Филаделфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 43:
'''Филаделфија''' ({{Јез-енг|Philadelphia}}) је највећи град [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] државе [[Пенсилванија|Пенсилваније]], и пети највећи град у САД. У [[18. век]]у, град је имао већу друштвену и политичку важност од [[Бостон]]а и [[Њујорк]]а, и био је други главни град САД, након Њујорка а пре [[Вашингтон]]а. Амерички политичар и утемељивач [[Бенџамин Френклин]] је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.
По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.<ref name="census">{{Cite web|url=http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Pennsylvania_stplace2.html|title=Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places|accessdate=
== Историја ==
Ред 50:
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком [[17. век]]а а прве насеобине су створили [[Холанђани]], [[Енглези]], [[Шкоти]] и [[Швеђани]]. Након прве шведске експедиције у Северну Америку [[1637]]. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке [[Делавер (река)|Делавер]] испод реке [[Скулкил]], област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, [[Делавер]] и [[Мериленд]]. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском [[провинција Мериленд|провинцијом Мериленд]], који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у [[1663]]. али се на терену мало тога променило све до [[1682]]. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
Приликом плаћања дугова [[1681]]. енглески краљ [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је издао повељу [[Вилијам Пен|Вилијаму Пену]] за област која ће постати провинција односно [[колонија Пенсилванија]]. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.{{sfn|Brookes|2005|pp=21}} Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.<ref>{{Cite book
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 7, 14 - 16</ref> Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут [[1701]], Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао [[Бенџамин Френклин]]. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 24 - 25</ref>
[[Датотека:Independence Hall.jpg|мини|десно|220п|Дворана независности]]
Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар [[Америчка револуција|Америчке револуције]]: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана [[Декларација независности САД]] током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије [[18. век]]а.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 30 - 33</ref> [[Žuta groznica|Жута грозница]] је [[1793]]. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.<ref>{{cite web
Државна влада је напустила Филаделфију [[1799]]. а федерална влада убрзо након тога [[1800]]. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога [[Њујорк]] ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током [[19. век]]а Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 214, 218, 428 - 429</ref> Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из [[1854]]. којим је Филаделфија проширена на целу област.<ref>{{cite web
До [[1950]]. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у [[21. век]]у са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 44 - 45</ref><ref>''A Concise History of Philadelphia'', pp. 78</ref>
Ред 66:
{{...}}
{{Weather box
|location = Филаделфије ([[Philadelphia International Airport|Филаделфијски аеродром]]), 1981–2010 нормале, екстреми 1872–садашњост<ref>[http://threadex.rcc-acis.org/ ThreadEx]; search for location= "PA - Philadelphia", variable= "Station thread"</ref><ref>{{cite web|
|collapsed = Y
|single line = Y
Ред 244:
|url=ftp://ftp.ncdc.noaa.gov/pub/data/normals/1981-2010/products/station/USW00013739.normals.txt
|publisher=[[National Oceanic and Atmospheric Administration]] |title=Station Name: PA PHILADELPHIA INTL AP
|deadurl=no |accessdate=
}}</ref><ref name=noaasun-Phily1961>{{cite web
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_IV/US/GROUP3/72408.TXT
| title = WMO Climate Normals for PHILADELPHIA/INT'L ARPT PA 1961–1990
| accessdate
| publisher = National Oceanic and Atmospheric Administration
}}</ref><ref name="PhillyNOAA">{{cite web|url=http://www.nws.noaa.gov/climate/xmacis.php?wfo=phi|title = NowData - NOAA Online Weather Data|publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
▲ |accessdate = 2016-04-13
}}</ref>
}}
Линија 344 ⟶ 341:
* {{зас|}} [[Франкфурт на Мајни]]
==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
{{refend}}
Линија 372 ⟶ 369:
{{Округ Филаделфија (Пенсилванија)}}
[[Категорија:Градови у Пенсилванији]]
|