиру војних снага, формиране су јединице ПВО и хемијске јединице, а код цивилног становништва отпочета је обука за заштиту од напада из ваздушног простора и ПХЗ. Ово је наравно захтевало и одговарајућу опрему и средства (ново оружје у војсци, изградњу склоништа за команде и становништво, опремање гас маскама, увођење и опремање јединица за дегазацију и указивање прве помоћи отрованим). У периоду између два светска рата, а услед развоја технологије интензивно се радило на развоју концепта одбране и заштите. Од цивилног становништва формиране су прве јединице цивилне заштите, дошло је до масовне изградње склоништа, а становништво је обучавано за одбрану и заштиту, осматрање и узбуњивање и друге активности од значаја за цивилну одбрану. Овим поступцима цивилно становништво је припремано за активно не борбено дејство у заштити људи, материјалних и других добара током ратних сукоба и разарања.<ref name="ВШУП"/>
Период формирања цивилне заштите као компоненте војне одбране означава период који је био обележен још увек општом опасношћу од ратних разарања по становништво, [[Слобода|слободу]], [[територијални интегритет]], [[безбедност]] и [[развој]] сваке државе. У складу са тиме, скоро све државе су се припремале и развијале снажан и ефикасан систем одбране. Након велики промена у Европи између два рата, дошло је и до Другог светског рата, до тада највећег рата у историји човечанства. Овај рат, био је обележен новом, напредном авијацијом и моторизовано-оклопном техником, која је [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] омогућила [[блицкриг]] и заузимање више од половине Европе у изузетно кратком временском периоду, као и велике успехе у [[Африка|Африци]] и [[Азија|Азији]]. Сам рат, завршен је употребом новог оружја са огромним капацитетом уништења — [[Атомска бомба|атомском бомбом]]. Земље које су учествовале у рату, поготово [[Велика Британија]], предузимале су, како активну, тако и пасивну одбрану, ради заштите цивилног становништва. Цивилно становништво, које није било мобилисано и послато на ратиште извршавало је задатке који су се кретали од обавештавања и узбуњивања, преко замрачивања градова и маскирања виталних објеката све до извлачења повређених из рушевина и збрињавања повређених и оболелих. <ref>{{cite book |last1=McEnaney |first1=Laura |title=Civil Defense Begins at Home |date=2000 |publisher=Princeton University Press |location=Њуџерзи |isbn=978-0-691-00138-8 |accessdate=23. 12. 2018}}</ref> Поред тога што је био највећи рат икада вођен до тада, ово је био и први рат у историји човечанства који је видео скоро подједнак бројчани однос цивилних и војних жртава (24:26 милиона жртава). Фактори који овај рат чине још разорнијим јесу и тотално уништење инфраструктуре нападнутих држава, страдање привреде и објеката становања. У складу са тиме, дошло се до конклузије да је све државе треба да се определе за концепт тоталне одбране и заштите у којем доминантно место мора имати и систем цивилне одбране.<ref name="Факултет цивилне одбране1"/>
{| class="wikitable floatright"
Линија 162 ⟶ 163:
| [[Вијетнамски рат]] || 150.000/3.000.000 || 1:20
|}
период радикалних промена концепције одбране и заштите у условима нуклеарног рата
период изградње нове концепције одбране
== Међународни оквири сарадње ==
| |||