Краљевина Угарска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
мНема описа измене
Ред 45:
'''Краљевина Угарска''' ({{јез-лат|Regnum Hungariae}}, {{јез-мађ|Magyar Királyság}}, {{јез-нем|Königreich Ungarn}}) била је [[монархија]] у [[Средња Европа|средњој Европи]], која је постојала од [[средњи вијек|средњег вијека]] до [[20. век|20. вијека]] ([[1000]]—[[1918]]). [[Кнежевина Угарска]] се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља [[Стефан I Угарски|Стефана I]] у [[Острогон]]у око 1000. године; његова породица ([[Арпадовићи|династија Арпад]]) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска [[средња сила]] у [[Западни свијет|Западном свијету]].
 
Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку [[ХабзбуршкаКраљевина Угарска (1526-1867)|КраљевскуКраљевину Угарску]], [[Историја Мађарске у Османском царству|османску Угарску]] и полунезависну [[Кнежевина Трансилванија|Кнежевину Трансилванију]]. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од [[Мохачка битка|Мохачке битке]] до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.
 
Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су дио Аустроугарске под назовим Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с пријестола [[Карл I од Аустрије|Карла IV]] 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намјесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.
Ред 95:
 
Током [[1529]]. године краљевина је била подељена између Хабзбуршке монархије и Османског царства. У овом периоду није било Османлија на некадашњим угарским територијама, осим у [[Срем]]у. Битка код [[Будим]]а [[1541]]. године, нови пораз угарске војске, означила је нову поделу Угарске краљевине, која је подељена на три дела и та подела је трајала све до краја [[17. век]]а. Иако су се границе у овом периоду доста мењале, Угарска је била оквирно овако подељена:
* '''Хабзбуршка Угарска''' (-{''Königliches Ungarn''}-, „Краљевска Угарска") — територија Хабзбуршке монархије, у оквиру које је Угарска наставила да постоји као хабзбуршки посед (види чланак: [[ХабзбуршкаКраљевина Угарска|Угарска под управом Хабзбуршке Монархије(1526-1867)]]). Ова територија је захватала просторе данашње [[Словачка|Словачке]], северозападни део данашње [[Централна прекодунавска регија|Централне прекодунавске регије]] и [[Западна прекодунавска регија|Западну прекодунавску регију]] у данашњој Мађарској, [[Бургенланд]] и западну [[Хрватска|Хрватску]].
* Територија под директном управом '''Османског царства''', у оквиру које су сви облици угарске државности уништени и замењени облицима османлијске локалне управе (види чланак: [[Историја Мађарске у Османском царству|Мађарска под Османлијском управом]]). Ова територија је захватала просторе некадашње Угарске, који данас припадају Мађарској (укључујући [[Јужна прекодунавска регија|Јужну прекодунавску регију]]), Хрватској, Србији (Војводина) и Румунији (Румунски [[Банат]], итд).
* '''Трансилванија''' или '''Ердељ''' — посебна кнежевина под врховном влашћу Османског царства, која је обухватала преостале, источне, угарске територије. Ово подручје је било под контролом Јована Запоље који је постао турски полувазал и кога су контролисали султани.