Ускрс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
=== Велики петак ===
{{main|Велики петак}}
Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на [[Велики четвртак]], дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је [[Исус]], кога верници називају [[Христос]], из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]]. Он га је осудио на [[распеће]] на крсту. Исус је разапет и умро на [[Голгота|Голготи]], брду изван [[Јерусалим]]а. Пред смрт рекао је: ''Оче, опрости им. Не знају шта раде.''<ref name=peta>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710663|title=Veliki petak - post i farbanje jaja|accessdate=04. 505. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог [[пост]]а, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710538|title=U Srbiji se obeležava Veliki petak|accessdate=04. 505. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
=== Васкршња јаја ===
{{main|Васкршња јаја}}
На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ [[ускршњи зец|васкршњи зец]].<ref>{{Cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2012/03/23/easter-bunny-and-chocolate-eggs_n_1373194.html|title=Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?|accessdate=04. 505. 2013.|publisher=Huffington Post}}</ref>
 
Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.<ref name=peta/>
Ред 23:
=== Дани Васкрса ===
 
Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у [[Хад]]у, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1317358/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0.html|title=Данас је Велика субота|accessdate=04. 505. 2013.|publisher=РТС}}</ref>
 
Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима ''Христос васкрсе'', на шта се одговара ''Ваистину васкрсе''. То су поздрави преузети из [[Српскословенски језик|српскословенског]]. Распрострањени су и они преузети из [[Рускословенски језик|рускословенског]], а то су поздрав ''Христос воскресе'' и отпозрав ''Ваистину воскресе''. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно [[Велика седмица|Страсном недељом]]. Православци Васкрс прослављају [[Света литургија|Светом литургијом]], а католици [[Света миса|Светом мисом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=31&nav_category=12&nav_id=700380|title=Katolici proslavljaju Uskrs|accessdate=04. 505. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
== Порекло назива ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ускрс