Вернер Форсман — разлика између измена

| држава_смрти = [[Немачка]]

Вернер Теодор Ото Форсман је рођен у [[Берлин]]у, [[Немачка]] [[29. август]]а [[1904]], од оца Јулиуса и мајке Еми (Хинденберг) Форсман ''(Julius и Emmy (Hindenberg) Forssmann)''. Његов отац, [[адвокат]], био је капетан у војсци током [[Први светски рат|Првог светског рата]], у коме је и погинуо [[1916]]. Форсман је основно образовање започео у основној и средњој школи у Берлину. Године [[1922]]. Форсман је даље школовање наставио на Универзитету у Берлину, у коме је студирао медицину. Након што је дипломирао започео је [[1925]], двогодишњи стаж у Берлину, и јануара [[1928]]. добио диплому доктора, да би одмах [[1929]]. започео и свој клинички рад у Универзитетској амбуланти у Берлину, где је радио у класи професора Георга Клемперера ''(Georg Klemperer)'', а такође и у класи професора анатомије Рудолфа Фицка ''(Rudolph Fick)''. Наставу из [[хирургија|хирургије]] започео је [[1929]]. у [[Еберсвалде]]ској Хируршкој клиници ''(August Victoria Home)'' у [[Еберсвалде]]у, близу [[Берлин]]а, где је кроз праксу проверавао теорију да би [[лек]]ови за реанимацију [[Срце|срца]] могли да се безбедно убризгавају у срце кроз катетер убачен у вену лакта директно у [[срце]].<ref>{{ен}}Werner Forssmann Biography на: [http://biography.yourdictionary.com/werner-forssmann yourdictionary.com], Приступљено 2011.01.21</ref>

Године [[1954]], Форсман је награђен Орденом Лајбниц, Немачке академије наука и био почасни гост на Националном универзитету у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]], [[Аргентина]]. Године [[1958]]. постао је шеф хируршког одсека евангелистичке болнице у [[Диселдорф]]у. Поново се вратио у Национални универзитет у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]] [[1961]]. да би био иоменован за [[професор|почасног професор]]. Године [[1962]]. Форсман је постао члан Извршног одбора немачког хируршке друштва, а нешто касније и члан Америчког колеџа грудих лекара и почасни члан Шведског удружења кардиолога, Немачког друштва за урологију и Удружења за дјечју заштиту Немачке.

Године [[1933]]. Форсман се оженио ''др Елсбет Енгел'', специјалистом урологије. Имали су шесторо деце: Клауса (р. [[1934]]), Кнута (р. [[1936]]), Јорга (р. [[1938]]), Вука (р. [[1939]]), Бернда (р. [[1940]]), и Рената (р. [[1943]]). Форсманов новчани удео у [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловој награди]] за [[1956]]. је био 38.633 [[долар]]а. Када је упитан како ће користили награду он је одговорио: ''"Можете замислити какве ће користи имати моје шесторо деце... и додао... да ће почети са пушењем цигара од 12-центи, уместо 9-центи...''" Форсман је умро у Скопфхеиму (''Schopfheim''), [[Немачка]] [[1. јун]]а [[1979]]. <ref>{{ен}}''"Werner Theodor Otto Forssmann"'' ''Biography of Werner Theodor Otto Forsmann from Nobel Lectures'', [http://nobelprize.org/index.html на: nobelprize.org] {{Wayback|url=http://nobelprize.org/index.html |date=20100623221152 }}, Приступљено 2011.01.21</ref>

Током [[1951]]. Вернерове идеје наишле су на огроман отпор у научним круговима. Када је затражио да настави истраживања физиолошких функција срца применом катетеризације, добио је одговор: ''"Ове методе су добре за циркус, али не и за озбиљне болнице"''. Његова за то време напредна истраживање ставила су га у позицију аутсајдера са превише „лудим идејама“ за рад на клиници. Суочен са дисциплинским поступком за самостално експериментисање, које му је било забрањено, Вернер је био приморан да напусти кардиологију и започне даљи рад у урологији. <ref name="The"/>

== ИзвориРеференце ==