Њемачка — разлика између измена

| химна =[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]]{{efn|Од 1952. до 1990. године, ''Пјесма Нијемаца'' била је национална химна али се у званичним приликама изводио само трећи стих. Од 1991, само је трећи стих химна.<ref>{{cite web|url=http://www.bundespraesident.de/DE/Amt-und-Aufgaben/Wirken-im-Inland/Repraesentation-und-Integration/repraesentation-und-integration-node.html| title = Repräsentation und Integration| publisher = Bundespräsidialamt| language = de| accessdate=08. 303. 2016| quote = Nach Herstellung der staatlichen Einheit Deutschlands bestimmte Bundespräsident von Weizsäcker in einem Briefwechsel mit Bundeskanzler Helmut Kohl im Jahr 1991 die dritte Strophe zur Nationalhymne für das deutsche Volk. [In 1991, following the establishment of German unity, Federal President von Weizsäcker, in an exchange of letters with Chancellor Helmut Kohl, declared the third verse [of the Deutschlandlied] to be the national anthem of the German people.]}}</ref>}}{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg]]</div>

У [[21. век|21. вијеку]], Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{cite web|title=How US students get a university degree for free in Germany| url = http://www.bbc.com/news/magazine-32821678| publisher = BBC|date=03. 606. 2015| accessdate=13. 11. 2015}}</ref>

Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000{{nbsp}}година.<ref>{{cite journal|url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full| title = Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany| work = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]|date=27. 08. 2010| accessdate=27. 08. 2010| archivedate=01. 101. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full| doi = 10.1073/pnas.1012722107| volume = 107|pages=19726–1973019726-19730}}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{cite web|url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html| title = World's Oldest Spears| work = archive.archaeology.org| publisher = |date=03. 505. 1997| accessdate=27. 08. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349| title = Earliest music instruments found| publisher = BBC|date=25. 05. 2012| accessdate=25. 05. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{cite web|url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595| archivedate=15. 02. 2015| title = Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture| work = The Art Newspaper|date=31. 01. 2013| accessdate=31. 01. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{cite web|url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html| title = The Venus of Hohle Fels| work = donsmaps.com| publisher = |date=14. 05. 2009| accessdate=14. 05. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артифакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{cite news|url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/| work = Unesco memory of the World| title = Nebra Sky Disc|date=2013}}</ref>

Витенбершки монах [[Мартин Лутер]] године [[1517]]. објавио је својих „[[Деведесет пет теза]]”, осудивши дјеловање [[Католичка црква|Католичке цркве]] и започевши [[Протестантска реформација|Протестантску реформацију]]. [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршким миром]] из [[1555]]. године успостављено је [[Лутеранизам|лутеранство]] као прихватљива алтернатива [[католицизам|римском католицизму]], али такође је одређено да ће вјера кнеза бити вјера његовог народа, а овај принцип је назван ''{{јез|la|[[Cuius regio, illius religio]]}}''. Аугзбуршки мир није успио да се позабави другим вјерским питањима: нпр. [[Калвинизам|реформисана вјера]] и даље се сматрала [[јерес]]ом и принцип се није бавио могућом [[конверзија (религија)|конверзијом]] црквеног владара, што се догодило [[1583]]. године у [[Изборна кнежевина Келн|Изборној кнежевини Келн]]. Од [[Келнски рат|Келнског рата]] (1583—1588) до краја [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), вјерски сукоби разорили су њемачке земље.<ref>{{cite journal|last=Philpott| first = Daniel| title = The Religious Roots of Modern International Relations| journal = World Politics|year=2000| volume = 52| issue = 2|pages=206–245206-245| doi = 10.1017/S0043887100002604}}</ref> Тридесетогодишњи рат смањио је укупно становништво њемачких држава за око 30%, а на неким мјестима и до 80%.{{sfn|Macfarlane|1997|p=51}} [[Вестфалски мир]] склопљен [[1648]]. године окончао је [[свети рат|вјерске ратове]] међу њемачким државама. Послије [[1648]]. њемачки владари су могли да изаберу римокатоличку, лутеранску или реформисану вјеру као своју званичну религију.{{sfn|Holborn|1982|p=}}

Након пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], сазван је [[Бечки конгрес]] године [[1814]]; основана је [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]], слаб савез [[Списак држава у Немачкој конфедерацији|39 суверених држава]]. Именовање цара Аустрије за сталног предсједника Конфедерације сматрало се неуспјехом Конгреса да прихвати утицај Пруске на њемачке државе, што је пореметило дугогодишње надметање између интереса Хабзбурга и Хоенцолерна. Неслагање с рестаурационом политиком дјелимично је довео до пораста [[Либерализам у Немачкој|либералног]] покрета, након чега су услиједиле нове репресивне мјере аустријског државника [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерниха]] (1773—1859). ''[[Цолферајн]]'', царинска унија, даље је продубљивао економско јединство у њемачким државама.<ref>{{cite journal|last=Henderson| first = W. O.| title = The Zollverein| journal = History|year=1934| volume = 19| issue = 73|pages=1–191-19| doi = 10.1111/j.1468-229X.1934.tb01791.x}}</ref> [[Национализам|Националне]] и [[либерализам|либералне]] идеје [[Француска револуција|Француске револуције]] добијале су све већу подршку међу многим Нијемцима — посебно међу младима. [[Фестивал Хамбах]] у мају 1832. године био је главни догађај подршке [[Немачко питање|њемачком јединству]], слободи и демократији. У свјетлу низа [[револуције 1848—1849.|револуционарних покрета широм Европе]], којима је успјешно успостављена република у [[Француска|Француској]], интелектуалци и обични људи започели су револуцију у њемачким државама. Пруском краљу [[Фридрих Вилхелм IV|Фридриху Вилхелму IV]] понуђена је титула [[цар]]а, али с губитком моћи одбио је круну и предложени устав, што је привремено зауставило покрет.<ref name="state"/>

[[Кристална ноћ]] била је велики погром током којег је спаљено стотине синагога, уништено хиљаде јеврејских предузећа и ухапшено око 30.000 Јевреја. Ухапшене су и многе Јеврејке, а полицијски час је важио за све Јевреје у Њемачкој.<ref>{{cite web|url=https://www.ushmm.org/outreach/en/article.php?ModuleId=10007697| title = The "Night of Broken Glass"| website = www.ushmm.org| language = en| accessdate=08. 202. 2017}}</ref>

