Структурализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Социологија}}
'''Структурализам''' ({{јез-лат|structura}} — састав, склоп, грађа) методолошки је приступ и истраживачки поступак у [[друштвена наука|друштвеним наукама]],<ref name="Blackburn">Blackburn, Simon (2008). ''Oxford Dictionary of Philosophy'', second edition revised. Oxford: Oxford University Press, {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-19-954143-0|pages=}}</ref> који се развио 60-их година XX века у Европи. Проистекао је из лингвистичких теорија [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]] и културних теорија [[Клод Леви-Строс]]а<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Британика|year=2005|publisher=Народна књига, Политика|location=Београд}}</ref> и служи као основа за истраживање лингвистичких, социјалних, етичких и културних целина.<ref>{{Cite book|title=Речник српског језика|year=2011|publisher=Матица српска|location=Нови Сад}}</ref>
 
Структуралисти у социологији критиковали су пренаглашену улогу човека у друштвеним догађањима.
Ред 8:
Појам структуре кључан је за структурализам, али није настао заједно са њим. Води порекло из лингвистике, где се првенствено и употребљавао. Најопштија дефиниција појма је: “Структура је целина коју творе солидарне појаве, тако да свака зависи од других и може бити оно што јесте само по односу према њима”.<ref>{{Cite book|last=Lalande|first=Andre|title=Vocabulaire de philosophie, III}}</ref> То би значило да структура представља скуп међусобно зависних и уско повезаних сложених појава и да се свака може одредити на основу односа према другим појавама из те структуре.
 
Другу, мање-више сличну дефиницију дао је [[Жан Пијаже]] и она гласи: “О структури говоримо онда кад су елементи повезани у целину која, као таква, има своје специфичне карактеристике и кад су особине елемената, од којих је та целина састављена, сасвим или делимично зависне од особина те целине”.<ref>{{citeCite book|last=Schiwy|first=Günther|title=Der franzosische Strukturalismus|year=1969|publisher=Rowohlt|location=Hamburg|pages=14}}</ref> Дакле, да би нешто било структура, његови елементи морају бити мање или више међусобно повезани. <ref>{{citeCite book|last=Мајер|first=Борис|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=15-20}}</ref>
 
== Развој структурализма ==
Ред 45:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајер|first=Борис|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=15-20}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=LalandeSchiwy|first=AndreGünther|title=VocabulaireDer defranzosische philosophie, IIIStrukturalismus|year=1969|publisher=Rowohlt|location=Hamburg|pages=14}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Lalande|first=Andre|title=Vocabulaire de philosophie, III}}
* {{Cite book|title=Речник српског језика|year=2011|publisher=Матица српска|location=Нови Сад}}
* {{Cite book|ref=harv|title=ЕнциклопедијаРечник Британикасрпског језика|year=20052011|publisher=НароднаМатица књига, Политикасрпска|location=БеоградНови Сад}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Енциклопедија Британика|year=2005|publisher=Народна књига, Политика|location=Београд}}
* Мајер Борис (1976). ''Структурализам''. Београд:Издавачки центар Комунист
* [[Johannes Angermuller|Angermuller, J.]] (2015): ''Why There Is No Poststructuralism in France. The Making of an Intellectual Generation.'' London: Bloomsbury.
Линија 68 ⟶ 70:
{{Commonscat|Structuralism}}
 
{{светоназор
| примери|state =collapsed}}
{{позитивизам}}
{{нормативна контрола}}