Антонов Ан-12 — разлика између измена

| брзина_пењања = 600

}}

'''Антонов Ан-12''' је четверомоторни турбо-елисни [[транспорт]]ни [[авион]] за превоз путника, падобранаца и терета средње носивости. Развијен је у оквиру бироа [[АНТК Антонов]]а у Кијеву. [[НАТО]] назив му је ''-{Cub}-''. Овај авион је током [[1960е|1960-их]] година постао стандардни транспортни авион ваздухопловних снага многих земаља. Ан-12 има путничку кабину с натпритиском и веома високе перформансе, а ипак може оперисати с травнатих аеродрома. Приликом маневара јединица Варшавског уговора по тридесетак ових авиона слетало је на импровизоване аеродроме у симулираним борбеним условима. Задња врата са рампом састоје се од два дела који се могу склопити у труп, било ради утовара тешких терета уграђеном дизалицом или ради искакања падобранаца (100 људи за мање од једне минуте). Може да понесе 20000 килограма терета, па је према томе могао носити све совјетске оклопне транспортере, самоходни топ -{ASU-85}- или возила као што су -{ZSU-23-4}- и носач пројектила -{SA-6}- <ref>{{Cite book| last = Gunston

| first = Bill

}}</ref>.

 

Подршку развоју Ан-12 дао је лично совејтски вођа [[Никита Хрушчов]] који је на високо место на листи војних приоритета ставио идеју преградње двомоторног транспортног авиона [[Ан-8]] у два четворомоторна деривата: [[Ан-10]] немењен је за одржавање путничког саобраћаја и Ан-12 специјализован за војне транспортне задатке. Како је цивилни авион настао пре војног за Ан-12 није израђиван посебан прототип већ је на испитивање упућен крајем 1957. године први серијски примерак. Висок степен унификације оба деривата потврђен је успешном преградња једног Ан-10 у Ан-12 која је изврсена у [[Вороњеж]]у. Жељи оружаних снага да што пре уведу у употребу што већи број нових авиона удовољено је организовањем производње у чак три фабрике које су од 1957. до 1972. године испоручиле 1243 Ан-12 у чак тридесетак варијанти. Од тог броја 183 авиона су доспела у ваздухопловне снаге иностраних корисника {{чињеница| date = 11. 2015.}}. Први прототип полетио је у марту 1957. године. Верзија Ан-12БП ушла је у совјетску војну службу 1959. године. Конфигурацијски, по величини и способности авион је сличан америчком [[локид C-130 Херкул|-{C-130}- Херкулес]]. Совјетски војни авиони имају у репном делу топовску куполу ради одбране авиона током лета.

 

* Ан-12А (1961) - Ан-12 са носивошћу до 20 тона, серијска производња (155)

* Ан-12Б (1963) - Ан-12 са додатним резервоарима, серијски

* Ан-12БКВ (1969) - Бомбардерски и авион за електронско ометање.

 

Ан-12 је тренутно врло популаран као теретни авион, посебно у [[Заједница независних држава|ЗНД]], Африци и на Индијском потконтиненту.

 

[[Датотека:ATRAN Antonov An-12.jpg|мини|десно|260п|Ан-12 компаније „Атран карго ерлајнс“.]]

У августу 2006. укупно се користило 179 Ан-12 авиона. Већи корисници су: Ер Гвинеја (4), Алада (5), Бритиш гулф интернешнал ерлајнс (7), Авиал ејвијејшн (4), Хели ер сервис (4), Скорпион ер (4), Тирамавиа (4), Аеровис ерлајнс (5), Ветеран ерлајнс (4), Кнапо (5), Вега ерлајнс (6) Атран карго ерлајнс (4) и Воларе ерлајнс (6). Око 77 осталих авио-компанија користи мањи број авиона.

* {{Застава|Француска}}

 

{{col-start}}

{{col-3}}

{{col-end}}

 

У 1960-им, Кина је од Совјетског Савеза купила неколико Ан-12 авиона уз дозволу за њихово локално склапање <ref name="Yun-8">{{Cite web

|url = http://www.sinodefence.com/airforce/airlift/y8.asp

}}</ref>. Ради захлађења односа између ове две земље Совјетски Савез је повукао техничку помоћ те је први авион склопљен у Кини свој пробни лет имао тек 1974. године након поновног успостављања односа. Истовремено су инжењери кинеских фирми Шијану Еркрафт Компани и Шијану Еркрафт Дизајн обучавани за локалну израду Ан-12. Тако је 1981. у серијску производњу ушла кинеска копија АН-12 под називом -{Yun-8}- (-{D-8}-) који је постао један од најпопуларнијих кинеских војних и цивилних транспортних авиона. Иако се Ан-12 више није производио у Русији или Украјини, кинески -{D-8}- и даље се производио и надограђивао. На најновијем -{Y-8-F600}- заједнички су радили Шанки Еркрафт Компани, Антонов аеронауткички технички-комплекс и Прат енд Витни Канада. -{Y-8-F600}- има редизајнирани труп, западну авиоелектроника, -{PW150B}- турбо-проп мотор са -{R-408}- Пропелерним системом и „-{Glass cockpit}-“ пилотском кабином <ref name="Yun-8"/>.

 

 

Југословенско Ратно ваздухопловство - ЈРВ је имала укупно 2 авиона Ан-12.

* [[Локид C-130 Херкул]]

 

{{reflist}}

 

{{refbegin|2}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Јанић| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Јанић| last2 = Петровић| first2 = Огњан| authorlink2 = Огњан Петровић| title = Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица| url = | publisher = Аерокомуникације| location = Београд| year = 2010| isbn = 978-86-913973-0-2}}