Битка на Јармуку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 81:
[[Датотека:Mohammad adeel-day-1.PNG|thumb|right|alt=day-1 battle map, showing limited attacks of Byzantine army.|Дан 1, ограничени напади византијске војске.]]
Битка је почела 15. августа 636. године.<ref>{{Harvnb|Nicolle|1994|p=92}}</ref> У зору су се обе војске постројиле за борбу на мање од миље. У муслиманским хроникама је забележено да је пре почетка битке Георгије, заповедник снага у десном центру Византијске војске, одјахао до муслиманске линије и прешао на ислам; и умро истог дана у току борбе ратујући на муслиманској страни.<ref name="веза64">{{Harvnb|Nicolle|1994|p=68}}</ref> Битка је почела када је византијска војска послала своје најбоље ратнике на двобој с муслиманским [[Мубаризуни|мубаризунима]]. Мубаризуни су били посебно обучени мачеваоци и копљаници, чија је намена била да убију што више непријатељских заповедника како би се тиме урушио противнички морал. У подне, након што је изгубио више заповедника у двобојима, Вахан је наредио ограничен напад са трећином својих пешадијских снага како би тестирао снагу и стратегију муслиманске војске и, користећи своју бројчану надмоћ и оружану супериорност, постигао пробој тамо где је Муслиманска борбена линија била је слаба. Међутим, византијском нападу је недостајала одлучност; многи војници царске војске нису били у стању да изврше одлучан притисак на муслиманске ветеране.<ref>{{Harvnb|Akram|2004|p=415}}</ref> Борбе су углавном биле умерене, иако је на неким местима било посебно интензивно. Вахан није појачао своју [[Pešadija|пешадију]], од чега је две трећине задржано у резерви, док је једна трећина распоређена за борбе са муслиманима, а на заласку дана обе војске су прекинуле контакт и вратиле се у своје логоре.<ref name="веза64" />
===Дан 2.===
<u>'''Друга фаза:'''</u>16. августа 636. Вахан је на ратном већу донео одлуку да започне свој напад непосредно пре зоре, како би ухватио муслиманске снаге неприпремљене док су обављали своје јутарње молитве. Он је планирао да усмери своје две централне војске ка муслиманском центру у настојању да их заустави, док би главни удари били усмерени против крила муслиманске војске, која би се тада или изгурала са бојног поља или гурнула према центру. Како би посматрао бојно поље, Вахан је имао велики павиљон изграђен иза десног крила са јерменским снагама и телохранитељима. Он је наредио војсци да се припреми за изненадни напад. Без знања Византијаца, Халид се припремио за такву ситуацију тако што је током ноћи поставио снажну линију испостава како би се супротставио изненађењима, што је муслиманима дало времена да се припреме за битку. Центру противничке војске , Византијци нису нанели довољно јак удар, намеравајући да усмере муслимански центар ка свом положају и спрече их да појачају муслиманске снаге на другим положајима. Тако је центар остао стабилан. Али на крилима је ситуација била другачија. Канатир, који је командовао византијским левим боком који се састојао углавном од Словена, нападао је свом снагом, па је муслиманска пешадија на десном боку морала да се повуче. Амр, заповедник десног крила муслиманских снага наредио је свом коњаничком пуку да изврши контра напад, што је неутрализирало византијски напредак и стабилизовало борбену линију на десној страни за неко време, али је византијска бројчана супериорност изазвала њихово повлачење према муслиманском базном логору.
<u>'''Прва фаза:'''</u>Халид, свестан ситуације на крилима, наредио је да коњица десног крила да нападне северни бок византијског левог крила док је он са својим елитном коњичком гардом напао јужни бок византијског левог крила, а затим је муслиманска пешадија са десног крила напала спреда. Тројни напад присилио је Византијско лево крило да напусти муслиманске положаје које је освојило, а Амр је повратио изгубљени положај и почео да реорганизује свој корпус за још једну рунду. Ситуација на муслиманском левом крилу којим је командовао Јазид била је знатно озбиљнија. Док је муслиманско десно крило уживало помоћ елине коњичке гарде, лево крило није имало помоћи, а бројчана предност коју су уживали Византинци изазвала је заузимање муслиманског положаја, а војници су се повлачили према базним логорима. Овде су Византинци пробили корпус. Формација тестуда коју је Григоријева војска усвојила полако се кретала, али је имала и добру одбрану. Јазид је искористио свој коњички пук за контранапад, али је био одбијен. Упркос јаком отпору, ратници Јазида на левом крилу коначно су се вратили у своје логоре и на тренутак се чинило да Ваханов план успева. Центар муслиманске војске је био прикован и његова крила су били гурнута назад. Међутим, ниједано крило није било сломљено, иако је њихов морал био значајно пољуљан. Муслиманску војску у повлачењу дочекале су узнемирене арапске жене у камповима. Предвођене Хиндом, муслиманске жене демонтирале су своје шаторе и наоружане шаторским штаповима оптуживале своје мужеве и њихове саборце певајући импровизирану песму из битке код Ухуда која је тада била усмерена против муслимана.
О ти који бежиш од сталне жене
Која има и лепоту и врлине
И остављаш је невернику
Мрском и злом невернику
Имаћеш, срамоту и пропаст
То је толико деловало на муслимане који су се повлачили да су се вратили на бојно поље.
Након што је успео да стабилизује положај на десном крилу, Халид је наредио елтној коњичкој гарди да пружи подршку помућеном левом крилу. Халид је одвојио један пук под командом Дхарар ибн ел-Азвара и наредио му да нападне фронт војске Даирџана (леви центар) како би извршио диверзију и запретио да изазове повлачење византијског десног крила са његове истурене позиције. Са остатком коњичке резерве он је напао Григоријево крило. И поново, изложени нападима с преда и са крила, Византијци су потиснути назад, али спорије јер су морали да одржавају своју формацију. Током заласка сунца, централне војске су прекинуле контакт и повукле се на своје првобитне положаје и оба фронта су обновљена дуж линија које су заузимале ујутро. Негде пред залазак сунца централни делови војски су прекинули међусобни контакт и вратили се на своје почетне позиције и обе војске су заузеле фронталне положаје дуж линија на којима су се налазиле у току јутра истог дана. Смрт Даирџана и и неуспех Вахановог плана битке, оставио је доста већу царску војску у деморалисаном раположењу, док су Халидови успешни контранапади охрабриле његове трупе упркос њиховој значајнијој малобројности.
| |||