Википедија

Лав Толстој — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 30:
[[Датотека:Lev Nikolayevich Tolstoy 1848.jpg|мини|left|250п|Толстој у својој двадесетој години, 1848]]
 
Толстој је рођен у [[Јасна Пољана|Јасној Пољани]], породичном имању 12 km (7.5 mi) јужно од [[Тула|Туле]], и 200 km (120 mi) јужно од [[Москва|Москве]]. [[Толстојева фамилија|Толстоји]] су добро позната фамилија старог [[Руско племство|Рускогруског племства]], чији су преци познати још од племића по имену Индрис из [[Државна заједница Пољске и Литваније|Литванског царства]] у 1353;<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=7kDJ3s1mcZcC&lpg=PA8&ots=pm4usaL-FH&dq=tolstoy%20lithuanian&pg=PA8#v=onepage&q=tolstoy%20lithuanian&f=false| title = Tolstoy| publisher = }}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/1983/11/06/books/six-centuries-of-tolstoys.html| title = SIX CENTURIES OF TOLSTOYS|date=06. 11. 1983 | work = The New York Times}}</ref> прецизније, он је запамћен по узвику „из земље [[Цезар (титула)|Цезара]], од Германа“ кад је за Русе таква генерална формула означавала све типове странаца.<ref>[[Иван Буњин|Ivan Bunin]], ''The Liberation of Tolstoy: A Tale of Two Writers''. pp. 100.</ref> Он је био четврто од петоро деце [[гроф]]а Николаја Илича Толстоја, ветерана [[Наполеонова инвазија на Русију|Домовинског рата из 1812]], и грофице Марије Толстој (рођена кнегиња Волконскаја). Толстојеви родитељи су умрли кад је он био веома млад, тако да су њега и његову браћу и сестре одгајили рођаци. Године 1844, он је почео да студира право и оријенталне језике на [[Казански државни универзитет|Казанском универзитету]]. Његови учитељи су га описали са „неспособан и невољан да учи“.<ref>{{cite web|url=http://www.macmillanreaders.com/wp-content/uploads/2010/08/ads.leotolstoy.pdf | title = Author Data Sheet, Macmillan Readers | publisher = Macmillan Publishers Limited | accessdate=22. 10. 2010}}</ref> Толстој је напустио универзитет у сред својих студија, вратио се у Јасну Пољану и затим провео највећи део свог времена у Москви и [[Санкт Петербург]]у. Године 1851, након што је накупио тешке коцкарске дугове, он је отишао са својим старијим братом на [[Кавказ (регион)|Кавказ]] и приступио [[Руска царска армија|армији]]. У то време је почео да пише.
 
Његов преображај из аутора раскалашног и привилегованог друштва у ненасилног и духовног анархисту његовог каснијег доба је узрокован његовим искуствима у војсци. Томе су такође допринела и два путовања по Европи 1857. и 1860-61. Други који су следели истим путем су [[Александар Херцен]], [[Михаил Бакуњин]] и [[Петар Кропоткин]]. Током своје посете из 1857. године, Толстој је присуствовао јавном погубљењу у Паризу, што је било трауматично искуство које је обележило остатак његовог живота. Он написао у писму свом пријатељу [[Vasily Botkin|Василију Боткину]]: „Истина је да је држава завера намењена не само експлоатацији, него пре свега да корумпира своје грађане ... Од сада, никада нећу служити било којој влади било где.“<ref>A. N. Wilson, ''Tolstoy'' (1988). pp. 146.</ref> Толстојев концепт [[Ненасиље|ненасиља]] или [[Ахимса]] је био ојачан након што је прочитао [[Немачки језик|немачку]] верзију [[Tirukkuṛaḷ|Тирукурала]]. Он је касније допринео усађивању тог концепта код [[Махатма Ганди|Махатме Ганди]] путем свог [[Писмо индусу|Писма индусу]] кад је млади Ганди кореспондирао с њим тражећи савет.<ref name="PearlsOfInsp_Rajaram">{{Cite book|last=Rajaram
Ред 40:
Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са [[Виктор Иго|Виктором Игом]], чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{''[[Јадници|Les Misérables]]''}-. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом ''[[Рат и мир|Рату и миру]]'' индицарају тај утицај. На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти [[Пјер Жозеф Прудон|Пјеру Жозефу Прудону]] из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу. Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{''La Guerre et la Paix''}- (''Рат и мир'' на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двоје су дискутовали образовање, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да би показао да је у мом личном искуству, он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.
 
Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 шкоја за децу руских сељака, који су управо били [[Руска реформа о еманципацији|еманциповани од кметства 1861]]. Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“.<ref>{{harvnb|Tolstoy|Wiener|1904|pp=227}}</ref> Толстојеви образовни ексеприменти су били кратког века, делом због узнемиравања од стране [[Руско царство|царске]] тајне полиције. Међутим, као диретна претача [[Александр Сазерленд Нил|А. С. Ниловог]] [[Самерхил]]а, школа у Јаној Пољани<ref>{{Cite book|last=Wilson| first = A.N. | title = Tolstoy | publisher = Norton, W. W. & Company, Inc. |year=2001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=imYmH8myBUsC&pg=PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pages=}}</ref> се може оправдано сматрати првим примером кохерентне теорије [[демократско образовање|демократског образовања]].
 
== Лични живот ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лав_Толстој”