Карол Милослав Лехотски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
 
== Порекло и рани живот ==
Карол Милослав Лехотски потиче из разгранате племићке породице Лехотски. Према белешкама његовог оца, породица је била пореклом из Турчијанске жупе. Његов отац, по занимању учитељ, се такође звао [[Карол Милослав Лехотски (писац)|Карол Мирослав ЛехтовскиЛехотски]] и рођен је 1846. године у Похову. Преселио се у [[Бачки Петровац]] 1866. године где је радио у оквиру Недељне школе и Друштва балко-евангеличких учитеља. У Петровцу се 1866. оженио Емилијом Мрвовом са којом је имао деветоро деце: Емилију Божену, Људмилу и Божену који су рођени у Петровцу, као и Душана, Владимира, Даринку, Карола Милослава, Олгу и Марију који су рођени у [[Лалић]]у где се породица преселила 1873. године. Карол Мирослав Лехтоски је рођен у Лалићу 16. новембра 1879. године као седмо дете у породици. Основну школу је завршио у Лалићу, а [[гиманазија|гимназију]] је похађао у [[Сарваш]]у од 1892. до 1894. Учење му није ишло, па је напустио гимназију и отишао у [[Сомбор]] где је, заједно са братом Душаном учио браварски занат. Због болести је мора да напусти овај занат и почео је да ради као шегрт код фирмописца, молера и израђивача псеудоуметничких предмета, али га је и отац током овог периода материјално подржавао. У Сомбору је урадио своје прве слике његов таленат је увидео професор Вацлав Брожик и Лехотски се уписује на прашку ликовну академију. Његов таленат је био довољан да добије две стипендије које су му доделила удружења ''Чехословенско јединство'' ({{јез-слк|Československá jednota}}) и Радхошћ ({{јез-слк|Radhosť}}), али му је током студија помагао и његов рођак Жигмунд Мелфербер из Мартина.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=149-150}}</ref>
 
Лехотски је у [[Праг]]у студирао са [[Јарослав Аугуста|Јарославом Аугустом]], са којим се спријатељио, и [[Густав Мали|Густавом Малим]]. На академији је био познат као изванредан цртач, али и као веома скроман и стидљив, висок младић бледог тена са дугом црном косом и искричавих очију. Још као студент је много обећавао и много се очекивало од њега. Сликарско усавршавање је наставио у [[Беч]]у, али због лошег финансијског стања се није задржао и вратио се у Лалић. Није га држало место и зато се 1900. године сели у [[Нови Сад]], а већ следеће године [[Ружомберок|Ружомберку]], где је боравио кратко пре него што се поново вратио у Лалић, где га је обузела [[меланхолија]] па се преселио у [[Оџаци|Оџаке]] на пар месеци након чега се вратио у Лалић. У ово време се у [[Ходоњин]]у организовала велика изложва на којој је изложено 151 дело разних сликара укључујући и Лехотског. [[Томаш Андрашковић]], [[Јасрослав Аугуста]], [[Јозеф Ханула]] и [[Милан Митровски]] су били још неки од сликара који су изложили своја дела, а укупно је било више хиљада постилаца на овој изложби која је трајала свега месец дана.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=150-152}}</ref>