Termovizija — разлика између измена

povezano
(→‎Osnovne tehnike formiranja termalnih slika: Категорија:Оптика)
(povezano)
[[Image:Infrared dog.jpg|thumb|right|332px|Slika [[pas|psa]] snimljena infracrvenom tehnikom.]]
'''Termovizija''' (od grčke reči '''termo''' - toplo i latinskog glagola '''video''', videre - videti, gledati, u bukvalnom prevodu: »gledanje toplote«, je sistem snimanja [[toplota|toplote]] objekata.
 
 
== Termovizijsko snimanje ==
 
 
Termovizijsko snimanje predstavlja nekontaktni metod kojim se u deliću sekunde registruje emitovanje toplote, odnosno [[infracrveno zračenje]]. Sva tela emituju infracrveno zračenje, pa čak i [[led]].
 
Praćenje emitovanja tih zračenja našlo je široku primenu za praćenje različitih pojava u različitim oblastima ljudskog delovanja, kao što su [[elektronika]], [[mašinstvo]], [[građevinarstvo]] i [[arhitektura]], ali i u [[medicina|medicini]]. U građevinarstvu se ovaj metod koristi da bi se identifikovala „loša” mesta, kao i da bi se dala gruba procena gubitka toplote.
 
'''Kamere za termovizijsko snimanje''' su po spoljašnjem izgledu slične filmskim kamerama, ali su posebno prilagođene da „vide” onaj deo infracrvenog spektra koji je za ljudsko oko nevidljiv, te se zato nazivaju još i '''infracrvenim kamerama'''.
 
 
== Tumačenje termograma ==
 
 
Termovizijske [[fotografija|fotografije]] privlače pažnju zbog svojih živopisnih boja i činjenice da prikazuju svet koji je ljudskom oku nedostupan. Ipak, njihova svrha je da realno prikažu postojeće stanje emitovanja toplote, a tek nakon njihove obrade mogu se izvoditi zaključci. Svaki termogram predstavlja sliku za sebe, jer poseduje sopstvenu paletu boja, i dva termograma se ne mogu porediti po bojama, čak i u slučaju kada se radi o istim objektima. Stoga, uz svaki termogram mora postojati skala boja, koja boje dovodi u vezu sa temperaturom.
 
Svetlije i tople boje (žuta, crvena) ukazuju na toplija mesta, a tamnije i hladne boje (plava, ljubičasta) na hladna mesta.
 
 
== Termovizijski uređaji ==
 
 
Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti pri osmatranja noću i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili loših vremenskih prilika.
 
Svaki objekat na temperaturi iznad [[apsolutna nula|apsolutne nule]] (-273 0C) emituje termalnu energiju u infracrvenom regionu [[elektromagnetni spektar|elektromagnetnog spektra]], ali njen veliki deo biva rasejan i apsorbovan u [[atmosfera|atmosferi]]. U okvirima ovih prozora apsorpcija je minimalna i u njima se vrši detektovanje i praćenje. Detekcija i praćenje objekata u ovim dugotalasnim regionima se zasniva na merenjima temperature i emitanse između objekata i pozadine. Ključna kola u ovim merenjima su kvantni detektori. [[Kvant]] je odredjena količina energije na datoj talasnoj dužini i [[kvantni detektor]] je sklop koji prima količinu toplote kvanta. Najzastupljeniji materijal je kadmijum merkuri telurid (CMT-Cadmium Mercury Telurid), koji menja električnu otpornost kada primi kvant toplote.
 
 
== Osnovne tehnike formiranja termalnih slika ==
 
 
Slika nastala termovizijskim sistemom predstavlja objekte i scenu u kojima je kontrast slike rezultat zračenja i emisivnosti tela na različitim temperaturama objekta i pozadine. Sam proces stvaranja termalne slike se razlikuje od načina formiranja slike u vidljivom delu spektra.
 
[[Категорија:Оптика]]
[[Категорија:Термодинамика]]
 
[[ar:تصوير حراري]]
[[bg:Инфрачервена термография]]
[[ca:Termografia]]
[[de:Thermografie]]
[[en:Thermography]]
[[es:Termografía]]
[[fr:Thermographie]]
[[it:Termografia]]
[[he:תרמוגרפיה]]
[[nl:Thermografie]]
[[ja:サーモグラフィー]]
[[no:Termografi]]
[[pl:Termografia]]
[[pt:Termografia]]
[[ru:Термография]]
[[sr:Termovizija]]
[[sd:گرمونگاري]]
[[tr:Termografi]]
[[uk:Теплобачення]]
[[ur:حراری تخطیط]]