Веселин Чајкановић — разлика између измена

* ''„Живот светога Саве”'' (1939), од [[Иван Томко Мрнавић|Ивана Томка Мрнавића]] издатог у [[Рим]]у 1630.{{sfn|Ђурић|1994|p=366}}

'''Народна књижевност''':

 

* ''„Петнаест српских народних песама”'' (1925),{{sfn|Ђурић|1994|p=300}} [[антологија]]

* ''„Српске народне приповетке”'' (1927), зборник који је приређивао две године. Посветио га је [[Ђорђе Поливка|Ђорђу Поливки]]. За зборник је користио 29 рукописних збирака из Архива СКА, необјављене и већином непроучене грађе усмене књижевности, прикупљене у последњим деценијама 19. и првим деценијама 20. века, одабравши 212 приповедака од 1636, које су везане за мит и религију. Поделио их је на три дела. Први део чине приче о животињама, бајке, новеле, шаљиве приче. Други део чине скаске, легенде, веровања, примитивне приче, док су остале приче накнадно додате. Многе проповетке из овог зборника је употребио за своје радове о религији и митологији, и на тај начин их увео у науку.{{sfn|Ђурић|1994|p=313}} Зборник садржи посебан део под насловом „Напомене о збиркама”, где је сваку од употребљених збирки подробно описао, наводећи библиографске белешке о сакупљачима, њиховим занимањима, месту живота и рада, годину приспећа збирке у Академију, оцену о квалитетима сакупљача, списком свих приповедака у свакој од прегледаних збирки с подробним садржајем приповедака које није уврстио у зборник, списком казивача, по имену, годинама старости, општини и месту. Посебан део зборника чине и Напомене о тексту, опсежан студијски приступ одабраним приповеткама, наводећи све расположиве до тада познате изворе на варијанте у домаћој и страној литератури.{{sfn|Гароња-Радованац|2001|p=512}} Зборником је покрио и простор српске усмене прозе, који је Вуку Караџићу и његовим следбеницима остао непознат, међу њима простор некадашње [[Војна крајина|Војне крајине]] ([[Кордун]], [[Банија]], [[Западна Славонија]]), са које потиче више од трећина одабраних приповедака.{{sfn|Гароња-Радованац|2001|p=526}}