Википедија

Meroz — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 23:
}}
 
'''Meroz''' ([[Meroitic language|meroitski]]: [[Датотека:Meroe.gif|45px|]] -{''Medewi''}- ili -{''Bedewi''}-; [[Arapski jezik|arapski]]: مرواه, -{''Meruwah''}-)<ref name = 1969ebXxxx>{{cite book|author=[Unknown Author] |author-link = |year=1969| title = Encyclopaedia Britannica | edition = 14th revised | editor -last= Haley, |editor-first=William |editor2= Preece, Warren E. | editor-link = | location = s.v. "Meroë." London, ENG | publisher = Encyclopedia Britannica, Inc. | volume = Vol. 15 | page pages= 197 | quote = |pages=}}</ref><ref name = 1961ebXxxx>{{cite book|author=[Unknown Author] |author-link = |year=1961| title = Encyclopaedia Britannica | edition = 14th revised | editor -last= Ashmore, |editor-first=Harry | editor-link = Harry Ashmore | location = s.v. "Meroë." New York, NY | publisher = Encyclopedia Britannica, Inc. | volume = Vol. 18 | page pages= 677 | quote = |pages=}}</ref> je ime drevnog grada na istočnoj obali [[Nil]]a, oko 6 km severoistočno od stanice Kabušija kraj grada [[Shendi|Šendija]] u [[Sudan]]u; oko 200 km severoistično od [[Khartoum|Kartuma]].
[[Датотека:Map Nubia German.png|мини|лево|250px|<center>Nubija s istaknutim drevnim gradovima]]
[[Датотека:Meroe city map de.svg|мини|лево|250px|<center>Karta grada Meroza uz Nil (levo) s nekropolom piramida (desno)]][[Датотека:NubianMeroePyramids30sep2005.jpg|мини|лево|250px|<center>Nubijske piramide nekropole Meroz]]
Ред 38:
[[Датотека:Aegyptisches Museum Berlin InvNr7261 20080313 Barkenuntersatz Natakamani Amanitore aus Wad Ban Naga 1.jpg|мини|250px|<center>Portret kandake kraljice [[Amanitore]] iz njezine grobnice]]
 
Meroz je bila južna prestolnica kraljevstva Napata/Meroz ([[Kuš]]) koje je cvatalo od 800. do 250. p. n. e.<ref name="Török1997">{{cite book|last=Török|first=László |title=The Kingdom of Kush: Handbook of the Napatan-Meroitic Civilization|url={{google books|id=i54rPFeGKewC|plainurl=yes|keywords=Meroe|pages=}}|series=Handbuch der Orientalistik. Erste Abteilung, Nahe und der Mittlere Osten |volume=Vol. 31 |year=1997|publisher=Brill|location=Leiden|idisbn=ISBN 978-90-04-10448-8|pages=}}</ref> Prema delimično dešifriranim kušanskim tekstovima, grad se izvorno zvao -{''Medewi''}- ili -{''Bedewi''}- (-{Török}-, 1998). Iskopanja su otkrila važnu nekropolu kušanskog plemstva iz razdoblja Napata (800. – 280. p. n. e.) na zapadu grada Meroz (Zapadna [[nekropola]]).
 
Meroz kultura se razvila od 22. dinastije [[Treći prelazni period|trećeg prelaznog razdoblja]] [[Drevni Egipat|starog Egipta]], koja je bila poreklom iz [[Kuš]]a. Grad Meroz je dobio na važnosti za vreme kušanskog kralja [[Arrakkamani]]ja (280. p. n. e) kada je kraljevska nekropola prebačena u Meroz iz grada [[Napata]] ([[Jebel Barkal]]).<ref name="Herodotus1949">{{cite book|author=Herodotus|authorlink=Herodotus|title=Herodotus. Translated by J. Enoch Powell|url=https://books.google.com/books?id=Xt0uMwEACAAJ|year=1949|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|pages=121-122|translator=[[Enoch Powell]]|pages=}}</ref><ref name="Connah1987">{{cite book|last=Connah|first=Graham |title=African Civilizations: Precolonial Cities and States in Tropical Africa: An Archaeological Perspective|url=https://books.google.com/books?id=r07pQgAACAAJ|year=1987|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-26666-6|page=24}}</ref>
 