Источна Њемачка је била држава [[Источни блок|Источног блока]] под политичком и војном контролом Совјетског Савеза преко окупационих снага и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако је Источна Њемачка тврдила да је демократска држава, политичку моћ вршили су само водећи чланови (''[[Политбиро]]'') комунистичке [[Јединствена социјалистичка партија Немачке|Јединствене социјалистичке партије Њемачке]], коју је подржавао [[Штази]] — огромна тајна служба која је контролисала многе аспекте друштва.<ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/international/germany/east-german-spies-new-study-finds-more-stasi-spooks-a-540771.html| title = New Study Finds More Stasi Spooks|date=11. 03. 2008| work = [[Шпигел|Der Spiegel]]| accessdate=30. 10. 2011}}</ref> Совјетска [[планска привреда|командна економија]] је успостављена у ЊДР, која је касније постала чланица [[Савет за узајамну економску помоћ|Савјета за узајамну економску помоћ]].{{sfn|Burant|1988|p=}} Док је [[Комунистичка пропаганда|источноњемачка пропаганда]] била заснована на предностима социјалистичког програма ЊДР и наводној константној пријетњи од западноњемачке инвазије, многи грађани гледали су на Запад због слобода и просперитета.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/1989/08/22/world/westward-tide-of-east-germans-is-a-popular-no-confidence-vote.html?pagewanted=all&src=pm| title = Westward Tide of East Germans Is a Popular No-Confidence Vote| first = Ferdinand| last=Protzman|date=22. 08. 1989| work = The New York Times| accessdate=30. 10. 2011}}</ref> [[Берлински зид]] је брзо изграђен [[13. август]]а [[1961]]. године како би спријечио грађане Источне Њемачке да пребјегну у Западну Њемачку, а на крају је постао симбол [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name="state"/><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall| title = The Berlin Wall| accessdate=08. 202. 2017}}</ref> Говор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] „[[Михаил Горбачов|Господине Горбачов]], [[срушите овај зид]]!”, код Зида [[12. јун]]а [[1987]], утицао је на јавно мњење — позивајући се на чувени говор [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] „[[Ја сам Берлинац|''Их бин ајн Берлинер'']]” од [[26. јун]]а [[1962]]. године. Пад Зида [[1989]]. године постао је симбол [[Револуције 1989.|пада комунизма]], [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], уједињења Њемачке и [[Мирна револуција у ЊДР|мирне револуције (''Венде'')]].<ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8| title = What the Berlin Wall still stands for|date=08. 11. 1999| accessdate=18. 02. 2008| work = CNN Interactive}}</ref>

Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| title = Lisbon Treaty : The making of| publisher = Council of the European Union| format = PDF| accessdate=14. 06. 2011| quote = After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| archivedate=20. 05. 2013}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{cite news|last=Dempsey| first = Judy| url = https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html| title = Germany is planning a Bosnia withdrawal| newspaper = International Herald Tribune|date=31. 10. 2006| accessdate=07. 505. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{cite web|last=Merz| first = Sebastian| title = Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush| url = http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| format = PDF| accessdate=21. 02. 2017|pages=2, 3|date=2007}}</ref>

На [[Немачки савезни избори 2005.|савезним изборима 2005. године]], политичарка [[Ангела Меркел]] постала је прва канцеларка Њемачке као вођа велике коалиције.<ref name="state"/> Њемачка влада је [[2009]]. одобрила план економске стимулације у износу од 50 милијарди евра за заштиту неколико сектора од пада.<ref>{{cite news|url=http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan| title = Germany agrees on 50-billion-euro stimulus plan| work = France 24|date=06. 101. 2009| accessdate=27. 03. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110513022443/http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan| archivedate=13. 05. 2011}}</ref>

Однос дуга према БДП Њемачке достигао је свој врхунац од 80,3% 2010. године и од тада се смањује.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/weorept.aspx?sy=2005&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=67&pr1.y=6&c=122%2C136%2C124%2C941%2C423%2C137%2C939%2C181%2C172%2C138%2C132%2C182%2C134%2C936%2C174%2C961%2C178%2C184&s=GGXWDG%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a=| title = World Economic Outlook Database, April 2015, General government gross debt (National currency, Percent of GDP)| publisher = International Monetary Fund|year=2015| accessdate=26. 01. 2016}}</ref> Према [[Еуростат]]у, бруто државни дуг Њемачке износи 2.152,0 милијарде евра или 71,9% БДП 2015. године.<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/7141153/2-22012016-AP-EN.pdf/8288af1f-6f6f-4d2e-91ba-d5c45f07f2e2| title = Third quarter of 2015 compared with second quarter of 2015 – Government debt fell to 91.6 % of GDP in euro area| publisher = Eurostat|date=22. 01. 2016| accessdate=26. 01. 2016}}</ref> Савезна влада остварила буџетски суфицит од 12,1 милијарди евра 2015. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160313173915/http://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320| archivedate=13. 03. 2016| title = German Government Achieves 'Historic' Budget Surplus| publisher = The World Street Journal|date=13. 01. 2016| accessdate=26. 01. 2016}}</ref> Кредитни рејтинг Њемачке према агенцијама за кредитни рејтинг {{јез|en|[[Standard & Poor's]]}}, {{јез|en|[[Moody's Investors Service]]}} и {{јез|en|[[Fitch Ratings]]}} износи {{јез|en|AAA}}, највећа могућа оцјена, са стабилним изгледима за 2016. годину.<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/idUSFit94584220160108| title = Reuters: Fitch Affirms Germany at 'AAA'; Outlook Stable| publisher = Reuters|date=08. 101. 2016| accessdate=26. 01. 2016}}</ref>

Њемачку чини шеснаест савезних држава.<ref>{{cite web|url=http://www.bundesrat.de/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html;jsessionid=0D0642574A8D5BAF5A6C98FA356854CE.2_cid391| title = The Federal States| publisher = [[Бундесрат|Bundesrat of Germany]]| accessdate=06. 505. 2015}}</ref> Свака држава има свој државни устав и велику аутономију у односу на своју унутрашњу организацију.<ref>{{cite web|url=http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp| title = Example for state constitution: "Constitution of the Land of North Rhine-Westphalia"| publisher = Landtag (state assembly) of North Rhine-Westphalia| accessdate=17. 07. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130117011619/http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp| archivedate=17. 01. 2013}}</ref> Двије државе су градови-државе које чине само један град: Берлин и Хамбург. Држава Бремен се састоји од два града које раздваја држава Доња Саксонија: Бремен и [[Бремерхафен]]. Због разлике у површини и броју становника подјеле држава се разликују. За регионалне административне сврхе пет држава, и то Баден-Витемберг, Баварска, Хесен, Сјеверна Рајна-Вестфалија и Саксонија, састоје се од укупно 22 владина округа. Од 2013. године Њемачка је подијељена на 402 округа на општинском нивоу; они се састоје од 295 руралних округа и 107 урбаних округа.<ref>{{cite web|url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile| title = Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung auf Grundlage des ZENSUS 2011 und Bevölkerungsdichte – Gebietsstand 31.12.2013| format = XLS|year=2014| publisher = Statistisches Bundesamt Deutschland| language = de| accessdate=02. 202. 2015}}</ref>

! style="width:140px;"|Држава !! style="width:85px;"|Гл.{{nbsp}}град !! style="width:85px;"|Површина (km²)!! style="width:85px;"|Становништво <ref>{{cite web|url=http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp| title = Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung|year=2015| publisher = Statistisches Bundesamt und statistische Landesämter| accessdate=03. 808. 2017| language = de| archive-url = https://web.archive.org/web/20170706204449/http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp#| archive-date=06. 07. 2017| dead-url = yes| df = }}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}}БДП у милијардима € (2015)<ref name="auto">{{cite web|url=http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01| title = Gross domestic product – at current prices – 1991 to 2015|date=05. 11. 2016| publisher = Statistische Ämter des Bundes und der Länder| accessdate=06. 707. 2016| language = en}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}}БДП по главни ст. у € (2015)<ref name="auto"/> !! Номинални{{nbsp}}БДП по главни ст. у $ (2015)<ref>{{cite web|url=http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates|archive-url=https://web.archive.org/web/20120321221451/http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates|dead-url=yes|archive-date=21. 03. 2012| title = Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX| publisher = }}</ref>

