Лав Толстој — разлика између измена

Његов преображај из аутора раскалашног и привилегованог друштва у ненасилног и духовног анархисту његовог каснијег доба је узрокован његовим искуствима у војсци. Томе су такође допринела и два путовања по Европи 1857. и 1860-61. Други који су следели истим путем су [[Александар Херцен]], [[Михаил Бакуњин]] и [[Петар Кропоткин]]. Током своје посете из 1857. године, Толстој је присуствовао јавном погубљењу у Паризу, што је било трауматично искуство које је обележило остатак његовог живота. Он написао у писму свом пријатељу [[Vasily Botkin|Василију Боткину]]: „Истина је да је држава завера намењена не само експлоатацији, него пре свега да корумпира своје грађане ... Од сада, никада нећу служити било којој влади било где.“<ref>A. N. Wilson, ''Tolstoy'' (1988). pp. 146.</ref> Толстојев концепт [[Ненасиље|ненасиља]] или [[Ахимса]] је био ојачан након што је прочитао [[Немачки језик|немачку]] верзију [[Tirukkuṛaḷ|Тирукурала]]. Он је касније допринео усађивању тог концепта код [[Махатма Ганди|Махатме Ганди]] путем свог [[Писмо индусу|Писма индусу]] кад је млади Ганди кореспондирао с њим тражећи савет.<ref name="PearlsOfInsp_Rajaram">{{Cite book|last=Rajaram

| first = M.

| edition =|year=2009| location = New Delhi

|pages=xviii-xxi}}</ref>

Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са [[Виктор Иго|Виктором Игом]], чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{''[[Јадници|Les Misérables]]''}-. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом ''[[Рат и мир|Рату и миру]]'' индицарају тај утицај. На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти [[Пјер Жозеф Прудон|Пјеру Жозефу Прудону]] из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу. Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{''La Guerre et la Paix''}- (''Рат и мир'' на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двоје су дискутовали образовање, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да би показао да је у мом личном искуству, он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.

 

 

== Лични живот ==

Богата педагошка активност Толстоја може се поделити у три периода. Први период (1859—1862) обележава отварање ћколе у Јасној Пољани и покретање часописа „ Јасна Пољана“, други период (1870—1876) односи се на његову издавачку педагочку активност, када објављује „ Азбуку“, „Нову азбуку“ и „ Руску књигу за читање“, бави се и практичним проблемима васпитања. Трећи период односи се на његов садржајан рад до краја живота, када прелази на позиције религиозног мистицизма, па и питња васпитања третира у духу религиозног мистичког схватања света.<ref name=":0" />

 

 

На основу стечених запажања израдио је критику тих школа, чија је суштина да школа не брине о природи детета, да га жели пасивизирати, заплађити и тако њиме безбрижније владати. О томе је Толстој писао у свом педагошком часопису „ Јасна Пољана“, који је почео да издаје 1861. године. Толстој долази до закључка да образовање мора да буде усклађено са животним искуством људи и да се развија у оквирима живота, па такав принцип примењује у раду се децом из Јасне Пољане. У овој школи, у којој је владала слобода и жеља за знањем која није наметнута, учитељи су били студенти из Москве али и сам велики Толстој. Разуме се, да је Толстојева активнос изазвала неповерење власти, па је после полицијске рације 1862. године, школа у [[Јасна Пољана|Јасној Пољани]] престала с радом, да би рад наставила тек 70-тих година.<ref name=":0" />

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Tolstoy| first = Lev N. | last2=Wiener| first2 = Leo| title = The School at Yasnaya Polyana – The Complete Works of Count Tolstoy: Pedagogical Articles. Linen-Measurer, Volume IV | publisher = Dana Estes & Company |year=1904| url = https://books.google.com/books?id=4cQnAAAAYAAJ&pg=PA227 |pages=227}}

* {{Cite book|ref=harv| last=King, Jr. | first = Martin Luther | last2=Carson| first2 = Clayborne| title = The Papers of Martin Luther King, Jr., Volume V: Threshold of a New Decade, January 1959 – December 1960 | publisher = University of California Press |year=2005| url = https://books.google.com/books?id=TU_HozbJSC8C&pg=PA269 |isbn=978-0-520-24239-5|display-authors=etal|pages=149,269,248}}