Веселин Чајкановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 192:
Ђурић је затим објавио и Чајкановићев рукопис из Архива САНУ, „Речник српских народних веровања о биљкама” (1985).{{sfn|Витезовић|2017}} Први текст о значењима биљака у народном веровању Чајкановић је објавио о [[босиљак|босиљку]] још 1935, а наредне 1936. је објавио и текстове о [[трн]]у и [[глог]]у. Речник који је приредио Ђурић је садржао 215 азбучним редом поређаних јединица, о биљкама које су у религиозном веровању, култу и магијској пракси и народној медицини имали одређену улогу, коришћењем богате етнолошке грађе. Уз овај речник, који је објављен уз минималне интервенције, Ђурић је, користећи Чајкановићев принцип, саставио мањи речник са још 37 биљака и додао записе о [[бадњак]]у, запису, колачу, митском биљу, сеновитом дрвећу, сетви и табуираним биљкама, теме на које је Чајкановићев речник упућивао, али које оригинално нису билe посебное обрађене.{{sfn| Карановић|1985}}
 
Одлучујући подухват је било приређивање „Сабрана дела из српске религије и митологије” (1994), у пет књига, која обухватају све раније објављене Чајкановићеве радове, као и „Стару српску религију и митологију”, дело које је Чајкановић нијеоставио стигаонедовршено дау доврширукопису, али из чијег се садржаја и сачуваних поглавља може видети да је требало да буде „велико финале” свих његових радова на реконструисању старе вере. Оно што није стигао да напише, представља велики губитак за српску етнологију.{{sfn|Витезовић|2017}}
 
== У његову част ==