Батусе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
== Историја ==
Први очувани помен о Батусу датира из [[1316]]. године. Те године српски краљ, Стефан Урош II Милутин Немањић, даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском попису из [[1455]]. године наводи се да село има преко 80 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква [[Света мученица Недеља|Света Недеља]], обновљена [[1936]]. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Батуса упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи. До [[1988]]. године припадало је општини Приштина, од [[1988]]. године припало је новоформираној општини Косово Поље.
Батусе је [[1999]]. године, као и цело Косово и Метохија, окупирано је од стране НАТО снага. А претходила је [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресија и НАТО бомбардовање Србије]]. Повод за бомбардовање и окупацију је било наводно етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца од стране Србије са територије Косова и Метохије.
Линија 33 ⟶ 30:
== Порекло становништва по родовима ==
Подаци о пореклу становништва из [[1932]]. године
'''''Српски родови'''''
* '''Зверићи''' (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци. Само су они имали своју земљу, остали досељеници су сви почифличавани.
* '''Савићи''' (
* '''Јанковићи''' (3 k., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
* '''Ракетан''' (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (
* '''Весићи''' (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
* '''Драговци''' (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
* '''Ћирковићи''' (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око [[1880]]. године.
* '''Лазићи''' (
* '''Арсићи''' (
* '''Дробњак''' (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину
* '''Миленковићи''' (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине [[1916]]. године
'''''Роми'''''
* '''Макић''' (2 к.) и '''Скендеровић''' (1 к.). Одавно насељени у овом селу. Баве се коваштвом.
* '''Рамадановић''' (1 к.). Досељен [[1924]]. из Седлара у Дреници.
* '''Шабановић''' (2 к.). Пресељен из Русиновца у Дреници [[1920]].
* '''Селимовић''' (1 к.). Пресељен [[1931]]. из Прилужја.
== Демографија ==
{{Demography
| 1948 = 373
| 1953 = 409
▲* Савићи (13 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
| 1961 = 419
| 1971 = 458
▲* Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице ([[Дреница]]) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
| 1981 = 489
| 1991 = 542
}}
▲* Лазићи (6 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, [[општина Вучитрн]], из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе [[Дробњак]].
▲* Арсићи (5 k., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу [[1910]]. Даља старина им је у Прековцу, [[општина Ново Брдо]].
▲* Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину [[1913]]. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
<center>
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+Еволуција становништва
|-
| style="width:100%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 6
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991
| y_макс = 600
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 373 | S02V02 = 409 | S02V03 = 419 | S02V04 = 458 | S02V05 = 489 | S02V06 = 542
| назнаке = да
}}
|}
</center>
== Референце ==
{{reflist}}
{{Општина Косово Поље}}
| |||