Савезна Република Југославија — разлика између измена

Како се од [[1996]]-[[1998]]. ширио [[Рат на Косову и Метохији|Рат на Космету]], [[Санкције СР Југославији|санкције]] су поступно враћене, и то од стране [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европска унија|ЕУ]]. Још пре тога, крајем 1996. и током [[1997]]. године, и у Србији, и Црној Гори и на савезном нивоу, одржани су избори. Дотадашњи режим, у нешто измењеном облику, задржао је републичку власт у Србији, док је демократска опозиција освојила већину општина и градова, након вишемесечних грађанских и студентских демонстрација. Уз подршку до тада владајућег црногорског [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|СНП]]-а, [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] и [[Југословенска левица|ЈУЛ]] задржале су већину и на савезном нивоу, те формирале и савезну владу. Нови сазив скупштине изабрао је Слободана Милошевића за новог председника СРЈ, након што су му истекла оба мандата председника Србије. Након више понављања републичких председничких избора, због недовољне излазности, за новог председника Србије изабран је [[Милан Милутиновић]] из СПС-а. Што се Црне Горе тиче, нови председник је постао [[Мило Ђукановић]] из [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]-а, а та странка је освојила и парламентарну већину, што је протумачено као почетак демократије у Црној Гори. Нови режим је био за сарадњу са западом, веће надлежности републике у односу на федерацију, а у крајњој линији и независност. Своје идеје убрзо је почео да материјализује- најпре увевши полицијску контролу на свим административним прелазима са Србијом, а две године касније усвојивши [[немачка марка|немачку марку]] за званичну валуту, уместо [[Југословенски динар|динара]]. Пред реконституисање, [[2002]]. године, марка је замењена [[евро]]м. У то време, све више је јачао сукоб југословенских снага безбедности са сепаратистичком организацијом косовских Албанаца- [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]], која је на овај начин покушала да издејствује независност Косова, која је на разне начине тражена више пута у прошлости. Све опсежније интервенције полиције, специјалне полиције и [[Војска Југославије|ВЈ]] довела је до правих ратних дејстава на Косову до почетка 1998. године и САД и ЕУ су тражиле долазак међународне верификаторске мисије [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а, али је [[23. април]]а 1998. године, на територије Србије спроведен референдум о доласку међународних страна на територију Србије, којим је убедљивом већином одбачен овај захтев западних земаља. Југославији су ове земље вратиле санкције, које је две године пре тога укинуо УН. Због све већег аутономаштва Црне Горе, све важније активности СРЈ на међународном плану преузело је руководство Србије- преговори са Feherom међународном заједницом у вези Косова и Метохије, препуштени су Србији, али и председнику СРЈ. И поред референдумског одбијања, како је сукоб на Космету јачао (иако је режим тврдио да је то обична антитерористичка интервенција, у борбе су сад били укључени и артиљерија, оклопне јединице и Ратно ваздухопловство), НАТО је запретио бомбардовањем Југославије већ крајем [[август]]а 1998. године. Како је у [[октобар|октобру]] опасност постала реална, Милошевић је одобрио долазак верификаторске мисије ОЕБС-а. Ипак, чак и тада, рат се наставио појачаним интензитетом, за шта је била оптужена Србија и СРЈ. Након пропасти [[Википедија:Пренос чланака/Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]] између Србије и косовских Албанаца, где су Албанци прихватили предлог споразума, а Срби не, [[случај Рачак|инцидента у Рачку]], за који су југословенске снаге оптужене без размишљања о евентуалној провокацији, као и пропасти договора између америчког дипломате [[Ричард Холбрук|Ричарда Холбрука]] и Слободана Милошевића, отпочео је вероватно најзначајнији догађај у једанаестогодишњој историји СРЈ, тј. проширење Косовског рата на целу њену територију, услед [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО ваздушне агресије]] [[24. март]]а-[[10. јун]]а [[1999]]. године, којом је привреда, према неким новијим проценама претрпела штету од око 30 милијарди долара, те је уназађена за око деценију. Југословенске [[Ратно ваздухопловство|РВ]] и [[Противваздухопловна одбрана|ПВОupПВО]] пружале су импозантан отпор [[НАТО]]-у, највећи отпор далеко моћнијем противнику, у периоду након [[Заливски рат|Заливског рата]], али је након неколико недеља потпуне изолације и усамљеног отпора била онемогућена да ефикасно пружа отпор. Иако је савезна влада већ у касним ноћним сатима [[24. март|24]]-[[25. март|25]]. марта прогласила [[Ванредно стање|ванредно]] и [[Ратно стање|ратно]], Црна Гора, је одбила да прихвати ту одлуку: разлог је био заиста симболично дејство НАТО-а на њеној територији, које је, штавише, у потпуности престало након непуних 20 дана, кад је престао и отпор на овој територији. Лидери НАТО земаља сматрали су републички режим у Црној Гори пријатељским. Почетком [[јун]]а, Милошевић је уз посредство [[Русија|Русије]] и [[Финска|финског]] председника [[Марти Ахтисари|Мартија Ахтисарија]], прихватио до тада најнеповољније услове прекида рата, по којима се југословенске снаге безбедности и администрација морају повући са Космета, како би уступиле место трупама УН, предвођених НАТО-ом: [[КФОР]], и цивилној мисији [[Организација уједињених нација|УН]]: [[УНМИК]]-у. Потписивањем војно-техничког [[војно-технички споразум у Куманову|споразума у Куманову]], рат је окончан, Војска Југославије као и полицијске снаге су се повукле са Космета, уступајући своје место међународним снагама и администрацији. Након дозволе југословенских власти, [[12. јун]]а су на Космет, долазећи из БиХ, најпре стигле руске трупе, више дана држећи разне значајне објекте у покрајини, али су се касније већином повукле.