Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
| DorlandsID =
}}
'''Нервни систем''' или ''живчани систем'' ([[латински језик|лат.]] -{''systema nervosum''}-) обезбеђује усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. Нервни систем обухвата [[Неурон|нервне]] и глијалне ћелије у једном [[организам|организму]], њихов распоред и међусобне везе.<ref>{{Cite book |first1first=LJ. |last1last=Berberović|last2=Hadžiselimović|first2=R. |last3=Dizsarević|first3= I. |title=Medicinska antropologija |edition=1. |publisher=Svjetlost, Sarajevo |year=1987|id=ISBN 86-01-00364-8}}</ref> Неурони могу пратити промене у спољашњој средини ([[драж]]и, [[стимулус]]и) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] ([[нервни импулс]]) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације [[јон]]а са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености.
 
Нервни систем, дакле, учествује у пријему, провођењу и обради прикупљених информација о вањској и унутрашњој средини и одговору оргнизма на примљене импулсе. Уз [[ендокрини систем|систем жлезда са унутрашњим лучењем]], нервни систем је основа за одржавање целовитости и саморегулације живих бића, односно одржавања [[хомеостаза|хомеостазе]]. Његова улога почива на једној од основних особина живих бића - осетљивости (подражајности, иритабилности).<ref>Kandel E- R., Schwartz J. H., Jessel T. M., Eds. : Principles of Neural Science, 2: Nerve cells and behavior. McGraw-Hill Professional. {{page|year=2000|isbn=978-0-8385-7701-1|pages=}}</ref><ref>Finger S : Origins of neuroscience: a history of explorations into brain function, 1: The brain in antiquity. Oxford Univ. Press. {{page|year=2001|isbn=978-0-19-514694-3|pages=}}</ref> Величина нервног система варира од неколико хиљада ћелија код најједноставнијих црва, до 300 милијарди ћелија код Афричког слона.<ref>{{cite journal |vauthors=Herculano-Houzel S, Avelino-de-Souza K, ''et al.'' |title=The elephant brain in numbers |journal=Front Neuroanat |volume=8 |issue= |year=2014|pmid=24971054 |pmc=4053853 |doi=10.3389/fnana.2014.00046|pages=46}}</ref>
 
У филогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст.
За нормално функционирање нервног система посебно је значајна способност међусобне примопредаје биоелектричних импулса нервних ћелија. Створене подстицаје дражени неурон шаље у облику слабих али брзих вибрација електричног напона ка синапсама, које га вежу са осталим деловима нервног система. Међутим, примљени надражај не преноси се у приспелом биоелектричном облику, него посредством посебних хемијских супстанци које имају улогу [[неуротрансмитер]]а или неуромедијатора. Постоји више супстанци са таквим својствима, од којих су најчешћи [[ацетилхолин]] и [[норадреналин]].
На самим крајевима финих огранака пресинаптског [[неурит]]а налазе се мала проширења - тернинални дугмићи, промјера око 1 микрометар. У њима је велики број синаптских мјешака, испуњених једним од [[неуротрансмитер|неуромедијатора]]. Када акцијски потенцијал стигне до вршног проширења, синапсни мешци крећу према мембрани дугмића, стапају се с њом и избацују свој садржај у синапсну пукотину. Ослобођена посредничка супстанца доспева до мембране наредног [[неурон]]а и надражује га. Излучени медијатор веома брзо разлажу одговарајући [[ензим]]и, који се налазе у синапсној пукотини. Осим ширења надражаја у синапсама постоје и процеси супротног деловања, тј. инхибицији његовог распростирања. Инхибицијске синапсе делују на принципу повећања поларизације, а не деполаризације. Тај процес омогућавају инхибиторни медијатори, као што је гама-аминобутерна киселина ([[ГАБА]]) нпр. Тиме је комплетиран систем провођења, убрзавања и успоравања тока нервних импулса.<ref name=Columbia>{{cite encyclopedia | title = Nervous System| encyclopedia = Columbia Encyclopedia| volume =|pages =| publisher = Columbia University Press| date = | id = }}</ref>
 
Посебна особеност аксона [[кичмењак]]а је да, поред властитих мембрана, имају и посебне овојнице. Бела или мијелинска нервна влакна имају омотач од [[липид]]не материје [[мијелин]]а, који им даје карактеристичну седефасту боју. Улазе у састав већине периферних мождано-мождинских нерава. На њиховом мијелинском омотачу, у доста правилним размацима, јављају се немијелинизирана - тзв. Ранвијеова (Ренвиер) сужења, без те овојнице, коју немају ни разгранати завршеци аксона. У мијелинским нервним влакнима деполаризација захвата само неизолиране дијелове (Ранвијеова сузења) што знатно убрзава ток импулса. Сива или нервна влакна немају мијелински омотач, а налазе се у нервима унутрашњих органа. Без обзира на споненуте разлике, сва нервна влакна имају и властиту танку спољну опну ћелијске грађе, која се означава као Шванова овојница. У централном нервном систему налазе се и глије - посебне ћелије које су значајне за његов [[метаболизам]], распростирање надражаја и подешавање ступња надражљивости.
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |first1ref=harv|first=LJ. |last1last=Berberović|last2=Hadžiselimović|first2=R. |last3=Dizsarević|first3= I. |title=Medicinska antropologija |edition=1. |publisher=Svjetlost, Sarajevo |year=1987|id=ISBN 86-01-00364-8}}
* -{[http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]}-
{{refend}}
1.506.851

измена