Ђакомо Пучини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
Нема описа измене |
||
Ред 31:
Рођен је у граду [[Лука (град)|Лука]] у [[Италија|италијанској]] покрајини [[Тоскана|Тоскани]], у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо,<ref name=Gervasoni>{{harvnb|Gervasoni|1812|pp=240-41}}</ref> а такође је био и пети музичар потекао из ње.<ref name=Dry>{{harvnb|Dry|1905|pp=}}</ref><ref name=Puccini-it-Cathedral>{{cite web|title=Cattedrale di S. Martino| url = http://www.puccini.it/index.php?id=290| publisher = Centro di Studi Giacomo Puccini| accessdate=03. 11. 2012}}</ref><ref name=Streatfieldp269>{{harvnb|Streatfield|1895|pp=269}}</ref> Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у [[Пиза|Пизи]] чуо [[Ђузепе Верди|Вердијеву]] „[[Аида (опера)|Аиду]]”.
Захваљујући посредовању једне дворске даме, мајчине пријатељице, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у [[Милано|Милану]] са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у [[опера|опери]] ''„[[Боеми (опера)|Боеми]]”''. Школовао се на конзерваторијуму у Милану, где је био ученик и [[Амилкаре Поникиели|Амилкара Поникијелија]] (композитор некада врло популарне опере ''„[[Ђоконда (опера)|Ђоконда]]”''). У току студија компонује две опере, ''„[[Вилисе (опера)|Вили]]”'' (''-{„Le Villi”}-'') [[1883]]. и ''„[[Едгар (опера)|Едгар]]”'' (''-{„Edgar”}-'') [[1889]], које су постигле велик, али краткотрајан успех,<ref name=Streatfield>{{harvnb|Streatfield|1897|pp=}}</ref>што му је обезбедило финансијску сигурност и дало вољу да настави да се бави композиторским радом.<ref name=Girardi>{{harvnb|Girardi|2000|pp=}}</ref> Већ следећа његова опера, ''„[[Манон Леско (опера)|Манон Леско]]”'' (''-{„Manon Lescaut”}-'') из [[1893]]. била је завидног квалитета и одржала се на репертоару оперских сцена до данашњих дана.<ref name="Night of Lescaut premiere">{{cite news|title=Arte e Scienze| newspaper = La Stampa|date=02. 02. 1893}}</ref> Захваљујући овој опери, био је у могућности да у околини родне Луке купи земљу и на њој изгради најпре скромну кућу, а касније и велелепну вилу у којој је провео већи део свог живота. Страствени заљубљеник у лов и природу овде је имао мир потребан за његов стваралачки рад.<ref name=GroverOperas>{{Cite book|title=The Grove Book of Operas|year=2006| publisher = Oxford University Press| edition = 2nd| editor = Stanley Sadie, Laura Macy|pages=}}</ref>{{harvnb|Budden|2002|pp=107}}</ref>
Светску славу и велико богатство је стекао двема операма које се убрајају међу неколико најбољих опера икада написаних, а то су ''„Боеми”'' (''-{„La Bohème”}-'')<ref name="Amadeus">{{Almanacco| match = La bohème}}</ref><ref name="Nuova Antologia">{{harvnb|Checchi|1900|pp=}}</ref> Ипак, пошто је био перфекциониста који је желео да ствара савршена дела, јако тешко је поднео када је опера ''„[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]”'' (''-{„Madamme Butterfly”}-'') извиждана на премијери у миланској Скали [[1904]]. године.<ref>{{Cite web|title=Puccini: Madama Butterfly| url = http://www.columbia.edu/itc/music/NYCO/butterfly/fiasco.html| website = www.columbia.edu| accessdate=13. 11. 2015}}</ref><ref>Version 1 (Milan, 1904). (403 pp) [[Casa Ricordi|G. Ricordi & C.]]: Milano – Roma – Napoli – Palermo – Parigi – Londra – Lipsia. New York: [[Boosey & Hawkes|Boosey & Co.]] Buenos Aires: Breyer Hermanos. This version was withdrawn after the opening night. See [http://opera.stanford.edu/Puccini/Butterfly/libretto.html Version History]</ref> Сам Пучини је овај неуспех приписао претераној дужини другог чина и прерађује оперу која доживљава своју нову премијеру [[1905]]. године. Од тог тренутка опера, као и ''„Боеми”'' и ''„Тоска”'', постаје део 'сталног оперског репертоара'. Но, можда се неуспех може и приписати томе што је компонована под утицајем француског композитора [[Клод Дебиси|Дебисија]], односно, његове опере ''„[[Пелеас и Мелисанда (опера)|Пелеј и Мелисанда]]”'', и као таква била превише 'модерна' за италијански укус.
| |||