Крф (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м gradovi pobratimi |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 51:
== Назив ==
Према [[Грчка митологија|грчкој митологији]], град и острво су добили име по кћерки речног бога [[Асоп]]а, нимфи [[
Друга и вероватно тачнија претпоставка о пореклу имена везана је за превод назива на грчки језик, где он значи „гребен пун врхова“.
Ред 58:
Град Крф се налази на источној обали острва [[Крф]], на мањем полуострву између два мања [[залив]]а. Наспрам града, 15 -{km}- источно на копну налази се место изласка [[Грчка|Грчко]]-[[Албанија|Албанске]] границе на море. Град се развио око камените стене, где се данас налази градска [[тврђава]], док се северно и јужно од града пружају приградска насеља са веома лепим плажама.
Клима у Крфу је [[средоземна клима|средоземна]] са топлим и сувим летима и благим и кишовитим зимама. За разлику од [[Егејско море|егејског]] дела [[Грчка|Грчке]] на острву као и на целом западу земље има више падавина, па су град и његова околина увек зелени. Око доминирају засади [[маслина]] и [[
== Историја ==
Ред 65:
[[Грци|Грчки]] насељеници из [[Еритреја|Еритреје]] у 8. веку п. н. е. основали су први град на острву и назвали су га према њиховој богињи Керкури (Kérkura ''Corcyra'') односно (''Kérkyra''). Крајем 7. века п. н. е. колонисти из [[Коринт]]а преузели су власт над острвом. У једној великој поморској бици, Керкири је пошло за руком да се ослободи превласти [[Коринт|Коринћана]]. Керкира је потом постала морска сила. [[480. п. н. е.]] Крф је представљао другу по јачини флоту [[античка Грчка|старе Грчке]]. Историчар [[Тукидид]] сматра да је првенствено сукоб између Крфа и Коринта ради града Епидамноса, као и пружен савез [[Атина|Атине]] Крфу, један од главних повода за избијање [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]]. У [[4. век п. н. е.|4. вијеку п. н. е.]] Крфљани су показали претензије и на територију копна. Под својом влашћу својевремено су држали [[Бутринт]], и важан [[полис]] [[Хаонес]] (''lat. Chaones'').
У [[хеленистичка ера|хеленистичко доба]] (од [[300. п. н. е.]]) независности Крфа запретила је опасност. Острвпо и град су нападали пљачкаши из [[Сиракуза|Сиракузе]]. Подржали су их [[Античка Македонија|македонски]] [[краљ]]еви које су следили [[Илири|илирски]] [[гусари|пирати]]. Острво су користили за пљачке римских трговачких бродова. Следеће промене ддесиле су се током рата [[Антички Рим|Римљана]] против илирске краљице [[Теута|Теуте]], када је Крф постао прва римска провинција у [[Грчка|Грчкој]]. Касније Крф постаје део римске провинције Македоније, а у доба цара [[Августин Хипонски|Августина]] додијељено је провинцији [[Епир
Од [[395]]. године Крф је поделом Римског царства припао [[Византијско царство|Источном римском царству]]. Острво су освајали [[Сарацени]], а у [[11. век]]у освојио га је нормански војвода [[Роберт Гвискар]]. Током 4. [[крсташки ратови|крсташког рата]], после [[1204]]. године, Крф доспева под власт [[Епирска деспотовина|епирских]] деспота, [[1267]]. године га осваја краљевина [[Напуљ]], а у [[14. век]]у преузимају га [[Млетачка република|Млеци]]. На острву се утицаји западно-феудалне културе и домаће грчко-[[Православље|православне]] традиције спајају у једну самосталну културу.
Ред 71:
Од [[16. век|16.]] до [[18. век]]а историја Крфа се везује за стална ратовања против [[Турци|Турака]]. Они су пљачкали острво, међутим стара тврђава и Анђелокастро (''Angelókastro'') су успели да се одбране. Млеци су наредили одстрањивање многих [[виноград]]а, а потом наредили узгајање [[маслина]]. По паду [[Млетачка република|Млетачке републике]], [[Француска]] под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]] је преузела сва [[Јонска острва]] под своју власт [[1797]]. године. Кратко време, од (1798—1807) Крф је био [[Русија|руски]] [[протекторат]]. А потом поново враћа под [[Француска|француску]] власт све до [[1814]]. године.
[[1815]]. године Крф је проглашен делом [[Република Јонска острва|Републике Јонских острва]] под [[Енглеска|енглеским]] протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио савремене инфраструктуре, као што је 700 [[километар|км]] дуга улична мрежа, која се броји међу најгушће у целој Грчкој. [[21. мај]]а [[1864]]. године. Крф је проглашен за део савремене [[Грчка|Грчке]]. Током [[Први светски рат|1. свјетског рата]] Крф је био [[1916]]./[[1917]]. сједиште [[Србија|српске]] владе у прогонству, а 1917. године ту је потписан "[[Крфска декларација|Крфски пакт]]" којим је закључено стварање [[Југославија|Југославије]]. У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] Крф су тешко бомбардовали [[Краљевина Италија|Италијани]], а затим [[
Услед притока великог броја туриста, расуло после [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] се напокон зауставило. [[1994]]. године Крф је био домаћин скупа врхова чланица [[Европска унија|Европске уније]].
Ред 101:
* {{зас|}} [[Земун]]
* {{зас|}} [[Бриндизи]]
* {{зас|}} [[Каровињо|Carovigno]]
* {{зас|}} [[Крушевац]]
* {{зас|}} [[Пафос]]
| |||