Тријера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 1:
[[Датотека:Trireme.jpg|десно|мини|300п|Грчка тријера]]
'''Тријера''' (изведено од латинског: -{''trirēmis''}-<ref>from tri- "three" + rēmus "oar".</ref> „са три банке весала”; {{lang-grc|τριήρης}} -{''triērēs''}-,<ref>from τρι- (tri-) "three" + ἐρέτης "rower"</ref> дословно „тро-веслач”) је тип ратног брода у доба [[Античка Грчка|античке Грчке]]. У [[енглески језик|енглеском језику]] не постоји јасна диференцијација између грчких тријера и латинских [[тријера|трирема]] што доводи до забуне да се ради о истим типовима бродова. Међутим, ако боље погледамо, разлике и те како постоје.<ref name=JC2>{{harvnb|Coates|2000|pp=127-230}}</ref><ref name=WF1>{{
Иако не постоје чврсти докази о тачној години њиховог појављивања на историјској сцени, према [[Тукидид]]у прва тријера изграђена је [[704. п. н. е.]] у поморском граду-држави ([[полис]]у) [[Коринт]]у, предводнику грчког поморства и поморске трговачке експанзије старога доба. Овај тип брода заменио је дотадашње ''[[пентеконтер]]е'', тј. ''[[прокариоте|монере]]'', ратне бродове са једним редом од 25 весала са сваке стране и са 50 веслача. Новину су чинила три реда весала са обе стране брода. По вертикали била су размештена три реда клупа са по једним веслачем по веслу на свакој од њих. Два реда веслача била су распоређена испод, а један на палуби тријере. Они су углавном били заштићени током борбе, док су у биткама учествовали само морнари-војници. Капетан брода управљао је његовим кретањем помоћу два весла на крми. Посаду тријере чинило је око 200 људи, од којих су 170 били веслачи. Поред пловидбе уз помоћ једра, које се задржало као главно погонско средство бродова до 19. века, тријере су пловиле на весла брзином и до 16 -{km}- на сат. Њихове релативно мале размере (дужина око 40 метара), што се може окарактерисати и као њихова мањкавост, биле су надокнађене великом покретљивошћу и маневарбилношћу за бродове тог времена. Слабе стране су представљали и њихова крхкост током бура и недостатак простора за спавање посаде. Главно оружје тријера били су јаки дрвени и метални кљунови на прамцу којима би се током битке покушавали [[кљунов удар|зарити у непријатељски брод]]. Ипак је најпопуларније средство поморског ратовања тада, као и касније, био [[абордаж]].
Ред 44:
}}
* {{Cite book|ref=harv|first=John F.|last=Coates|title=The Athenian Trireme
| edition = 2nd|publisher=Cambridge University Press|year=2000|id=
}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Lionel|last=Casson
Ред 68:
|isbn=978-0-8129-6970-2
}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Fik|last=Meijer|title=A History of Seafaring in the Classical World|publisher=Croom and Helm|year=1986}}
* {{Cite book|ref=harv|first=John S.|last=Morrison|last2=Williams|first2=R. T.|title=Greek Oared Ships: 900–322 BC|publisher=Cambridge University Press|year=1968}}▼
▲* {{Cite book|ref=harv|first=John S.|last=Morrison|last2=Williams|first2=R. T.|title=Greek Oared Ships: 900–322 BC|publisher=Cambridge University Press|year=1968
* {{cite journal|first=John S.|last=Morrison|title=Greek naval tactics in the 5th century BC
| journal = International Journal of Nautical Archaeology and Underwater Exploration
Линија 89 ⟶ 87:
|id=|url = https://catalog.hathitrust.org/Record/000402083
}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Herman T.|last=Wallinga|title=Ships and Sea-Power Before the Great Persian War: The Ancestry of the Ancient Trireme|publisher=E.J. Brill|year=1993|id=ISBN 90-04-09225-0}}
* {{Cite book|ref=harv|first=John|last=Warry|title=Warfare in the Classical World|publisher=University of Oklahoma Press|year=2004|
▲* {{Cite book|ref=harv|first=John|last=Warry|title=Warfare in the Classical World|publisher=University of Oklahoma Press|year=2004|id=ISBN 978-0-8061-2794-1 }}
* {{Cite book|ref=harv|first=Frank|last=Welsh|title=Building the Trireme
| edition =|publisher=Constable and Company Limited|year=1988
| |||