Ефлоресценције — разлика између измена

м
resavanje viseznacnih; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (resavanje viseznacnih; козметичке измене)
* ефлоресценције испод равни коже.
 
== У равни коже ==
[[СликаДатотека:Erythema-motilans.jpg|мини|десно|180п|Еритем]]
[[СликаДатотека:HLHS.jpg|мини|десно|180п|Цијаноза код синдрома хипоплазије левог срца]]
[[СликаДатотека:Portrait eines selbstbewussten Burschen.jpg|мини|десно|180п|Сунчане пеге]]
Једина ефлоресценција у равни коже (која не мора да буде у потпуности глатка) је ''мрља'' или ''пега'' ({{јез-лат|macula}}). Према механизму настанка мрље се деле на васкуларне, пурпуричне и дисхромичне.
 
Пурпуричне мрље настају услед изласка крви из крвних судова и пребојавања околног ткива, тако да се јавља пребојеност коже која се не губи при витропресији. Најчешће се јавља модра боја, а ове промене се деле према величини и изгледу. Најситније мрље тачкастог изледа су ''петехије''. Нешто крупније промене (до величине кованог новца) су ''екхимозе''. Пурпуричне мрље тракастог или линеарног облика су ''вибицес'', а велике промене се називају ''суфузије'' и ''сугилације''.
 
Дисхромичне мрље потичу од [[пигмент|пигментних]]них поремећаја везаних најчешће за пигмент [[меланин]], али такође и за [[хемоглобин]], разне метаболите, пигменте унесене споља у кожу (нпр. код [[tetoviranje|тетоважа]]) итд. Пигментни поремећаји се деле на хиперпигментације и хипопигментације.
 
Једна од чешћих хиперпигментованих мрља су ''сунчане пеге'' ({{јез-лат|ephelides}}) које представљају ситне промене светло браон боје, које се јављају на лицу, врату, раменима и мишицама. Број им се повећава током летњих месеци услед појачаног ултраљубичастог зрачења. ''Хлоазма'' је крупнија и тамнија промена (браон или црне боје) која је локализована на челу, образима или бради, а често се среће код жена током [[трудноћа|трудноће]]. -{Maculae ceruleae}- су сиво-плавичасте мрље у регији трбуха које настају деловањем [[ензим]]а из [[пљувачка|пљувачке]] [[стидна ваш|стидних ваши]] на хемоглобин [[човек]]а. ''Меланодермија'' представља патолошке накупине меланина које се срећу код нпр. [[Адисонова болест|Адисонове болести]].
Хипопигментозе су мрље на кожи различитих димензија, које настају због смањене количине или потпуног недостатка кожног пигмента [[меланин]]а. ''Леукодерма'' настаје због смањене количине пигмента и честа је код [[псоријаза|псоријазе]]. ''Леукомеланодерма'' се јавља код хроничне венске инсуфицијенције и представља комбинацију хипер- и хипопигментозе. Потпуни недостатак меланина може бити урођени (када се назива ''[[албинизам]]'') или стечени (који се означава као ''[[витилиго]]'').
 
== Изнад равни коже ==
[[СликаДатотека:Keratosis pilaris arm.jpg|мини|десно|180п|Фоликуларна кератоза]]
[[СликаДатотека:Ritratto_di_vecchio_con_nipote_2,024_×_2,654_pixels_463_KB.jpg|мини|десно|180п|Ринофима, насликао Доменико Гирландајо]]
[[СликаДатотека:Palm blister.jpg|мини|десно|180п|Мехур]]
''Кератоза'' ({{јез-лат|keratosis}}) настаје због задебљања површинског слоја коже, који постаје тврд и не љушти се (по томе се разликује од паракератозе). Промене могу бити ограничене на мање или веће површине, а такође се могу јавити на слузокожи која добија белу пребојеност. Честе кератозне промене су [[жуљ]] и [[курје око]].
 
''Мехур'' ({{јез-лат|bulla}}) се разликује од претходне две ефлоресценције једино по величини, јер може да нарасте до величине кокошијег јајета. Смештен је у епидермису или испод њега и може бити испуњен бистрим, крвавим или гнојним садржајем. Понекад зараста уз појаву жиљка.
 
''Циста'' ({{јез-лат|cystis}}) је шупљина у кожи која може бити испуњена [[крв]]љу, [[серумserum|серумом]]ом, [[гној]]ем, [[лимфа|лимфом]] и сл.
 
''Љуска'' ({{јез-лат|squama}}) је промена која настаје код хроничних обољења коже. Хистолошки се одликује паракератозом површинског слоја коже који почиње да се љушти. То љуштење може бити прашинасто, мекињасто, ламелозно и листасто. Често се срећу код оболелих од [[псоријаза|псоријазе]].
''Есхара'' ({{јез-лат|eschara}}) представља некрозу коже (тзв. суву гангрену) која настаје услед њене хипоксије (смањеног прилива [[кисеоник]]а у ткива). Може се срести код тешких опекотина, промрзлина итд. Ова ефлоресценција увек зараста уз појаву ожиљка.
 
== Испод равни коже ==
 
''Рагада'' ({{јез-лат|rhagas}}) је пукотина коже линеарног изгледа, која се најчешће јавља на длановима и табанима. Уколико је смештена дубоко у кожи може бити веома болна. Зараста без појаве ожиљка.
 
''Ерозија'' ({{јез-лат|erosio}}) настаје пуцањем мехура или мехурића, услед чега се губи један део епидермиса коже. То су влажне, сјајне ефлоресценције сомотастог изгледа које зарастају без појаве ожиљка.
[[СликаДатотека:Marjolin ulcer.JPG|мини|десно|180п|Улкус]]
''Улкус'' ({{јез-лат|ulcus, ulceratio}}) је дубоки дефект коже, који се веома често шири и на дубље смештена ткива (понекад се пружа све до [[тетива]] или чак до [[кост]]ију). Настаје као резултат неког патолошког процеса и стога га треба разликовати од хируршке ране ({{јез-лат|vulnus}}). С обзиром на локализацију, ова врста ефлоресценција увек зараста са појавом ожиљка.
 
 
''Гума'' ({{јез-лат|gumma}}) је ефлоресценција која се данас ретко среће, нпр. код терцијарног стадијума [[сифилис|луеса]]. Она настаје размекшавањем, тј. некротизацијом централног дела тубера или чвора. Има округао или бубрежаст облик.
[[СликаДатотека:Scar (xndr).jpg|мини|десно|180п|Ожиљак]]
''Атрофија'' ({{јез-лат|atrophia}}) је трајна, регресивна промена која настаје услед губитка помоћних органа коже (знојних и лојних жлезда, фоликула длака и сл). Као последица тога, кожа постаје изузетно танка, лако се набира и лако повређује.
 
''Склероза'' ({{јез-лат|sclerosis}}) је ефлоресценција која настаје спајањем колагених снопића и губитком еластичних влакана коже. Она постаје крута (без могућности набирања), бледа, воштано сјајна итд.
 
== Литература ==
 
Проф. др Божидар Матић: ''Дерматовенеролошка пропедевтика'', -{III}- прештампано издање (Медицински факултет Нови Сад) 1992. ISBN 86-7197-076-0
1.572.075

измена