Kada je [[Rimsko carstvo]] osvojilo Egipat, Kušansko kraljevstvo sa središtem u Merozu se proširilo prema severu u Egipat<ref>God. 23. p. n. e., rimski vladar Egipta, [[Publije Petronije]], je izvršio invaziju u Nubiju kao odgovor na njihove napade s juga. Uspeo je da prodre do Napate i opustošiti je 22. p. n. e. To je jedan od razloga zašto je Meroz ostao prestolna Kušanskog kraljevstva.</ref>. U sukobima koji su usledili s Rimom, Kraljevstvo Meroz je bilo uspešnije i opustošilo je naselja u okolini [[Asuan]]a, te je njegova vojska uspela da ukrade glavu skulpture cara [[Октавијан Август|Avgusta]] koju su zakopali ispod stepeništa hrama u Merozu.<ref>{{cite web|url=https://www.britishmuseum.org/explore/highlights/highlight_objects/gr/b/bronze_head_of_augustus.aspx|title=Bronze head of Augustus|publisher=[[British Museum]]|year=1999|accessdate=14. 06. 2008|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080210114958/http://www.britishmuseum.org/explore/highlights/highlight_objects/gr/b/bronze_head_of_augustus.aspx|archivedate=10. 02. 2008|df=dmy-all}}</ref> Konačno, obe države su utvrdile granicu kod ostrva Samosa, gde je Meroz potpisao (za njega jako povoljan) mirovni sporazum s carom Avgustom.
Ред 52:
Poslednje razdoblje grada obeleženo je pobedničkom [[stela|stelom]] neimenovanog vladara Aksuma (verojatno kralja [[Ezana]]) koja je podignuta u Merozu. Prema njezinom natpisu na [[grčki|grčkom jeziku]] može se pretpostaviti da je „Kralj Aksumita i Omerita” ([[Aksum]] i [[Himjarsko kraljevstvo]]) vladao oko 330. godine. Dva druga natpisa na [[giz (pismo)|giz pismu]] su pronađena uz obližnje piramide i pretpostavlja se da potiču iz istog razdoblja.<ref>Steve Stofferan i Sarah Wood[http://web.ics.purdue.edu/~rauhn/ancient_africa.htm Lecture 30: Ancient Africa], Sveučilište Purdue Preuzeto 14. aprila 2011.</ref>
 
Lokalitet Meroz je ponovno otkrio francuski mineralog Frederik Keliod 1821. godine, a 1834. godine ga je delimično iskopao, u potrazi za blagom, [[Giuseppe Ferlini|Đuzepe Ferlini]].<ref name = 1911ebMargoliouth>{{cite book|authorlast=Margoliouth, |first=David Samuel |author-link = David Samuel Margoliouth |year=1911| title = Encyclopaedia Britannica | edition = 11th | editor = Chisholm, Hugh | editor-link = Hugh Chisholm | location = s.v. "Meroë." Chicago, IL | publisher = Encyclopedia Britannica, Inc. | quote = |pages=}}</ref> God. 1844. istraživao ga je [[Karl Richard Lepsius|Karl Ričard Lepsius]] koji je u [[Berlin]] doneo mnoge spomenike.<ref name="ŁajtarVliet2006">{{cite journal|first=Adam|last=Łajtar|first2=Jacques|last2=van der Vliet|jstor=20191127 |title=Rome-Meroe-Berlin. The Southernmost Latin Inscription Rediscovered ('CIL' III 83)|journal=Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik|issue= 157 |year=2006|pp= 193-198}}</ref><ref name="Budge1907">{{cite book|last=Budge|first=E. A. Wallis |year=1907|title=The Egyptian Sudan, its history and monuments|author-link=E. A. Wallis Budge |edition=1st |volume=2 |publisher= Kegan, Paul, Trench, Trübner & Co |publicationplace=London |url= https://archive.org/details/egyptiansudanits02budg |pages=}}</ref> Prve prave [[arheologija|arheološke]] studije iskapanja je sproveo britanski arheolog [[E. A. Wallis Budge|E. A. Volis Badž]] od 1902-05, koje je opisao u svom delu „Egipatski Sudan: istorija i spomenici” (London, 1907.). Britanski vojnici su napravili put do piramida i između njih, te su zatrpali iskopine. [[John Garstang|Džon Garstang]] sa univerziteta u [[Liverpool]]u je nastavio sa iskapavanjem grada Meroz 1910. godine i otkrio je palatu i nekoliko hramova.
 
Savremena arheologija nije bila u mogućnosti da istražuje lokalitet Meroz zbog [[Sudanski građanski rat|sudanskog građanskog rata]] (1955–1972, te 1983-2005).
Ред 81:
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Nubians: People of the ancient Nile |last=Bianchi |first=Steven |authorlink= |year=1994 |publisher=Millbrook Press |location=Brookfield, Conn. |idisbn=ISBN 978-1-56294-356-1 }}
* {{Cite book|ref=harv|title=Africa, History of A Continent |last=Davidson |first=Basil |authorlink= |year=1966 |publisher=Weidenfeld &amp; Nicolson |location=London |id=|pages=41-58 }}
* {{Cite book|ref=harv|title=Meroe, a civilization of Sudan |last=Shinnie |first=P. L. |authorlink= |year=1967 |publisher=Thames and Hudson |location=London/New York |series=Ancient People and Places |volume=55 |id=}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Meroz”