Њемачка има дипломатску мрежу од 227 дипломатских мисија широм свијета<ref>{{cite web|url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Uebersicht_node.html| title = The German Missions Abroad| publisher = German Federal Foreign Office| accessdate=07. 505. 2015}}</ref> и одржава дипломатске везе с више од 190 земаља.<ref>{{cite web|url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Botschaften_node.html| title = The Embassies| publisher = German Federal Foreign Office| accessdate=18. 07. 2012}}</ref> Од 2011. године, Њемачка је била највећи приложник буџету Европске уније (око 20%)<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/budget/figures/2011/2011_en.cfm| title = The EU budget 2011 in figures| publisher = [[Европска комисија|European Commission]]| accessdate=06. 505. 2011}}</ref> и трећи највећи приложник буџету Организације уједињених нација (око 8%).<ref>{{cite web|url=https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST/ADM/SER.B/824| title = United Nations regular budget for the year 2011| publisher = UN Committee on Contributions| accessdate=06. 505. 2011| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110623054849/http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST%2FADM%2FSER.B%2F824| archivedate=23. 06. 2011|df=dmy}}</ref> Њемачка је држава чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]], [[Г8|Групе 8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]], [[Светска банка|Свјетске банке]] и [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]]. Одиграла је утицајну улогу у Европској унији од њеног оснивања и одржава снажан савез с Француском и свим сусједним државама од 1990. године. Њемачка промовише стварање јединственог европског политичког, економског и сигурносног апарата.<ref>{{cite web|url=http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German,4519.html| title = Declaration by the Franco-German Defence and Security Council| publisher = French Embassy UK|date=13. 05. 2004| accessdate=19. 03. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140327015942/http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German%2C4519.html| archivedate=27. 03. 2014| deadurl = yes}}</ref><ref>{{cite news|last=Freed| first = John C.| url = https://www.nytimes.com/2008/04/04/world/europe/04iht-poll.4.11666423.html| title = The leader of Europe? Answers an ocean apart| newspaper = The New York Times|date=04. 404. 2008| accessdate=28. 03. 2011}}</ref>

Њемачке оружане снаге, Бундесвер, састоје се од војске (копнена војска и специјалне снаге), морнарице, ваздушних снага, медицинско-санитарне службе и службе за заједничку подршку. У апсолутном смислу, расходи њемачких оружаних снага су 9. највиши на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view| title = The 15 countries with the highest military expenditure in 2011| accessdate=07. 404. 2012|year=2011| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120501075718/http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view| archivedate=01. 505. 2012|df=dmy}}</ref> Године 2015. војни издаци су износили 32,9 милијарди евра, око 1,2% БДП земље, знатно испод НАТО границе од 2%.<ref>{{cite web|title=Germany to increase defence spending| work = IHS Jane's 360| url = http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending|archive-url=https://web.archive.org/web/20150705180905/http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending|dead-url=yes|archive-date=05. 707. 2015| accessdate=20. 01. 2016}}</ref>

Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/| title = Die Stärke der Streitkräfte| accessdate=02. 101. 2016|date=10. 12. 2015| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| language = de}}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/| title = Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft| accessdate=05. 606. 2011| publisher = Bundeswehr| language = de}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/| title = Frauen in der Bundeswehr| accessdate=14. 04. 2011| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| language = de}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{cite web|title=Trends in International Arms Transfer, 2014| url = http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495| website = www.sipri.org| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| accessdate=18. 03. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495|archive-date=19. 03. 2015|dead-url=yes}}</ref>

Све до 2011, служење војног рока је било обавезно за све мушкарце старије од 18 година, а регрути су служили шестомјесечну обуку; они коју су се позивали на приговор савјести могли су изабрати цивилну службу исте дужине или шестогодишње волонтирање у хитним службама попут ватрогасне службе или Црвеног крста. Године 2011. служење војног рока је обустављено и замијењено је добровољном службом.<ref>{{cite news|last=Connolly| first = Kate| title = Germany to abolish compulsory military service| url = https://www.theguardian.com/world/2010/nov/22/germany-abolish-compulsory-military-service| newspaper = The Guardian |date=22. 11. 2010| accessdate=07. 404. 2011}}</ref><ref>{{cite news|last=Pidd| first = Helen| title = Marching orders for conscription in Germany, but what will take its place? | url = https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army| newspaper = The Guardian|date=16. 03. 2011| accessdate=07. 404. 2011}}</ref>

[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Трећег рајха, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{cite book|last=Minahan| first = James| title = The complete guide to national symbols and emblems|year=2009| publisher = Greenwood Press| location = Santa Barbara, Calif.|isbn = 9780313344985| url = https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ}}</ref>

Њемачка има [[социјална тржишна привреда|социјалну тржишну привреду]] с веома квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције<ref>{{cite web|url=http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table| title = CPI 2009 table| publisher = Transparency International| accessdate=15. 05. 2012| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120511052011/http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table| archivedate=11. 05. 2012}}</ref> и високим степеном иновација.<ref>{{cite web|url=http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf| title = The Innovation Imperative in Manufacturing: How the United States Can Restore Its Edge|year=2009| accessdate=19. 03. 2011| publisher = Boston Consulting Group}}</ref> Трећа на свијету по количини извезене робе и има највећу националну привреду у Европи која је четврта на свијету по номиналном БДП<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 09. 2010| publisher = World Bank| accessdate=01. 101. 2011}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html Field listing{{nbsp}}– GDP (official exchange rate)]</ref> и педесет прва по ПКМ.<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP_PPP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 09. 2010| publisher = World Bank| accessdate=05. 10. 2010}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html Field listing{{nbsp}}– GDP (PPP exchange rate)]</ref>

Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{cite news|title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity| newspaper = The New York Times| accessdate=18. 03. 2011| url = https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html| first = Edmund L.| last=Andrews|date=01. 101. 2002}}</ref><ref>{{cite news|title=On Jan.{{nbsp}}1, out of many arises one Euro| newspaper = St. Petersburg Times| first = Susan| last=Taylor Martin|date=28. 12. 1998| page = National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.

Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{cite web|title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure| url = http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|dead-url=yes|archive-date=23. 03. 2015| format = PDF| publisher = International Transport Forum|year=2012| accessdate=15. 03. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| title = Road density (km of road per 100 sq. km of land area)|year=2014| publisher = World Bank| accessdate=07. 707. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| archivedate=01. 101. 2015| deadurl = yes}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{cite press release|url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4| title = Autobahn-Temporegelung| publisher = ADAC|year=2010| accessdate=19. 03. 2011| language = de}}</ref>

Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300{{nbsp}}km/h.<ref>{{cite web|url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archivedate=09. 808. 2007| title = Geschäftsbericht 2006| publisher = [[Немачке железнице|Deutsche Bahn]]| accessdate=27. 03. 2011| language = de}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{cite web|title=German Railway Financing| url = https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|dead-url=yes|archive-date=10. 03. 2016| page = 2}}</ref>

Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Дизелдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{cite web|url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm| title = Airports in Germany| publisher = Air Broker Center International| accessdate=16. 04. 2011}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty| title = Top World Container Ports| publisher = Port of Hamburg| accessdate=06. 505. 2015}}</ref>

Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM| title = Overview/Data: Germany|date=30. 06. 2010| publisher = U.S. Energy Information Administration| accessdate=19. 04. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{cite web|title=Energy imports, net (% of energy use)| url = http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS| publisher = The World Bank Group| accessdate=01. 404. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{cite web|last=Ziesing| first = Hans-Joachim| title = Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014| url = http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf| publisher = AG Energiebilanzen| language = de| accessdate=10. 03. 2015| page = 4}}</ref> Влада и [[индустрија нуклеарне енергије]] сложиле су се да ће се све [[нуклеарна електрана|нуклеарне електране]] до краја љета 2021. године затворити.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4295389.stm| title = Germany split over green energy| work = BBC News|date=25. 02. 2005| accessdate=27. 03. 2011}}</ref> Такође се примјењује уштеда енергије, [[зелена технологија]], активности смањења емисије<ref>{{cite news|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany| title = Germany greenest country in the world| newspaper = The Times of India|date=21. 06. 2008| accessdate=26. 03. 2011}}</ref> и за циљ има испуњавање захтјева за електричном енергијом у земљи користећи 40% [[обновљиви извори|обновљивих извора]] до 2020. године. Њемачка је посвећена испуњењу [[Протокол из Кјота|Протоколу из Кјота]] и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, [[Управљање воденим ресурсима|управљања водама]] и [[Комерцијализација обновљивих извора енергије|комерцијализацији обновљивих извора енергије]].<ref>{{cite press release|url=http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine | title = Deutschland erfüllte 2008 seine Klimaschutzverpflichtung nach dem Kyoto-Protokoll| publisher = Umweltbundesamt|date=01. 202. 2010 | accessdate=08. 505. 2015| language = de| deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150518073016/http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine| archivedate=18. 05. 2015}}</ref> Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свијету — око 65%.<ref>{{cite news|last=Brown| first = Eliot| title = Germans Have a Burning Need for More Garbage| url = https://www.wsj.com/articles/germans-have-a-burning-need-for-more-garbage-1445306936?tesla=y| newspaper = Wall Street Journal| accessdate=09. 11. 2015| issn = 0099-9660}}</ref> Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.<ref>{{cite web|url=http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html| title = Record High 2010 Global Carbon Dioxide Emissions from Fossil-Fuel Combustion and Cement Manufacture Posted on CDIAC Site| publisher = Carbon Dioxide Information Analysis Center| accessdate=15. 05. 2012}}</ref> [[Енергетска транзиција у Њемачкој|Њемачка енергетска транзиција]] је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.{{sfn|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012|p=}}

Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{cite news|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html| title = The First Nobel Prize| newspaper = Deutsche Welle|date=08. 909. 2010| accessdate=27. 03. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]].

Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{cite web|last=Bianchi| first = Luigi| title = The Great Electromechanical Computers| url = http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html| publisher = [[Универзитет Јорк|York University]]| accessdate=17. 04. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{cite web|url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm| title = The Zeppelin| publisher = U.S. Centennial of Flight Commission| accessdate=07. 505. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm| archivedate=01. 505. 2011}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{cite web|url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html| title = Historical figures in telecommunications| publisher = International Telecommunication Union|date=14. 01. 2004| accessdate=27. 03. 2011}}</ref>

Њемачка је седма најпосјећенија земља на свијету,<ref name="april11">{{cite journal|url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|dead-url=yes|archive-date=01. 101. 2015| title = Interim Update| journal = UNWTO World Tourism Barometer| accessdate=26. 06. 2011| publisher = UNWTO|date=2011}}</ref> са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године.<ref>{{cite book|title=Zahlen Daten Fakten 2012|year=2013| publisher = Deutscher Tourismusverband e.V.| location = Berlin| url = http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf| language = de}}</ref> Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посјетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Њемачку. Берлин је постао трећи најпосјећенији град у Европи.<ref>{{cite web|url=http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf| title = Tourism Highlights 2014 edition| publisher = UNWTO| accessdate=26. 03. 2015| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150214004935/http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf| archivedate=14. 02. 2015|df=dmy}}</ref> Додатно, више од 30% Нијемаца проведе одмор у својој земљи, с највише посјета савезној држави [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% њемачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних мјеста).<ref>{{cite web|url=http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf| title = 2013 Travel & Tourism Economic Impact Report Germany| publisher = WTTC| accessdate=26. 11. 2013| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203001157/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf| archivedate=03. 12. 2013|df=dmy}}</ref>

Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су [[Данци у Њемачкој|Данци]] (око 50.000), који живе у најсјевернијој држави Шлезвих-Холнштајну, [[Лужички Срби]] (око 60.000), који живе у региону Лужица који се налази у државама Саксонија и Бранденбург. [[Роми у Њемачкој|Роми]] и [[Синти]] живе у свим савезним државама, док [[Фризи]] живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.<ref>{{cite web|date=мај 2010| title = National Minorities in Germany| url = http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile|archive-url=https://web.archive.org/web/20130421151141/http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile|dead-url=yes|archive-date=21. 04. 2013| format = PDF| others = | publisher = Federal Ministry of the Interior (Germany)|pages=|id=Article number: BMI10010| accessdate=23. 06. 2014}}</ref>

[[Датотека:Map_foreign_nationals_germany_2016.png|мини|270px|Њемачка је дом другог највећег броја међународних имиграната на свијету<ref name="International Migration 2006">{{cite web|url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf| title = International Migration Report 2015 – Highlights| publisher = UN Department of Economic and Social Affairs| accessdate=09. 606. 2016}}</ref>]]

Година 2015, Одјељења за становништво [[Одјељења за економска и социјална питања ОУН|Одјељења за економска и социјална питања]] навело је Њемачку као други по реду дом за међународне имигранте широм свијета, са око 5% или 12 милиона од укупно 244 милиона миграната.<ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf| title = International Migration Report 2015 – Highlights| publisher = United Nations Department of Economic and Social Affairs|year=2015| accessdate=09. 606. 2016}}</ref> Њемачка се налази на седмом мјесту међу земљама ЕУ и на тридесет седмом мјесту на глобалном нивоу према односу процената миграната који су чинили дио становништва. Према подацима из 2014, највеће националне групе су биле из Турске (2.859.000), затим Пољске (1.617.000), Русије (1.188.000) и Италије (764.000).<ref>{{cite web|url=http://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html| title = Bevölkerung nach Migrationshintergrund| publisher = destatis|year=2014| accessdate=09. 606. 2016| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160315090700/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html| archivedate=15. 03. 2016}}</ref> Од 1987. године, око 3 милиона Нијемаца, већином из земаља бившег Источног блока, остварило је своје [[право на повратак]] и емигрирало је у Њемачку.<ref>{{cite web|url=http://www.migrationpolicy.org/article/fewer-ethnic-germans-immigrating-ancestral-homeland/| title = Fewer Ethnic Germans Immigrating to Ancestral Homeland| publisher = Migration Information Source|year=2004| accessdate=19. 07. 2014}}</ref>

Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{cite book|title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin| url = https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdate=15. 08. 2017| language = de}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{cite web|url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table| title = Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %-| language = de| work = destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011)| publisher = Federal Statistical Office of Germany| page = Zensus 2011 – Page 6|date=09. 505. 2011| accessdate=09. 505. 2011}}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15| url = http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf| accessdate=15. 08. 2017| language = de}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014|year=2014| url = http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf| accessdate=15. 08. 2017| language = de}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година.

