Филаделфија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 43:
'''Филаделфија''' ({{Јез-енг|Philadelphia}}) је највећи град [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] државе [[Пенсилванија|Пенсилваније]], и пети највећи град у САД. У [[18. век]]у, град је имао већу друштвену и политичку важност од [[Бостон]]а и [[Њујорк]]а, и био је други главни град САД, након Њујорка а пре [[Вашингтон]]а. Амерички политичар и утемељивач [[Бенџамин Френклин]] је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.
 
По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.<ref name="census">{{Cite web|url=http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Pennsylvania_stplace2.html|title=Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places|accessdate=707. 1. 2013.|work=|publisher=|date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20130115231433/http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Pennsylvania_stplace2.html|archive-date=15. 01. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
== Историја ==
Ред 50:
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком [[17. век]]а а прве насеобине су створили [[Холанђани]], [[Енглези]], [[Шкоти]] и [[Швеђани]]. Након прве шведске експедиције у Северну Америку [[1637]]. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке [[Делавер (река)|Делавер]] испод реке [[Скулкил]], област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, [[Делавер]] и [[Мериленд]]. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском [[провинција Мериленд|провинцијом Мериленд]], који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у [[1663]]. али се на терену мало тога променило све до [[1682]]. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
 
Приликом плаћања дугова [[1681]]. енглески краљ [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је издао повељу [[Вилијам Пен|Вилијаму Пену]] за област која ће постати провинција односно [[колонија Пенсилванија]]. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.{{sfn|Brookes|2005|pp=21}} Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.<ref>{{Cite book |author=Weigley RF et al (eds) | title = Philadelphia: A 300-Year History | publisher = [[W. W. Norton & Company]] |year=1982| location = New York and London |pages=4-5 |isbn=978-0-393-01610-9|pages=4-5 }}</ref> Пен је био [[квекер]], због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из [[Грчки језик|грчког]] за братску љубав (-{φίλος}- - љубав, -{αδελφός}- - брат)<ref>{{Cite book |last=Avery|first=Ron | title = A Concise History of Philadelphia | publisher = Otis Books |year=1999| location = Philadelphia | page = 19 |isbn=978-0-9658825-1-4|pages=}}</ref> [[Датотека:Treaty of Penn with Indians by Benjamin West.jpg|мини|лево|225п|„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест]]
 
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 7, 14 - 16</ref> Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут [[1701]], Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао [[Бенџамин Френклин]]. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 24 - 25</ref>
[[Датотека:Independence Hall.jpg|мини|десно|220п|Дворана независности]]
Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар [[Америчка револуција|Америчке револуције]]: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана [[Декларација независности САД]] током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије [[18. век]]а.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 30 - 33</ref> [[Žuta groznica|Жута грозница]] је [[1793]]. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.<ref>{{cite web | last=Arnebeck | first=Bob | title=A Short History of Yellow Fever in the US | work=Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine | date = 30. 101. 2008. | url=http://www.geocities.com/bobarnebeck/history.html | accessdate=04-12-2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20021029000834/http://www.geocities.com/bobarnebeck/history.html|archivedate = 29. 10. 2002.}}</ref>
 
Државна влада је напустила Филаделфију [[1799]]. а федерална влада убрзо након тога [[1800]]. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога [[Њујорк]] ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током [[19. век]]а Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 214, 218, 428 - 429</ref> Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из [[1854]]. којим је Филаделфија проширена на целу област.<ref>{{cite web |url=http://www.ushistory.org/philadelphia/philadelphia.html |title=A Brief History of Philadelphia |accessdate=December 14. 12. 2006 |work=Philadelphia History |publisher=ushistory.org}}</ref> У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 38 - 39</ref>
 
До [[1950]]. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у [[21. век]]у са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 44 - 45</ref><ref>''A Concise History of Philadelphia'', pp. 78</ref>
Ред 66:
{{...}}
{{Weather box
|location = Филаделфије ([[Philadelphia International Airport|Филаделфијски аеродром]]), 1981–2010 нормале, екстреми 1872–садашњост<ref>[http://threadex.rcc-acis.org/ ThreadEx]; search for location= "PA - Philadelphia", variable= "Station thread"</ref><ref>{{cite web|last1last=Wood|first1first=Anthony R.|title=Snow total at airport gets a boost A new measuring station and technique likely contributed to two 8-inch-plus readings|url=http://articles.philly.com/2009-03-20/news/25278745_1_measure-snow-weather-station-airport-measurements|website=Philly.com|publisher=The Inquirer|accessdate=2014-06-10. 06. 2014|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140728111656/http://articles.philly.com/2009-03-20/news/25278745_1_measure-snow-weather-station-airport-measurements|archivedate=2014-07archive-date=28. 07. 2014.|deadurl=yes}}</ref>
|collapsed = Y
|single line = Y
Ред 244:
|url=ftp://ftp.ncdc.noaa.gov/pub/data/normals/1981-2010/products/station/USW00013739.normals.txt
|publisher=[[National Oceanic and Atmospheric Administration]] |title=Station Name: PA PHILADELPHIA INTL AP
|deadurl=no |accessdate=2014-03-13. 03. 2014
}}</ref><ref name=noaasun-Phily1961>{{cite web
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_IV/US/GROUP3/72408.TXT
| title = WMO Climate Normals for PHILADELPHIA/INT'L ARPT PA 1961–1990
| accessdate =11. 2014-03-11. 2014
| publisher = National Oceanic and Atmospheric Administration
}}</ref><ref name="PhillyNOAA">{{cite web|url=http://www.nws.noaa.gov/climate/xmacis.php?wfo=phi|title = NowData - NOAA Online Weather Data|publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
|accessdate =13. 2016-04-13. 2016
|url = http://www.nws.noaa.gov/climate/xmacis.php?wfo=phi
|title = NowData - NOAA Online Weather Data
|publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
|accessdate = 2016-04-13
}}</ref>
}}
Линија 344 ⟶ 341:
* {{зас|}} [[Франкфурт на Мајни]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Avery|first=Ron | title = A Concise History of Philadelphia | publisher = Otis Books |year=1999| location = Philadelphia | page = 19 |isbn=978-0-9658825-1-4|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Weigley RF et al (eds) | title = Philadelphia: A 300-Year History | publisher = [[W. W. Norton & Company]] |year=1982| location = New York and London |pages=4-5 |isbn=978-0-393-01610-9|pages=4-5 }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Brookes|first=Karin |coauthors=John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington |editor=Zoë Ross |title=Insight Guides: Philadelphia and Surroundings |edition=Second Edition (Updated) |year=2005|publisher=APA Publications | page = 21 |isbn=978-1-58573-026-1|pages=}}
{{refend}}
 
Линија 372 ⟶ 369:
 
{{Округ Филаделфија (Пенсилванија)}}
{{Клица-град-САД}}
 
[[Категорија:Градови у Пенсилванији]]