Јулијански календар — разлика између измена

'''Јулијански календар''' или '''[[стари календар]]''' је увео [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]] [[46. п. н. е.]] године и представља реформу и замену за [[римски календар]]. Едиктом је ступио на снагу [[1. јануар]]а [[45. п. н. е.]] године и био је предоминантан календар у [[Римско царство|римском свету]], већем делу [[Европа|Европе]] и европским колонијалним насељима у [[Америка]]ма, све док није замењен новим [[Грегоријански календар|грегоријанским календаром]] који је прогласио папа [[Папа Гргур XIII|Гргур XIII]] [[1582.]] године. Претходно је замењен на [[Балкан]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]], [[Блиски исток|Блиском истоку]] и [[Северна Африка|Северној Африци]] [[Византијски календар|Источноромејским (византијским) календаром]] [[988.]] године за време владавине [[Василије II Бугароубица|Василија Другог]]. На првом васељенском [[Први васељенски сабор|сабору у Никеји]] [[325]]. године [[хришћанска црква]] је прихватила јулијански календар за свој званичан [[календар]]. Математички образац (алгоритам) календара представља решење хеленистичког астронома [[Сосиген]]а из [[Александрија|Алекандрије]], који је под утицајем грчке краљице Египта [[Клеопатра VII|Клеопатре VII]] усвојио Јулије Цезар, по којем календар и носи име. Јулијански календар има регуларну годину која садржи 365 дана сврстаних у 12 месеци. Преступни дан се придодаје у фебруару сваке 4. године. Јулијанска година просечно је дуга 365,25 дана.