Филаделфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 52:
Филаделфија се налази на Атлантска приморска линија која раздваја Атланску приобалну равницу од висоравни [[Пидмонт]]. Брзаци на Скулкику у [[Ист Фолс (Филадефија)|Ист Фолсу]] су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ [[Монтгомери (Пенсилванија)|Монтгомери]] на северозападну, [[Округ Бакс (Пенсилванија)|Бакс]] на северу и северозападу, [[Округ Берлингтон (Њу Џерзи)|Берлингтон (Њу Џерзи)]] на истоку, [[Камден (Њу Џерзи) на југоистоку, [[Округ Глостер (Њу Џерзи)|Глостер (Њу Џерзи)]] на југу и [[Округ Делавер|Делавер]] на југозападу.
=== Клима ===
Ред 253:
Приликом плаћања дугова [[1681]]. енглески краљ [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је издао повељу [[Вилијам Пен|Вилијаму Пену]] за област која ће постати провинција односно [[колонија Пенсилванија]]. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.{{sfn|Brookes|2005|pp=21}} Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.<ref>{{Cite book|author=Weigley RF et al (eds) | title = Philadelphia: A 300-Year History | publisher = [[W. W. Norton & Company]] |year=1982| location = New York and London |isbn=978-0-393-01610-9|pages=4-5 }}</ref> Пен је био [[квекер]], због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из [[Грчки језик|грчког]] за братску љубав (-{φίλος}- - љубав, -{αδελφός}- - брат)<ref>{{Cite book|last=Avery|first=Ron | title = A Concise History of Philadelphia | publisher = Otis Books |year=1999| location = Philadelphia | page = 19 |isbn=978-0-9658825-1-4|pages=}}</ref> [[Датотека:Treaty of Penn with Indians by Benjamin West.jpg|мини|лево|225п|„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест]]
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 7, 14 - 16</ref> Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут [[1701]], Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао [[Бенџамин Френклин]]. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.
[[Датотека:Independence Hall.jpg|мини|десно|220п|Дворана независности]]
Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар [[Америчка револуција|Америчке револуције]]: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана [[Декларација независности САД]] током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије [[18. век]]а.
Државна влада је напустила Филаделфију [[1799]]. а федерална влада убрзо након тога [[1800]]. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога [[Њујорк]] ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током [[19. век]]а Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 214, 218, 428 - 429</ref> Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из [[1854]]. којим је Филаделфија проширена на целу област.<ref>{{cite web|url=http://www.ushistory.org/philadelphia/philadelphia.html |title=A Brief History of Philadelphia |accessdate=14. 12. 2006 |work=Philadelphia History |publisher=ushistory.org}}</ref> У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.
До [[1950]]. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у [[21. век]]у са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.
== Становништво ==
Ред 291:
|}
[[Датотека:GardenStreetBridgeSchuylkillRiverSkylinePhiladelphiaPennsylvania.jpg|мини|500п|Филаделфија]]
== Привреда ==
Линија 334 ⟶ 316:
== Партнерски градови ==
* {{зас|}} [[Мосул]]
* {{зас|Италија}} [[Фиренца]]
* {{зас|Израел}} [[Тел Авив]]
* {{зас|Пољска}} [[Торуњ]]
* {{зас|Кина}} [[Тјенцин]]
* {{зас|Јужна Кореја}} [[Инчон]]
* {{зас|Камерун}} [[Дуала]]
* {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]]
* {{зас|Италија}} [[Абруцо]]
* {{зас|Француска}} [[Екс ан Прованс]]
* {{зас|Јапан}} [[Кобе]]
* {{зас|}} [[Салвадор]]
* {{зас|}} [[Франкфурт на Мајни]]
Линија 354 ⟶ 336:
* {{Cite book|ref=harv|last=Avery|first=Ron | title = A Concise History of Philadelphia | publisher = Otis Books |year=1999| location = Philadelphia | page = 19 |isbn=978-0-9658825-1-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Weigley RF et al (eds) | title = Philadelphia: A 300-Year History | publisher = [[W. W. Norton & Company]] |year=1982| location = New York and London |isbn=978-0-393-01610-9|pages=4-5 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Brookes|first=Karin |coauthors=John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington |editor=Zoë Ross |title=Insight Guides: Philadelphia and Surroundings |edition=Second Edition (Updated) |year=2005|publisher=APA Publications
{{refend}}
| |||