Словаци у Републици Српској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
Словаци су своју отаџбину почели напуштати на почетку [[18. век|18. вијека]] у вријеме владавине хабзбуршке царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. Словаци од 1885. године насељавају ове просторе.<ref>{{cite web|title=Ко су националне мањине у Републици Српској?|url=http://manjine.ba/?p=1206|work=Мањине.ба|accessdate=19. 7. 2016}}</ref> На територију данашње Републике Српске Словаци су најприје долазили из [[Војводина|Војводине]] и насељавали најближи простор, а то је била [[Семберија]].
Досељавање [[Словаци|Словака]] у Бијељину почело је [[1885]]. године када 12 породица из мјеста [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]], [[Ковачица]], [[Љуба (Шид)|Љуба]], [[Бингула]] и [[Бачки Петровац]] насељавају у [[Љељенча|Љељенчи]]. [[Словаци]] су почели да се насељавају у Бијељини у потрази за бољим животним условима. Населили су се у село [[Љељенча|Љељенчу]] надомак [[Бијељина|Бијељине]]. Наиме, тада је земља у околини Бијељине била јефтина, јер су се бегови масовно селили у [[Турска|Турску]]. Јозеф Бартош, заједно са својом породицом долази [[1888]]. године из Ковачице, а фамилија његове супруге Еве [[1892]]. године из [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]]. Породица Грња, тачније брачни пар Мишо и Сузана Грња, заједно са својих деветоро дјеце доселили су се [[1913]]. у Бијељину из мјеста [[Љуба (Шид)|Љуба]] код Шида. {{sfn|Извјештај|2015|p=112}} Први досељеник из породице Шимон, био је Штефан звани Пишта, који је у Бијељину дошао [[1897]]. и ускоро постао један од највећих бијељинских земљопосједника.{{sfn|Извјештај|2015|p=113}} Сви Словаци који су се тада доселили у Бијељину били су пољопривредници. Поред пољоприведе, неки од Словака су су били и занатлије; коларски и ковачки занати су били међу најзаступљенијим. Једини познати изузетак, је Јозеф Сенохрадски, индустијалац који је [[1902]]. г. купио земљу и изградио једну од најмодернијих циглана у тадашњој Бијељини. За разлику од прве, трећа генерација Словака у Бијељини се након [[1945]]. године окреће ка школовању и даје већи број интелектуалаца. Словаци у Бијељини, посебно они који су били економски моћнији, значајно су допиносили и развоју овог краја.
У главне писане изворе о бијељинским Словацима, спадају необјављени списи Павела Шимона, рад Хелене Гашпар-Милошевић о бијељинским Словацима, као и рад Мустафе Грабчановића под називом „Досељавање Мађара и Словака у Бијељину”.{{sfn|Словаци у Бијељини|2005|p=3}}
Двије породице Ципара доселиле су се у околину [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] [[1895]]. године. Претходно су боравили у околини [[Осијек]]а, али им се није допала [[Славонија|славонска]] равница. Тражили су брдовитији крај, који би их подсјећао на родно село Дрхле Поле, у словачкој општини Бишча. Одабрали су [[Ралутинац]], код [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]], гдје су деценијама живјели.<ref>{{cite web|title=Истражује село којег више нема|url=http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Istrazuje-selo-kojeg-vise-nema/39978.html|work=Глас Српске|accessdate=19. 7. 2016}}</ref>▼
▲Двије породице Ципара доселиле су се у околину [[Прњавор (
== Религија ==
{{Посебан чланак|Религија у Републици Српској}}
[[Датотека:Словачка црква, Бијељина.jpg|мини|десно|Словачка евангелистичка црква у Бијељини]]
Словаци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у [[Словачка|матичној земљи]], као и широм свијета су [[Протестантизам|протестанти]]. [[2009]]. године је отворена '''[[Словачка евангелистичка црква у Бијељини|Словачка евангелистичка црква]]'''<ref>{{cite web|title=Словачка евангелистичка црква|url=http://www.ais-ba.org/monografija-slovacka/slovacka-evangelisticka-crkva/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref>, а ријеч је о првом вјерском објекту те врсте у [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Црква је изграђена донацијом Словака који живе у [[Семберија|Семберији]], уз помоћ Општине Бијељина и [[Словачка|Словачке]] амбасаде у БиХ. У Бијељини данас живи између 20 и 30 словачких продица.<ref>{{cite web|url=http://www.klix.ba/vijesti/bih/u-bijeljini-otvorena-slovacka-evangelisticka-crkva/090906055|title=У Бијељини отворена словачка евангелистичка црква|work=Кликс|accessdate = 18. 7. 2016}}</ref> По доласку у Биијељину, Словаци с обзиром да су евангелисти користили су вјерски објекат њемачке заједнице у [[Ново Село (Бијељина)|Новом Селу]] код Бијељине. Словаци су се такође и сахрањивали у њемачко гробље, које је уништено након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], када Словаци отварају своје гробље које се налази на излазу из Бијељине, и представља једино словачко гробље јужно од ријеке [[Сава|Саве]]. Један од Шимонових, Михајл је постао Назарен, када је у Бијељини почела да се развија ова религијска група. [[Хришћанска назаренска заједница|Назарени]] су зградили и импровизовани вјерски објекат, а сахрањивали су се у словачко гробље. Свештеник ове вјерске групе је био Јово Дорошки, а црквени објекат се налазио у Галамића сокаку.{{sfn|Словаци у Бијељини|2005|p=12}}
У селу [[Ралутинац]], код [[Прњавор (
== Удружења ==
Линија 126 ⟶ 128:
* {{cite journal |author=Вијеће националних мањина БиХ |year=2015|title=Националне мањине у БиХ|journal= Извјештај|volume=|pages=}}
* {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |date=2016 |title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=1|pages=68}}
* {{cite journal |author=Музеј Семберије |date=2005 |title=Словаци у Бијељини|journal=|volume=1|pages=20}}
== Спољашње везе ==
|