Haićanska revolucija — разлика између измена

| jačina1 = redovne trupe: 55.000,<br />dobrovoljci: 100,000+<br />31,000<ref name="Madiou">{{cite book|last=Madiou|first=Thomas|title=Histoire d'Haiti Volume 3 of Histoire d'Haïti [1492]-|year=1848|publisher=J. Courtois|pages=313|url=https://books.google.com/books?id=R98CAAAAYAAJ&redir_esc=y|pages=313}}</ref>

'''Haićanska revolucija''' ({{lang-fr|Révolution haïtienne}}) je naziv za niz međusobno povezanih oružanih sukoba koji su se odigrali na [[Karipsko more|karipskom]] ostrvu [[Hispaniola]] od 1791. do 1804. godine,<ref>{{cite book|last=Hochschild|first=Adam|title=Bury the Chains |year=2005 |pages=257 |publisher=Houghton Mifflin|pages=}}</ref> a koji su doveli do prestanka dotadašnje [[francuska|francuske]] vlasti nad zapadnim delom ostrva, kolonijom [[Saint-Domingue|San Domingo]], odnosno uspostavom [[nezavisnost|nezavisne]] države [[Haiti]]. Započeo je kao ustanak tamošnjih, pretežno [[crnci|crnih]] i [[mulati|mulatskih]] [[ropstvo|robova]] protiv [[Francuzi|francuskih]] [[Belci|belih]] robovlasnika, velikim delom podstaknut [[Francuska revolucija|revolucionarnim]] zbivanjima u samoj Francuskoj, odnosno proklamiranim idealima o ljudskim i građanskim pravima koja su uključivala ukidanje ropstva. Sukob je bio iskomplikovan kako frakcijskim sukobima među samim Haićanima, tako i izbijanjem [[Francuski revolucionarni ratovi|francuskih revolucionarnih ratova]] zbog kojih su se u sukob na Haitiju umešale [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanija]] i [[Španija]]. U završnoj fazi su se bivši robovi na čelu sa [[Toussaint Louverture|Fransoa Dominik Tusen-Luvertirom]] i [[Jean-Jacques Dessalines|Žan-Žakom Desalinom]] okrenuli protiv [[Napoleon Bonaparte|Napoleona Bonaparte]] i 1803. godine razbili [[Ekspedicija na Saint-Domingue|poslednji francuski pokušaj]] uspostave vlasti nad ostrvom, a počekom 1804. su proglasili nezavisnost. Haiti je tako, uz [[Сједињене Америчке Државе|SAD]], postao najstarija nezavisna država [[Zapadna hemisfera|zapadne hemisfere]], a Haićanska revolucija se često navodi kao jedini uspešni ustanak robova u istoriji.<ref>{{cite journal|url=https://drive.google.com/open?id=0B_q6VhhkczIYelM4ZnNoUE9RWmM | title=The Haitian Revolution |last=Knight|first=Franklin W. | journal=The American Historical Review |date=February 2000 | volume=105 | issue=1 |pages=103-115 | doi=10.2307/2652438}}</ref> Danas je na široko prihvaćena kao odlučujući trenutak u istoriji rasizma u [[Atlantic World|Atlantskom svetu]].<ref>{{cite journal|url=https://drive.google.com/open?id=0B_q6VhhkczIYVlo3S1JpSllvTkU | title='The Haitian Turn': An Appraisal of Recent Literary and Historiographical Works on the Haitian Revolution |last=Joseph|first=Celucien L.| journal=Journal of Pan African Studies |year=2012 | volume=5 | issue=6 |pages=37-55}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|author = Censer,Jack Richard |author2last2=Hunt|first2=Lynn Avery Hunt| title = Liberty, Equality, Fraternity Exploring the French Revolution|year=2001| publisher = Penn State University Press|isbn=978-0-271-02088-4|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|author last= Laurent Dubois|author2first=Laurent|last2=Garrigus|first2=John D. Garrigus| title = Slave Revolution in the Caribbean, 1789–1804 A Brief History with Documents|year=2006| publisher = Bedford/st Martins|isbn=978-0-312-41501-3|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|author last= Garrigus, |first=John D.| title = ''Before Haiti Race and Citizenship in French Saint-Domingue''|year=2006| publisher = Macmillan|isbn=978-1-4039-7140-1|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|author = Cyril Lionel Robert James| title = The Black Jacobins Toussaint Louverture and the San Domingo Revolution|year=1989| publisher = Vintage| edition=2nd |isbn = 978-0-679-72467-4 }}

* {{Cite book|ref=harv|author = Joseph Elisée Peyre-Ferry| title = Journal des opérations militaires de l'armée française à Saint-Domingue 1802–1803 sous les ordres des capitaines-généraux Leclerc et Rochambeau|year=2006| publisher = Les Editions de Paris-Max Chaleil|isbn=978-2-84621-052-2|pages=}}