Већина њемачких универзитета су јавне установе и студенти се традиционално студирају без плаћања накнада.<ref>{{cite news|last=Pitman| first = Tim| last2=Forsyth| first2 = Hannah| title = Should we follow the German way of free higher education?| url = http://theconversation.com/should-we-follow-the-german-way-of-free-higher-education-23970| accessdate=17. 03. 2014| newspaper = The Conversation|date=18. 03. 2014}}</ref> Општи услов за универзитет је [[абитур]]. Међутим, постоје бројни изузеци, у зависности од државе, факултета и предмета. Бесплатно академско образовање је отворено за међународне студенте и све је чешће.<ref>{{cite web|last=Coughlan| first = Sean| title = Germany top for foreign students| url = http://www.bbc.com/news/business-12610268| work = BBC| accessdate=02. 404. 2016|date=09. 303. 2011}}</ref> Према извјештају Организације за економску сарадњу и развоје из 2014. године, Њемачка је трећа водећа дестинација за међународно студирање.<ref>{{cite web|last=Bridgestock| first = Laura| title = The Growing Popularity of International Study in Germany| url = http://www.topuniversities.com/where-to-study/europe/germany/growing-popularity-international-study-germany| work = QS Topuniversities| accessdate=02. 404. 2016|date=13. 11. 2014}}</ref>

Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{cite book|title=Health Care Systems in Transition: Germany| url = http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf| accessdate=15. 04. 2011|year=2000| publisher = European Observatory on Health Care Systems|id=AMS 5012667 (DEU)| page = 8}}</ref> Од осамдесетих, реформе и одредбе су осигурале уравнотежен систем здравствене заштите. Тренутно је становништво покривено планом здравственог осигурања које предвиђа статут, с критеријумом који омогућава неким групама да се одлуче за приватни уговор о здравственом осигурању. Према подацима Свјетске здравствене организације из 2013. године, њемачки систем здравствене заштите влада финансира са 77%, а приватни сектор са 23%.<ref name="health">{{cite web|url=http://apps.who.int/gho/data/node.country.country-DEU?lang=en| title = Germany statistics summary (2002–present)| publisher = World Health Organization| accessdate=04. 606. 2016}}</ref> Године 2014, Њемачка је потрошила 11,3% БДП на здравствену заштиту.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.TOTL.ZS| title = Health expenditure, total (% of GDP)| publisher = The World Bank|date=01. 101. 2016| accessdate=07. 202. 2017}}</ref> Њемачка се налази на 20. мјесту према просјечним животу мушкарца (77 година) и жена (82 године) и има веома ниску стопу смртности новорођенчади (4 на 1.000 живорођених).<ref name="health"/>

Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{cite web|url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle| language = de| title = 2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41 % aller Todesfälle| publisher = Destatis.de| accessdate=08. 505. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf| title = Country Profile Germany|year=2008| publisher = [[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division| format = PDF| accessdate=07. 505. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{cite news|title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive| url = http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html| publisher = Deutsche Welle|date=20. 04. 2007| accessdate=25. 06. 2010}}</ref><ref>{{cite news|title=Germany launches obesity campaign| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm| publisher = BBC|date=09. 505. 2007| accessdate=25. 06. 2010}}</ref>

Културу у њемачким државама обликовале су велике интелектуалне и поларне струје у Европи, и религијске и секуларне. Њемачка је историјски називана „земљом пјесника и мислиоца”,<ref>{{cite news|last=Wasser| first = Jeremy| url = http://www.spiegel.de/international/0,1518,410135,00.html| title = Spätzle Westerns| newspaper = Spiegel Online International|date=06. 404. 2006| accessdate=28. 03. 2011}}</ref> због велике улоге коју су писци и филозофи играли у развоју Западне мисли.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-17299607| title = Germany country profile| publisher = BBC|date=25. 02. 2015| accessdate=17. 05. 2015}}</ref>

У 21. вијека Берлин је постао главни међународни креативни центар. Према Анхолт индексу брендовања нација, Њемачка је 2014. године била најцјењенија нација међу 50 земаља (међу САД, УК и Француске).<ref>{{cite press release|title=Germany Knocks USA off Best Nation Top Spot After 5 Years| publisher = GfK|date=12. 11. 2014| url = http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/| accessdate=16. 06. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=Auswärtiges Amt - External economic policy - Germany has the best international reputation| url = http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html| website = German Foreign Office| accessdate=11. 12. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20141210051359/http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html| archivedate=10. 12. 2014| language = en|date=10. 12. 2014}}</ref><ref>{{cite news|title=Achtung! Germany named world's favorite country| work = USA Today|date=18. 11. 2014| url = http://www.usatoday.com/story/news/nation-now/2014/11/18/germany-is-the-worlds-favorite-country-survey-says/19221047/| accessdate=16. 06. 2015}}</ref> Глобално истраживање јавног мњења за [[Би-Би-Си]] показало је да је Њемачка препознатљива по томе што има најизраженији утицај на свијету 2013. и 2014. године.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22624104| title = BBC poll: Germany most popular country in the world| publisher = BBC|date=23. 05. 2013| accessdate=28. 03. 2011}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/mediacentre/latestnews/2014/world-service-country-poll| title = World Service Global Poll: Negative views of Russia on the rise| work = BBC.co.uk|date=04. 606. 2014| accessdate=15. 07. 2014}}</ref>

