Википедија

Историја Војводине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 278:
[[Датотека:Armee Bulletin V.jpg|мини|лево|Битка код Вршца, између српских и мађарских војних снага.]]
[[Датотека:Kaponja Battle Memorial 1.jpg|мини|десно|Споменик код Капоње (на путу Сомбор—Суботица) подигнут поводом 150. годишњице Револуције 1848/49.]]
До 1848. године хабзбуршка [[Краљевина Угарска (1000—19181526—1867)|Краљевина Угарска]] била је потпуно феудална територија у којој су властелини и племићи били једини власници земље, заповедали и судили. Тадашња аристократија у Угарској говорила је у кући [[немачки језик|немачки]], а у иностранству [[француски језик|француски]], сматрајући народне језике, па и сам [[мађарски језик|мађарски]], „паорским”. После француске револуције, почела је у круговима мађарске аристократије сазревати мисао да би мађарски језик требало увести као службени језик и то не само на подручју уже Угарске, него га наметнути као званични језик и у [[Краљевина Хрватска (хабзбуршка1526-1867)|Краљевини Хрватској]]. Требало је преко мађарског језика афирмисати не само националну, него и државну мисао.
 
Када је у фебруару 1848. године букнула револуција у [[Париз]]у, она је брзо одјекнула, проширујући се и по остатку Европе. Већ 13. марта букнула је револуција у [[Беч]]у, а два дана касније, 15. марта, и у [[Пешта|Пешти]]. Мађари су већ 17. марта формирали револуционарну владу, на челу са грофом [[Лајош Баћањи|Лајошем Баћањијем]], у коју су ушли сви истакнути мађарски национални прваци. [[Мађарски језик]] уведен је тада као службени у све управе у Угарској, а [[хрватски језик|хрватски]] је дозвољен само у Хрватској, и то само у локалној самоуправи.
Ред 341:
=== Аустроугарска нагодба ===
 
Године [[1867]]. [[Аустријско царство]] је преобличено у [[Аустроугарска|Аустроугарску]], а [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] постаје један од два аутономна дела нове државе. Засебне [[Аустријско царство|аустријске]] крунске земље [[Краљевина Хрватска (хабзбуршка1526-1867)|Хрватска]] и [[Краљевина Славонија|Славонија]] уједињују се тада у јединствену круновину названу [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватска-Славонија]], која постаје аутономни део [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] [[1868]]. године.
 
=== Угарски сабор ===
Ред 614:
* национализацијом бечкеречког подручја (среза и града) и алибунарског и панчевачког среза.{{Sfnm|1a1=Јојкић|1y=1931|1pp=80—82}}
 
Почетком 18. века, све ове територије су претежно настањивали Срби, а Мађари и Немци су на њих насељени у периоду од приближно два века, колико је трајала Хабзбуршкахабзбуршка управа. Насељавање Мађара и Немаца је такође делом имало за циљ помађаривање односно понемчавање, а такође и покатоличавање ових простора.
 
Етнички састав Дунавске бановине је био следећи: Срби и [[Хрвати]] (56,9 %), [[Мађари]] (18,2 %), [[Немци]] (16,3 %) и други.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_Војводине”