Приморци (Срби) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
 
[[Сава Петровић Његош]] се Приморцима Дубровчанима у три своја писма, обраћао као Србима:
"''...да учините нашој церкви и народу черногорскому једном сумом од асприх како Сербли Сербима и својима сусједима...''" (1763.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 1. септембра 1763. стр. 225. |year=1941|url= https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> , "''...који се ви још од нашега србскога језика находите...''" (1767.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 15. јуна 1767. стр. 226. |year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=231&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |coauthors= |title= О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref> , "''Ваша славна република зна, да је све господство и слава сербска пала и ништа није остало до вас... може се сербска земља с вама похвалити.''" (1775.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title= Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 25. јула 1775. стр. 227.|year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=232&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |coauthors= |title= Вјесник, бр. 16., О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref> Сава пише и млетачком провидуру: ''И молимо Вашу преведрост, и ми и сви главари, и црногорски, и приморски, за тога капетана Рада Старчевића... да га пуштате... тај капетан пуно својте има, и у Приморје и у Црну Гору...'' <ref>{{Cite book|last= Младеновић |first= Александар |authorlink= |coauthors= |title= Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, Ванредном провидуру Влаерију Антелмију, писмо 165., 9. октобра. 1750. |year= 1996 |url= |publisher= Обод |location= Цетиње |id=}}</ref> Антонију Ренијеру пише: ''Скупило се на Цетиње четири хиљаде, али и пет, Црногорацах и Приморацах. Мире се и опрашћају зла један другому. Антонију Ренијеру провидуру ђенералу от Делмације и Арбаније, и Новога''. <ref>{{Cite book|last= Младеновић |first= Александар |authorlink= |coauthors= |title= Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 224. |year= 1996 |url= |publisher= Обод |location= Цетиње |id=}}</ref>
 
[[Александар Пишчевић]] у својим мемоaрима пише о српској националности [[Паштровићи|Паштровића]] као и о далматинском [[Хусари|хусарском]] пуку у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]] <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Мој живот (1746.-1805.), стр. 25.,31. и 30.|year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref> : {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора... И мом је оцу поверено да оснује Далматински хусарски пук у Новој Србији }}