Њемачка је друго највеће музичко тржиште у Европи и четврто највеће на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.riaj.or.jp/e/issue/pdf/RIAJ2013E.pdf| title = The Recorded Music Industry In Japan| publisher = Recording Industry Association of Japan| format = PDF| page = 24|year=2013| accessdate=08. 202. 2014}}</ref> Њемачка популарна музика 20. и 21. вијека укључује покрете као што су [[нови њемачки талас]], [[поп музика|поп]], [[озтрок]], [[хеви метал]]/[[рок музика|рок]], [[панк]], [[поп рок]], [[инди рок|инди]] и [[шлагер]] музика. Њемачка [[електронска музика]] стекла је глобални утицај, с [[Крафтверк]]ом и [[Танџерин дрим]]ом који су пионири у овом жанру.<ref>{{cite news|title=Kraftwerk maintain their legacy as electro-pioneers| url = http://www.dw.de/kraftwerk-maintain-their-legacy-as-electro-pioneers/a-6497092| accessdate=14. 05. 2013| publisher = Deutsche Welle|date=08. 404. 2011}}</ref> Диско џокеји и извођачи [[техно]] и [[хаус музика|хаус]] музичке сцене постали су веома познати (нпр. [[Феликс Јен]], [[Паул ван Дик]], [[Паул Калбренер]] и [[Шутер]]).<ref>{{cite web|last=Nye| first = Sean| title = Minimal Understandings: The Berlin Decade, The Minimal Continuum, and Debates on the Legacy of German Techno| url = http://www.academia.edu/3813069/Minimal_Understandings_The_Berlin_Decade_The_Minimal_Continuum_and_Debates_on_the_Legacy_of_German_Techno| publisher = Journal of Popular Music Studies, Volume 25, Issue 2| accessdate=12. 12. 2014}}</ref>

Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{cite web|last=Espmark| first = Kjell| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html| title = The Nobel Prize in Literature| publisher = Nobelprize.org|date=03. 12. 1999 | accessdate=28. 03. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{cite web|url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf| title = Annual Report|year=2014| publisher = International Publishers Association| accessdate=06. 707. 2016| page = 13}}</ref> [[Сајам књига у Франкфурту]] је најважнији на свијету за међународне послове и трговину, с традицијом која траје преко 500 година.{{sfn|Weidhaas|2007|p=11}} [[Сајам књига у Лајпцигу]] такође има важну улогу у Европи.<ref>{{cite web|last=Chase| first = Jefferson| title = Leipzig Book Fair: Cultural sideshow with a serious side| url = http://www.dw.de/leipzig-book-fair-cultural-sideshow-with-a-serious-side/a-18313879| publisher = [[Дојче веле|Deutsche Welle]]|date=13. 03. 2015| accessdate=25. 04. 2015}}</ref>

Многе најпродаваније новине и часописи у Европи издају се у Њемачкој. Новине (и интернет портали) с највишом циркулацијом су ''[[Билд]]'' (таблоид), ''[[Цајт]]'', ''[[Зидојче цајтунг]]'', ''[[Франфуртер алгемајне]]'' и ''[[Велт (њемачке новине)|Велт]]''; највећи часописи су ''[[Шпигел]]'', ''[[Штерн]]'' и ''[[Фокус (њемачки часопис)|Фокус]]''.<ref>{{cite web|url=http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/| title = ZDB OPAC – start/text| work = d-nb.de| accessdate=01. 404. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20060714075848/http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/|archive-date=14. 07. 2006|dead-url=yes}}</ref>

[[Видео игре у Њемачкој|Њемачко тржиште видео играма]] је једно од највећих на свијету.<ref>{{cite web|last=Purchese| first = Robert| url = http://www.eurogamer.net/articles/germany-becomes-europes-top-market| title = Germany's video game market| publisher = Eurogamer.net|date=17. 08. 2009| accessdate=04. 303. 2012}}</ref> {{јез|en|[[Gamescom]]}} у Келну водећа је свјетска конвенција играча.<ref>{{cite web|url=http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv=| title = Press releases| publisher = gamescom Press Center|year=2014| accessdate=26. 03. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150210125817/http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv=| archivedate=10. 02. 2015}}</ref> Популарне серије игара су ''{{јез|en|[[Turrican]]}}'', ''{{јез|en|[[Anno (серија)|Anno]]}}'', ''{{јез|en|[[The Settlers]]}}'', ''{{јез|en|[[Gothic (серија)|Gothic]]}}'', ''{{јез|en|[[SpellForce]]}}'', ''{{јез|en|[[FIFA Manage]]}}'', ''{{јез|en|[[Far Cry]]}}'' и ''{{јез|en|[[Crysis]]}}''. Развијачи игара и издавачи су {{јез|en|[[Blue Byte]]}}, {{јез|en|[[Crytek]]}}, {{јез|en|[[Deep Silver]]}}, {{јез|en|[[Kalypso Media]]}}, {{јез|en|[[Piranha Bytes]]}}, {{јез|en|[[Yager Development]]}}, а неке од највећих предузећа за друштвене игре су {{јез|en|[[Bigpoint Games|Bigpoint]]}}, {{јез|en|[[Gameforge]]}}, {{јез|en|[[Goodgame Studios|Goodgame]]}} и {{јез|en|[[Wooga]]}}.<ref>{{cite web|title=Made in Germany: The most important games from Germany (German)| url = http://www.pcgameshardware.de/Spiele-Thema-239104/Specials/Deutsche-Wertarbeit-681808/| publisher = PC Games Hardware|date=27. 11. 2011| accessdate=09. 12. 2014}}</ref>

Годишња свечаност додјеле [[Европска филмска награда|Европска филмске награде]] одржава се сваке године у Берлину, сједишту [[Европска филмска академија|Европске филмске академије]]. [[Берлински међународни филмски фестивал]], познат као „Берлинале”, додјељује награду „[[Златни медвед|Златни медвјед]]”, одржава се годишње од 1951. године и један је од водећих свјетских [[филмски фестивала|филмских фестивала]].<ref>{{cite web|url=http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20070109173533/http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf|dead-url=yes|archive-date=09. 101. 2007| title = 2006 FIAPF accredited Festivals Directory| publisher = International Federation of Film Producers Associations| accessdate=28. 03. 2011}}</ref> „Лола” се годишње додјељује у Берлину на [[Њемачке филмске награде|Њемачким филмским наградама]] од 1951. године.<ref>{{cite web|title=Über den Deutschen Filmpreis: Deutscher Filmpreis| url = http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/| website = www.deutscher-filmpreis.de| accessdate=18. 08. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170813230646/http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/#| archive-date=13. 08. 2017| dead-url = yes| df = }}</ref>

[[Хлеб|Хљеб]] је значајан дио њемачке кухиње, а њемачке пекаре производе око 600 главних врста хљебова и 1.200 различитих врста [[пециво|пецива]]. [[Списак њемачких сирева|Њемачки сиреви]] чине око трећине производње свег европског сира.{{sfn|Ehlers|Hurt|2008|pp=113—115}} Године 2012. преко 99% свег меса произведеног у Њемачкој чинили су ћуретина, пилетина или говедина. Нијемци производе скоро 1.500 различитих врста кобасица, укључујући [[братвурст]], [[вајсвурст]] и [[цуривурст]].<ref>{{cite web|url=http://germanfoods.org/german-food-facts/german-hams-sausages-meats-guide/| title = Guide to German Hams and Sausages| publisher = German Foods North America| accessdate=26. 03. 2015}}</ref> [[Еколошка храна|Органска храна]] је 2012. године чинила око 3,9% укупне продаје хране.<ref>{{cite web|url=https://www.foodwatch.org/de/informieren/bio-lebensmittel/mehr-zum-thema/zahlen-daten-fakten/| title = Numbers, data, facts about the organic food sector| language = de| publisher = Foodwatch| accessdate=04. 606. 2015| quote = Bio-Produkte machen lediglich 3,9 Prozent des gesamten Lebensmittelumsatzes in Deutschland aus (2012).}}</ref>

