Отворите главни мени

Промене

45 бајтова додато ,  пре 9 месеци
м
Бот: исправљена преусмерења
У [[13. век]]у јавља се данашње насеље, које ће захваљујући свом значају дати име покрајини [[Крањска|Крањској]]. У следећим вековима Крањ постепено уступа првенство оближњој [[Љубљана|Љубљани]], али задржава градски значај. Из тог времена остало је данас очувано [[старо градско језгро]]. Првобитно градско језгро налазило се на јужном делу терасасте избочине и било је опасано зидом. Стари Крањ је имао главну улицу која се је проширивала у трг и две бочне улице. И поред пожара, он је добро очуван, и представља значајан споменик средњовековног урбанизма. Град се најпре ширио (од 16. века) ка северу, уз пут према Сави (Савско предграђе) и на обе кокрине терасе (Кокрско или Капуцинско предграђе).
 
Крањ је више векова био у поседу [[ХабзбурзиДинастија Хабзбург|Хабзбурговаца]]. [[1918]]. године он се прикључује [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], касније [[Југославија]], да би данас био један од водћих градова [[Словенија|Словеније]]. Када се гласало о имену будуће државе, пре доношења Видовданског устава, становници су великом већином гласали (18 према 3) да југословенска држава понесе име "Србија". У центру града подигнуле су општинске власти велики Народни дом, испред уредили леп парк и у том парку августа 1926. године, освећен је споменик српском краљу Петру I Карађорђевићу. Посведочени пијетет према почившем краљу Ослободиоцу је ту био очекиван<ref>"Политика", Београд 2. август 1926. године</ref>
 
Највећи део индустрије подигнут је у равници дуж Саве. У новије време Крањ се проширио преко Кокре, поред пута за Језерско и пута према [[Блед]]у. Поједина села са обе стране Саве, која су укључена у град, новији су његови делови, као и сасвим нове градске четврти (Злато Поље и Хује).<ref name="крањ"/>
* {{зас|}} [[Сента]]
* {{зас|}} [[Амберг]]
* {{зас|}} [[Риволи (Торино)|Rivoli]]
* {{зас|}} [[Бања Лука]]
* {{зас|}} [[Осијек, Пула]]
1.506.851

измена