Цивилна одбрана — разлика између измена

[[Датотека:Australian infantry small box respirators Ypres 1917.jpg|лево|мини|У рововима: Пешадија са [[Гас маска|заштитним маскама]], [[1917]].]] Током овог периода вођења ратова, безбедност државе, народа те државе и њихове имовине, заснивала се на добро обученој, опремљеној и способној војсци која се старала о одбрани од напада споља. Судар војних сила, њиховог морала, технике и способности у највећој мери детерминисао је исход рата (победу или пораз). За браниоца, победа је била успешну одбрану државе, народа, материјалних и других добара, док је за нападача победа била освајање туђе територије и имовине, успостављање окупационе власти и режима у окупираној држави или анексија дела или целе територије.<ref name="конф1">{{cite book |last1=Милашиновић |first1=Радомир |last2=Милашиновић |first2=Срђан |title=Основи теорије конфликата |date=2007 |publisher=Факултет безбедности |location=Београд |isbn=978-86-84069-34-6 |accessdate=23. 12. 2018}}</ref> Иако је ова концепција важила до Првог светског рата и већим делом током првог светског рата, [[Велики рат]] је ипак донео неке новине у начину вођења ратова. Прва од тих новина јесте била употреба [[авијација|авијације]], појава [[Артиљерија|далекометне артиљерије]], [[тенк]]ова и [[бојни отров]]и као оружје. Употреба овог новог, до тада непознатог елемента у ратовање, у значајној мери је угрозила све што се налазило иза линије фронта. Рушилачка моћ је више пута повећана, угроженост цивилног становништва избила је у први план, а ратна дејства су вођена истовремено на више фронтова.

 

 

Период формирања цивилне заштите као компоненте војне одбране означава период који је био обележен још увек општом опасношћу од ратних разарања по становништво, [[Слобода|слободу]], [[територијални интегритет]], [[безбедност]] и [[развој]] сваке државе. У складу са тиме, скоро све државе су се припремале и развијале снажан и ефикасан систем одбране. Након велики промена у Европи између два рата, дошло је и до Другог светског рата, до тада највећег рата у историји човечанства. Овај рат, био је обележен новом, напредном авијацијом и моторизовано-оклопном техником, која је [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] омогућила [[блицкриг]] и заузимање више од половине Европе у изузетно кратком временском периоду, као и велике успехе у [[Африка|Африци]] и [[Азија|Азији]]. Сам рат, завршен је употребом новог оружја са огромним капацитетом уништења — [[Атомска бомба|атомском бомбом]].[[Датотека:Hiroshima aftermath.jpg|мини|250p|десно|Последице [[атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија|атомског бомбардовања]] [[Хирошима|Хирошиме]]]] Земље које су учествовале у рату, поготово [[Велика Британија]], предузимале су, како активну, тако и пасивну одбрану, ради заштите цивилног становништва. Цивилно становништво, које није било мобилисано и послато на ратиште извршавало је задатке који су се кретали од обавештавања и узбуњивања, преко замрачивања градова и маскирања виталних објеката све до извлачења повређених из рушевина и збрињавања повређених и оболелих. <ref>{{cite book |last1=McEnaney |first1=Laura |title=Civil Defense Begins at Home |date=2000 |publisher=Princeton University Press |location=Њуџерзи |isbn=978-0-691-00138-8 |accessdate=23. 12. 2018}}</ref>[[Датотека:View_from_St_Paul's_Cathedral_after_the_Blitz.jpg|left|мини|Поглед на [[Лондон]] после немачког бомбардовања [[29. децембра]] [[1940]].]] Поред тога што је био највећи рат икада вођен до тада, ово је био и први рат у историји човечанства који је видео скоро подједнак бројчани однос цивилних и војних жртава (24:26 милиона жртава). Фактори који овај рат чине још разорнијим јесу и тотално уништење инфраструктуре нападнутих држава, страдање привреде и објеката становања. У складу са тиме, дошло се до конклузије да је све државе треба да се определе за концепт тоталне одбране и заштите у којем доминантно место мора имати и систем цивилне одбране.<ref name="Факултет цивилне одбране1"/> Појава и развој нуклеарног оружја као главног метода одвраћања напада и претње коју оно представља, значајно су утицале на формирање нове концепције система и доктирне одбране јер је угроженост постала свеобухватна. Трка у наоружању, усавршавање конвенционалне војне технологије и константни страх од употребе нуклеарног оружја била су главна обележја овог периода. Комплетна кулминација догађаја је [[1949]]. године резултирала у томе да се донесе прва [[Женевска конвенција]], која је имала задатак да пружи правне основе за организовање и функционисање цивилне одбране. Пред крај овог периода, дошло је до још једног великог рата чије се последице и данас осете, у питању је Корејски рат који је за само три године трајања на [[Корејско полуострво|Корејском полуострву]] видео око 6 милиона жртава, од којих су 5 милиона били цивили. Овај рат видео је језиву количину насиља над цивилима, силовања и других злочина учињених од свих страна сукоба. Последњи рат који почиње на самом крају овог периода и наставља се у следећем периоду јесте Вијетнамски рат (Други индокинески рат).