Иако је [[Њемачко вино|вино]] све популарније у многим дијеловима Њемачке, посебно у [[Списак њемачких винских области|њемачким винским областима]],<ref>{{cite web|title=German Wine Statistics| url = http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html|archive-url=https://archive.is/20141214121534/http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html|dead-url=yes|archive-date=14. 12. 2014| publisher = Wines of Germany, Deutsches Weininstitut| accessdate=14. 12. 2014}}</ref> национално алкохолно пиће је [[Пиво у Њемачкој|пиво]]. Њемачка потрошња пива 2013. године је према особина износила 110 литара, што је највећа потрошња на свијету.<ref>{{cite news|last=Payne| first = Samantha| url = http://www.ibtimes.co.uk/top-10-heaviest-beer-drinking-countries-czech-republic-germany-sink-most-pints-1475764| title = Top 10 Heaviest Beer-drinking Countries: Czech Republic and Germany Sink Most Pints| accessdate=06. 505. 2015|date=20. 11. 2014}}</ref> [[Рајнхајтзгебот|Њемачке уредбе о чистоти пива]] потичу из 15. вијека.<ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080506121630/http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html| archivedate=06. 505. 2008.| title = 492 Years of Good Beer: Germans Toast the Anniversary of Their Beer Purity Law – International – SPIEGEL ONLINE – News|date=06. 505. 2008| publisher = }}</ref>

Мишелин водич је 2015. године наградио једанаест ресторана у Њемачкој с три звјездице, највишом ознаком, док је 38 ресторана добило двије звјездице, а 233 једну звјездицу.<ref>{{cite web|url=http://www.viamichelin.com/web/Restaurants/Restaurants-Germany| title = Michelin Guide restaurants for Germany| publisher = | accessdate=26. 01. 2015}}</ref> Њемачки ресторани су постали други најукрашенији ресторани на свијету, одмах послије Француске.<ref>{{cite news|url=http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114| title = German cuisine beats Italy, Spain in gourmet stars| publisher = Reuters| accessdate=19. 03. 2011|date=28. 03. 2011}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.dw.de/dw/article/0,,2914502_page_0,00.html| title = Schnitzel Outcooks Spaghetti in Michelin Guide| work = Deutsche Welle| accessdate=06. 404. 2012|date=15. 11. 2007}}</ref>

* {{cite book|ref=harv| last=Zippelius| first = Reinhold| title = Kleine deutsche Verfassungsgeschichte : vom frühen Mittelalter bis zur Gegenwart|year=2006| publisher = Beck| location = München|isbn = 9783406476389| edition = Orig.-Ausg., 7., neu bearb. Aufl.| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Lloyd| first = Albert L.| last2=Lühr| first2 = Rosemarie| last3=Springer| first3 = Otto| title = Etymologisches Wörterbuch des Althochdeutschen, Band II|year=1998| publisher = Vandenhoeck & Ruprecht|idisbn=ISBN 978-3-525-20768-0| url = https://books.google.com/books?id=iKfYGNwwNVIC&pg=PA523| language = de| accessdate=09. 11. 2017}}

* {{cite book|ref=harv| last=Schütz| first = Erhard| last2=Gruber| first2 = Eckhard| title = Mythos Reichsautobahn : Bau und Inszenierung der "Strassen des Führers", 1933-1941|year=2000| publisher = Ch. Links| location = Berlin|isbn = 9783861531173| edition = 2. Aufl.| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Steinberg| first = Heinz Günter| title = Die Bevölkerungsentwicklung in Deutschland im Zweiten Weltkrieg: mit einem Überblick über die Entwicklung von 1945 bis 1990|year=1991| publisher = Kulturstiftung der dt. Vertriebenen|isbn = 9783885570899| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Schrammel-Schäl| first = Nortrud G.| last2=Kessler| first2 = Karl| last3=Custodis| first3 = Paul-Georg| title = Fachwerk im Westerwald : Landschaftsmuseum Westerwald, Hachenburg, Ausstellung vom 11. September 1987 bis 30. April 1988|year=1987| publisher = Kreisverwaltung des Westerwaldkreises in Montabaur| location = Montabaur|isbn = 9783921548370| language = de}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Marten|editor1-first=Thomas|editor2-last=Sauer|editor2-first=Fritz Joachim| title = Länderkunde : Deutschland, Österreich und Schweiz (mit Liechtenstein) im Querschnitt|year=2005| publisher = Inform-Verl.| location = Berlin|idisbn=ISBN 978-3-9805843-1-9| edition = Neuausg. der Neuen Dreiländerkunde in 5. aktualisierte Aufl.| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Koppmann| first = Jan|editor1-last=Thierer|editor1-first=Manfred| title = Lust auf Barock : Himmel trifft Erde in Oberschwaben|year=2002| publisher = Kunstverl. Fink| location = Lindenberg|isbn = 9783898700306| edition = 1. Aufl.| url = https://books.google.com/books?id=uBjrAAAAMAAJ| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Stiewe| first = Heinrich| title = Fachwerkhäuser in Deutschland : Konstruktion, Gestalt und Nutzung vom Mittelalter bis heute|year=2007| publisher = Primus Verlag| location = Darmstadt|isbn = 9783896785893| language = de}}

