Ruska socijaldemokratska radnička partija — разлика између измена

Osnivački kongres partije održan je u [[Ilegalno|ilegali]] u [[Minsk]]u [[1898]].<ref name=brit/> Osnivači su bili [[Boris Ejdelman]] i [[Natan Vigdorčik]] u ime [[kijev]]ske grupe okupljene oko časopisa ''Radničke novine'' ({{jez-rus|Рабочая газета|el}}): [[Pavel Tučapski]], predstavnik [[kijev]]ske grupe Radnički savez; [[Stepan Radčenko]], predstavnik [[Sankt Peterburg|petrogradske]] grupe Borbeni savez, [[Viktor Vanovski]] u ime [[Moskva|moskovskog]] Radničkog saveza, [[Kazimir Petrusevič]] u ime radnika [[Dnjepar (grad)|Ekaterinoslava]], te [[Aron Kremer]], [[Abram Mutnik]] i [[Šmuel Kac]]. Većina osnivača je vrlo brzo pohapšena, pa je Drugi kongres partije iz sigurnosnih razloga održan u [[Brisel]]u (jul) i [[Londonu]]u (avgust) [[1903]].<ref name=brit/>

 

| accessdate=07. 11. 2017.

| language=engleski|publisher=History Today}}</ref> došlo je do raskola partije na dve frakcije: '''[[Menjševici|menjševike]]''' i '''[[Boljševici|boljševike]]'''.<ref name=brit/> Oni su se razišli oko koncepcije rukovođenja partijom, ali i oko profila partije i članstva. Načelno su obe frakcije bile za rušenje [[Kapitalizam|kapitalizma]] i svrgavanje [[car]]skog režima, ali ''menjševici'' — predvođeni [[Julij Martov|Julijem Martovom]] — preferirali su masovnu, labavo organizovanu demokratsku partiju, čiji bi se članovi mogli u mnogim pitanjima i razilaziti, ali se ipak slagati oko bitnog.<ref name=tre/> Ovo je delom nalik na [[Zapadna Evropa|zapadnoevropske]] [[Socijaldemokratija|socijaldemokratske]] [[politička partija|partije]]. Oni su bili spremni sarađivati s ruskim [[Liberalizam|liberalima]], a imali su [[:wikt:skrupula|skrupula]] o upotrebi revolucionarnog terora (zato su ih zvali '''meki'''). S druge strane, [[boljševici]] predvođeni [[Vladimir Lenjin|Lenjinom]], bili su radikalniji i borbeniji; oni su hteli da se partija oblikuje kao [[avangarda]] radničke klase, iz malog rukovodećeg nukleusa, od ljudi koji za partiju žive i rade 24 sata, disciplinovanih profesionalnih revolucionara<ref name=brit/> koji bespogovorno provode partijske naloge i ne prezaju ni od čeg što bi ih dovelo do cilja (zato su ih zvali '''tvrdi''').<ref name=tre/>

Do definitivnog razlaza između [[Menjševici|menjševika]] i [[Boljševici|boljševika]] došlo je tokom turbulentnih vremena [[Februarska revolucija|Februarske revolucije]] ([[1917]]).<ref name=brit/> [[Menjševici]] su osnovali vlastitu partiju u [[avgust]]u — [[Ruska socijaldemokratska radnička partija (menjševika)|Rusku socijaldemokratsku radničku partiju (menjševika)]], a [[boljševici]] svoju [[Komunistička partija Sovjetskog Saveza|Rusku socijaldemokratsku radničku partiju (boljševika)]].<ref name=brit/>

 

| accessdate=25. 09. 2014.

| language=engleski|publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> posle kog su brojni ''menjševici'' otišli u [[egzil]].