Нови Пазар — разлика између измена

Врхунац напретка Нови Пазар је достигао у другој половини 17. века. [[1661]]. године у њему је било 50 [[Махала (градска четврт)|махала]], 3.000 једноспратних и двоспратних кућа, у чаршији 1.100 дућана, у вароши 23 џамије, 7 цркава, 16 школа и много [[Хан (објекат)|ханова]] и чесама. По једном другом извештају, Нови Пазар је [[1689]]. имао до 12.000 кућа. Тада је био врло чувена варош, једно од најважнијих трговачких средишта у унутрашњости Балканског полуострва, са многобројним везама са околним земљама. После тако великог напретка настало је опадање. Први пут је доживео катастрофу 1689—1690, када су га Срби устаници, за време [[Пиколомини]]јевег (Piccolomini) ратног похода, заузели, а затим код повлачења уништили и попалили.

 

 

Нови Пазар је затим поновно страдао [[1731]], када је потоп однео 9 мостова и 36 кућа, а безброј њива и ливада разорио. Убрзо је поновно страдао. У [[Аустроугарска|аустријском]] ратном походу кроз [[Османско царство|османлијску Турску]], Срби устаници су [[1737]]. заузели и Нови Пазар, а Турке истерали из вароши. Онда су кроз њега прошли Срби, који су се са пећким [[арсеније IV Јовановић Шакабента|патријархом Арсенијем IV]] повлачили испред Турака. Како су се Турци тада поновно били примакли Новом Пазару, Срби су се повукли к [[Манастир Студеница|Студеници]] даље на север. Турска војска која се бранила затим се с исто толико жестине и огорчења, и љуто светила.

* К. Костић, ''Наши нови градови на југу'', 1922.

* ''[[Народна енциклопедија]]'' (1927), чланак [[Војислав С. Радовановић|Војислава Радовановића]], доцента Универзитета у [[Скопље|Скопљу]].

* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.

{{refend}}