* {{cite book|ref=harv| last=Demshuk| first = Andrew| title = The Lost German East: Forced Migration and the Politics of Memory, 1945-1970|year=2012| publisher = Cambridge University Press|isbn = 9781107020733| url = https://books.google.com/books?id=ySLyE6YJEn0C&pg=PA52| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Bekker| first = Henk| title = Adventure guide.|year=2005| publisher = Hunter| location = Edison, N.J.|isbn = 9781588435033| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Claster| first = Jill N.| title = The Medieval experience : 300-1400|year=1982| publisher = New York university press| location = New York ; London|idisbn=ISBN 978-0-8147-1381-5| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Bowman|editor1-first=Alan|editor2-last=Cameron|editor2-first=Averil|editor3-last=Garnsey|editor3-first=Peter| series = The Cambridge Ancient History| title = The crisis of empire, A.D. 193–337| volume = 12|year=2005| publisher = Cambridge University Press, .| location = Cambridge|isbn = 9780521301992| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=McBrien| first = Richard P.| title = Lives of the popes : the pontiffs from St. Peter to Benedict XVI|year=2006| publisher = HarperSanFrancisco| location = [San Francisco, Calif.]|isbn = 9780060878078| edition = 1. HarperCollins pbk.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Eisenstein| first = Elizabeth L.| title = The printing press as an agent of change : communications and cultural transformations in early-modern Europe|year=1980| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521299558| edition = [3.] Repr. d. Ausg. 1980, pbk.| url = https://books.google.com/books?id=WR1eajpBG9cC| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Macfarlane| first = Alan| title = The savage wars of peace : England, Japan and the Malthusian trap|year=1997| publisher = Blackwell| location = Oxford [u.a.]|isbn = 9780631181170| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Holborn| first = Hajo| title = A history of modern Germany|year=1982| publisher = Princeton Univ. Press| location = Princeton, N.J.|isbn = 9780691007953| edition = [1st Princeton paperback print.].| url = https://books.google.com/books?id=350Qosar-UcC| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Gagliardo| first = John G.| title = Reich and nation : the holy Roman Empire as idea and reality, 1763-1806|year=1980| publisher = Indiana U.P.| location = Bloomington|isbn = 9780253167736| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Bideleux| first = Robert| last2=Jeffries| first2 = Ian| title = A history of Eastern Europe : crisis and change|year=1998| publisher = Routledge| location = London|isbn = 9780415161114| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Batt| first = Judy| last2=Wolczuk| first2 = Kataryna| title = Region, state and identity in Central and Eastern Europe|year=2005| publisher = F. Cass| location = London|isbn = 9780714682259| edition = Digital print.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Clark|editor1-first=John O. E.|editor2-last=Black|editor2-first=Jeremy| title = 100 maps : the science, art and politics of cartography throughout history|year=2005| publisher = Sterling Publ.| location = New York, NY|isbn = 9781402728853| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Olusoga| first = David| last2=Erichsen| first2 = Casper W.| title = The Kaiser's holocaust : Germany's forgotten genocide and the colonial roots of Nazism|year=2010| publisher = Faber and Faber| location = London|isbn = 9780571231416| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Boemeke|editor1-first=Manfred F.|editor2-last=Feldman|editor2-first=Gerald D.|editor3-last=Glaser|editor3-first=Elisabeth| title = The Treaty of Versailles : a reassessment after 75 years|year=1998| publisher = Cambridge Univ. Press| location = Cambridge|isbn = 9780521621328| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Williamson| first = David G.| title = Germany Since 1789: A Nation Forged and Renewed|year=2015| publisher = Palgrave Macmillan|isbn = 9781137350060| url = https://books.google.com/books?id=QM2cCwAAQBAJ| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The coming of the Third Reich|year=2005| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143034698| edition = 1. амер.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The Third Reich in power|year=2006| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143037903| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Axelrod| first = Alan| last2=Kingston| first2 = Jack A.| title = Encyclopedia of World War II|year=2007| publisher = H W Fowler|isbn = 9780816060221| url = https://books.google.com/books?id=LbWFgjW6KX8C| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Hiden|editor1-first=John|editor2-last=Lane|editor2-first=Thomas| title = The baltic and the outbreak of the second world war|year=2002| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521531207| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Fulbrook| first = Mary| title = A Concise History of Germany|year=1994| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521368360| edition = Updated Edition.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=McNab| first = Chris| title = Third Reich Databook,1939-45 : the essential facts and figures for Hitler's Germany|year=2009| publisher = Amber| location = London|isbn = 9781906626518| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Niewyk| first = Donald L.| last2=Nicosia| first2 = Francis R.| title = The Columbia Guide to the Holocaust|year=2012| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn = 9780231528788| url = https://books.google.com/books?id=nzJAXkfozW8C| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Kershaw|editor1-first=Ian| title = Stalinism and Nazism : dictatorships in comparison|year=1997| publisher = Cambridge Univ. Press| location = Cambridge [u.a.]|idisbn=ISBN 978-0-521-56521-9| edition = Repr.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Kershaw| first = Ian| title = The end : Hitler's Germany, 1944-45|year=2012| publisher = Penguin| location = London|isbn = 9780141014210| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Wise| first = Michael Z.| title = Capital dilemma : Germany's search for a new architecture of democracy|year=1998| publisher = Princeton Architectural Press| location = New York|isbn = 9781568981345| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Carlin| first = Wendy| chapter = West German growth and institutions (1945–90)|editor1-last=Crafts|editor1-first=Nicholas|editor2-last=Toniolo|editor2-first=Gianni|year=1996| title = Economic Growth in Europe Since 1945| publisher = Cambridge University Press|idisbn=ISBN 978-0-521-49964-4| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Jehle| first = Jörg-Martin| title = Criminal justice in Germany facts and figures|year=2009| publisher = Forum-Verl. Godesberg| location = Mönchengladbach|isbn = 9783936999518| edition = 5.| url = https://books.google.com/books?id=-V-ng-8jOoQC&pg=PA23| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Roberts| first = J.M.| title = The new Penguin history of the world|year=2002| publisher = Allen Lane| location = London|isbn = 9780713996111| edition = рев.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Solsten| first = Eric| title = Germany: A Country Study|year=1999| publisher = DIANE Publishing|isbn = 9780788181795| url = https://books.google.com/books?id=vnocWI0_fywC| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Marzona| first = Daniel| title = Conceptual Art|year=2005| publisher = Taschen|isbn = 9783822829622| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Berman| first = Harold| title = Bronzes : sculptors & founders; 1800 - 1930|year=1994| publisher = Schiffer| location = Atglen, Pa|isbn = 9780887407017| edition = 2| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Payne| first = Christopher| title = Animals in bronze : reference and price guide|year=1986| publisher = Antique Collectors' Club| location = [Woodbridge, Suffolk, England]|idisbn=ISBN 978-0-907462-45-3| edition = Reprinted 1988.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Curl| first = James Stevens| title = A dictionary of architecture and landscape architecture|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|idisbn=ISBN 978-0-19-860678-9| edition = 2| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Jodidio| first = Philip| title = 100 Contemporary Architects|date=21. 01. 2008| publisher = Taschen|idisbn=ISBN 978-3-8365-0091-3| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Weidhaas| first = Peter|editor1-last=Gossage|editor1-first=C.M.|editor2-last=Wright|editor2-first=W.A.| title = A history of the Frankfurt Book Fair|year=2007| publisher = Dundurn Press| location = Toronto, Ontario|isbn = 9781550027440| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Thompson| first = Kristin| last2=Bordwell| first2 = David| title = Film history : an introduction|year=2006| publisher = McGraw-Hill| location = Boston [u.a.]|isbn = 9780071151412| edition = [2.] 24 pr.| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Rother| first = Rainer| title = Leni Riefenstahl: The Seduction of Genius|date=01. 707. 2003| publisher = Bloomsbury Publishing|idisbn=ISBN 978-1-4411-5901-4| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Brockmann| first = Stephen| title = A critical history of German film|year=2010| publisher = Camden House| location = Rochester, N.Y.|idisbn=ISBN 978-1-57113-468-4| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Ehlers| first = Steve| last2=Hurt| first2 = Jeanette| title = The Complete Idiot's Guide to Cheeses of the World|year=2008| publisher = Penguin|isbn = 9781592577149| url = https://books.google.com/books?id=sjW9adVFS2kC&pg=PA113| language = en}}

* {{cite book|ref=harv| last=Large| first = David Clay| title = Nazi games : the Olympics of 1936|year=2007| publisher = W.W. Norton| location = New York|isbn = 9780393058840| edition = 1| language = en}}

* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Materskiego|editor1-first=Wojciecha|editor2-last=Szarota|editor2-first=Tomasza| title = Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami|year=2009| publisher = Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu| location = Warszawa|isbn = 9788376290676| language = pl}}