Битка на Јармуку — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 116:
 
Док су се Халид и његова мобилна гардијска коњица током поподнева бавили јерменским фронтом, ситуација на другом крају се погоршавала.<ref name="веза75">{{Harvnb|Nicolle|1994|p=75}}</ref> Византијски стрелци на коњима изведени су на бојно поље при чему су подвргли Абу Убајдине и Јазидове трупе интензивном нападу кишом стрела како би спречили непријатељско напредовање кроз византијске борбене линије. Многи муслимански војници изгубили су вид од византијских стрела испаљених тог дана, што је касније постало познато као "Дан изгубљених очију".<ref name="веза76">{{Harvnb|Al-Waqidi|8th century|p=148}}</ref> Верује се да је и муслимански ветеран [[Абу Суфјан ибн Харб|Абу Суфјан]] тога дана изгубио своје око.<ref name="веза76" /> Муслиманске војске су одбачене назад, осим једног пука на челу с Икримом бин Аби Џахалом, који је био са леве стране Абу Убајдиног корпуса. Икрима је прекинуо повлачење муслимана са својих четири стотине коњаника нападом на Византијску линију, док су се друге снаге реорганизовале како би извршиле противнапад и повратиле изгубљене положаје. Сви Икримини људи који су тога дана учествовали у борби били су озбиљно повређени или мртв. Икрима, који је био Халидов пријатељ из детињства, смртно је рањен због чега је и умро нешто касније током ноћи.<ref name="веза75" />
===Дан 5.===
Током четверодневног напада Вахана, његове трупе нису успеле да постигну никакав пробој и претрпеле су велике губитке, посебно за време контранапада мобилне коњице. Рано 19. августа 636. године, петог дана битке, Вахан је послао изасланика у муслимански логор да склопи примирје које би трајало наредних неколико дана како би се могли одржати нови преговори. Он је наводно желео да реорганизује своје деморалисане трупе. Али Халид је сматрао да је победа на дохват руке и одбио је понуду.<ref name="веза77">{{Harvnb|Nicolle|1994|p=76}}</ref>
До тада, муслиманска војска је користила углавном одбрамбену стратегију, али знајући да Византијци очигледно више нису жељни битке, Халид је сада одлучио да предузме офанзиву и реорганизовао своје трупе у складу с тим. Све коњаничке јединице груписане су у једну снажну коњичку формацију заједно са мобилном коњичком гардом која је била њено језгро. Укупна снага ове коњичке групе сада је износила око 8.000 јахача ратника, ефективно постављених корпуса за офанзивни напад који је требало да се изведе следећег дана. Остатак дана је прошао без битнијих промена. Халид је планирао да зароби византијске трупе, тако што ће их одсећи од сваког пута могућег пута за бекство. Постојале су три природне препреке,тачније три клисуре на бојном пољу са својим стрмим кланцима, Вади-ур-Рукад на западу, Вади ел Јармук на југу и Вади ел Алах на истоку. Северни пут је требало да блокира муслиманска коњица.<ref>{{Harvnb|Akram|2004|p=422}}</ref>Међутим, било је неких пролаза преко 200 метара дубоких кланаца Вади-ур-Ракад на западу, а стратешки најважнији је био мост код Ајн ел Дакара. Халид је ноћу послао Дхарара са 500 коњаника да осигура тај мост. Дхарар се кретао око северног бока Византијаца и заузео мост. Овај маневар се показао одлучујућим следећег дана.<ref name="веза79">{{Harvnb|Akram|2004|p=423}}</ref>